U improvizovanom šatoru u izbegličkom kampu Al-Šati, na severu Pojasa Gaze, 33-godišnja Enas Abu Daka drži njenu majušnu ćerku Nivin u naručju. Iza nje neprestano zuji ventilator pokušavajući da ublaži jutarnju vrućinu.
Enas je stalno zabrinuta da bi Nivinino zdravstveno stanje moglo naglo da se pogorša u svakom trenutku.
Ima svega sedam meseci i rođena je tokom rata, sa rupom u srcu.
Dok majka objašnjava koliko joj je bilo teško da je održi u životu usred kraha zdravstvenog sistema u Gazi, Nivin, koja ima krupne smeđe oči i sićušno telo, plače i vrpolji se.
„Rat je bio izuzetno težak za nju”, kaže Enas za BBC.
„Nije dobijala na težini i veoma lako se razboljevala”.
Jedina šansa da Nivin preživi bila je hitno lečenje izvan Gaze, a Jordan je to omogućio početkom marta.
Dok je trajalo primirje između Hamasa i Izraela, 29 teško obolele dece iz Gaze, među kojima je bila i Nivin, prebačeno je u Jordan na lečenja u tamošnjim bolnicama.
Njena majka i starija sestra su mogle da odu sa njom.
Bile su u prvoj grupi dece koja su evakuisana u Jordan, nakon što je kralj Abdulah najavio da će jordanske bolnice primiti na lečenje 2.000 teško obolele dece iz Gaze.
Evakuacije su sprovedene u koordinaciji sa izraelskim vlastima, koje vrše bezbednosne provere roditelja koji putuju sa decom.
Lekari u Jordanu su uspešno izveli operaciju na otvorenom srcu, i Nivin je počela polako da se oporavlja.
Ali, otprilike dve nedelje nakon što je lečenje počelo, primirje u Gazi je propalo i rat se ponovo razbuktao.
Tokom narednih nedelja, Enas je iz bolničke sobe u Jordanu pratila vesti i strepela za bezbednost njenog muža i ostale dece koja su ostala u Gazi.
A onda, kasno uveče 12. maja, jordanske vlasti su joj saopštile da sutradan mora da se vrati u Gazu sa porodicom, jer su lekari rekli da je Nivinino lečenje završeno.
Enas je bila šokirana.
„Otišle smo dok je trajalo primirje.
„Kako mogu da nas vrate sada kad se rat ponovo rasplamsao,” kaže ogorčeno.
Enas je sada ponovo sa mužem i decom u Gazi.
Kažu da lečenje Nivin nije završeno pre nego što je vraćena u Gazu, i strahuju da bi njeno stanje moglo da se pogorša.
„Moja ćerka je u veoma teškom stanju koje može da se završi smrću”, kaže Enas.
„Ima srčano oboljenje.
„Ponekad se guši i poplavi.
„Ne može da živi u šatoru”.
Jordan je 13. maja objavio da je vratio 17 dece u Gazu „nakon što su završili lečenje”.
Već narednog dana, nova grupa od četvoro teško obolele dece evakuisana je iz Gaze u Jordan.
Jordanske vlasti su za BBC izjavile da su sva deca koja su vraćena u Gazu bila u dobrom zdravstvenom stanju, odbacujući tvrdnje da nisu završili lečenje.
Naveli su da je na samom početku Jordan jasno rekao da će deca biti vraćena kada im bude bolje, dodajući da je to bilo neophodno „iz logističkih i političkih razloga”.
„Politika Jordana je da Palestinci ostanu na njihovoj zemlji, a ne da doprinosi njihovom raseljavanju van njihove teritorije”, navodi se u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova Jordana koje je dostavljeno BBC-ju.
Takođe se navodi da će povratak 17-oro dece omogućiti da se druga bolesna deca evakuišu iz Gaze na lečenje.
Ali zvaničnik Ministarstva zdravlja u Gazi kojim upravlja Hamas rekao je za BBC da je toj deci i dalje potrebna medicinska nega i da ih je povratak u ratnu zonu doveo u opasnost.
Pogledajte video: Deca u Gazi gladuju
Upravo to brine i 30-godišnju Nihaju Basel.
Njen sin Muhamed, koji ima nešto više od godinu dana, boluje od astme i ozbiljnih alergija na hranu.
Veruje da njenom sinu nije pružena medicinska nega koja mu je potrebna.
„Vratili smo se da živimo u strahu i gladi, okruženi smrću”, kaže Nihaja dok joj se oči pune suzama.
„Kako mom detetu da obezbedim mleko koje mora da pije?
„Ne jede, iako ima više od godinu dana, jer ako pojede bilo šta, odmah se razboli”.
Izrael je više od deset nedelja držao Gazu pod opsadom i prekinuo je dostavu svih zaliha - hrane, lekova, šatora, i goriva.
Izraelske vlasti su navele da je cilj bio da se izvrši pritisak na Hamas kako bi oslobodio taoce koji se i dalje drže u Gazi.
Međunarodne organizacije upozoravaju da su Palestinci koji tamo žive „u velikom riziku od gladi”.
Pod pritiskom Sjedinjenih Država (SAD), Izrael je 19. maja najavio da će dozvoliti dostavu „minimalne” količine hrane u Gazu.
Nihaja sada živi u malom šatorskom naselju u kampu Al-Šati, sa porodicom njenog devera.
Njen muž i troje druge dece su se tamo sklonili sa severa Pojasa Gaze, bežeći od žestokih izraelskih napada nakon što se rat ponovo razbuktao dok je ona bila u Jordanu.
„Ostavila sam decu ovde. Ostavila sam muža.
„Prošli su kroz pakao dok me nije bilo”, izgovara Nihaja jecajući.
„Dok sam bila u Jordanu, sa njima sam bila i dušom i mislima.
„Sve to samo da bi moje dete dobilo lečenje.
„Zašto su me onda prisilno vratili pre nego što je završen njegov oporavak?”
Dok govori, zvuk izraelskih izviđačkih dronova prigušuje njen glas.
Njen mali sin trčkara oko nje, povremeno se opasno približavajući otvorenom plamenu improvizovanog ognjišta u šatoru, na kojem porodica priprema obroke.
Nihaja se bori da obuzda bes dok prepričava iscrpljujući povratak u Gazu.
„Krenuli smo oko četiri sata ujutru, a u Gazu smo stigli tek u 22:45”, kaže ona.
Kada su stigli na granični prelaz, kaže da su ih izraelske snage bezbednosne maltretirale.
„Počeli su da nas psuju. Pretili su da će nas tući.
„Uzeli su nam sav novac.
„Oduzeli su nam mobilne telefone, torbe, sve”, priča, navodeći da su zaplenili torbe svih kod kojih su našli gotovinu.
Enas kaže da je isto i njeno iskustvo, dodajući da su joj oduzete čak i medicinske zalihe.
Izraelska vojska je za BBC izjavila da su stanovnicima Gaze koji su se vraćali iz Jordana zaplenili „neprijavljenu gotovinu preko uobičajeno dozvoljenog iznosa” zbog sumnje da bi novac mogao da se „koristi za terorizam u Gazi”.
Naveli su da se novac zadržava dok se ne sprovede istraga.
Međutim, nisu dali objašnjenje zašto su zaplenjene i druge lične stvari.
Nihaja kaže da se iz Jordana vratila „praznih ruku” i da su u torbi koju su joj izraelske snage oduzele bili i medicinski izveštaji njenog sina.
Jordan navodi da je deci poput Nivin i Muhameda pružena najbolja moguća zdravstvena nega, što obe porodice i potvrđuju.
Ali porodice strahuju da će život u jednoj od najsmrtonosnijih ratnih zona za decu uništiti sav napredak koji su njihova deca postigla u prethodna dva meseca.
„Dovela sam sina do stanja da sam bila mnogo srećna da ga takvog vidim”, kaže Nihaja kroz suze.
„A sada žele da ga vrate na početak.
„Ne želim da mi dete umre”.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar