Iako je jedina zemlja Evrope uz Belorusiju koja Rusiji nije uvela sankcije zbog rata u Ukrajini, Srbija već više od tri godine uspeva da izbegne sankcije Evropske unije (EU) i Amerike, ali ne i nekolicina srpskih kompanija.
Od 20. maja na spisku kompanija, entiteta i pojedinaca na koje iz Brisela primenjuju oštre mere našla se kompanija Sprokjur D.o.o. (Sprocure), zbog navodnog posredovanja u izvozu avionskih delova u Rusiju, saopštio je Evropski savet.
Prethodno su se na ovoj listi našle još tri kompanije iz Srbije.
Uvođenje novog, 17. paketa mera protiv Rusije, kao i srpske firme koja posluje sa tom zemljom „nije neočekivano", kaže Stefan Vladisavljev, programski direktor Fondacije BFPE za odgovorno društvo, za BBC na srpskom.
„To je posebno očekivano kada određeni proizvod može imati širu namenu u odbrambenoj industriji.
„Ovaj potez može da se tretirati i kao neki oblik sekundarne sankcije proizvođačima te robe, čak i ako nema dokaza o komunikaciji sa Rusijom preko kompanija-posrednika, i teži se prekidanju tog lanca", objašnjava stručnjak za međunarodne odnose i bezbednost.
Na predlog Službe za spoljne poslove EU, sankcije čekaju 31 kompaniju i pojedince, a cilj je „povećavanje cene rata (u Ukrajini) za Rusiju i pojačavanje pritiska" na rusku ekonomiju, kažu iz Evropskog saveta.
Brisel ostaje „najveći kritičar Rusije sa najoštrijim stavom prema režimu Vladimira Putina", što je razlog za novi paket sankcija, kaže Vladisavljev.
„Od dolaska Donalda Trampa na vlast u Americi, rekao bih da je stav u EU još oštriji i oprezniji prema Rusiji", smatra stručnjak za međunarodnu bezbednost.
Pogledajte video: Zaobilaženje sankcija - kako Rusi i dalje kupuju big mekove i ajfone
Kompanija Sprokjur registrovana je na adresi Ljubana Jednaka 1 u beogradskoj opštini Voždovac i ima jednog zaposlenog - direktora Erdana Ilhana, turskog državljanina, pokazuju podaci Agencije za privredne registre (APR).
Firma se bavi „posredovanjem u prodaji raznovrsnih proizvoda", ali je na sajtu te kompanije dodatno navedeno da je glavna delatnost „nabavka u oblasti avijacije".
Osnovana je 27. jula 2022. godine u Šejkinoj ulici, na broju 44ž, u beogradskoj opštini Zvezdara, a kao predstavnica u APR-u navedena je srpska državljanka Zineta Mehmedi.
Kompanija je nastala šest meseci posle početka ruske agresije na Ukrajinu.
Naziv firme i predstavnika kompanije promenjeni su u podacima APR-a jula 2024. godine, kada je Ilhan postao direktor.
Tada je i promenjena adresa firme.
Sprokjur je posredovao u izvozu u Rusiju delova za avione kanadske kompanije Bombardier, koji su proizvođeni u Francuskoj i koji su dostavljeni ruskoj aviokompaniji Lukoil-Avia, ćerki firmi energetskog giganta Lukoil, izvestio je ruski magazin Insajder u avgustu 2024.
Ruski oligarh Vagit Alekperov, koji je gotovo tri decenije bio jedan od čelnih ljudi Lukoila, uvozio je preko beogradske firme i američke delove za privatne avione, poput guma i lampa koje koriste putnici, dodaje se.
Sprokjur je izvozio delove za avione i drugim ruskom firmama, poput logističke firme Kras logistiks i aviokompanija Pobeda, Jakutija, Jutair, Red Wings i Smartavia, o čemu je pisao Radio Slobodna Evropa (RSE).
Za prvih pet meseci poslovanja u 2022. firma imala prihod od prodaje od 1,7 milion dolara, a tokom cele te godine izvezla je u Rusiju robu vrednu oko milion dolara, dodaje se.
Iz kompanije nisu odgovorili na pitanja BBC novinara zbog čega su uvršteni na spisak sankcija i kako bi to moglo da utiče na njihovo poslovanje.
BBC je zatražio i detaljnije objašnjenje od Evropskog saveta zbog čega se ova kompanija iz Srbije našla na listi entiteta pod sankcijama, ali do objavljivanja teksta nisu odgovorili.
Od februara prošle godine na spisku mera Brisela je i kompanija Koneks doo (Conex) sa sedištem u Uzun Mirkovoj 7, u strogom centru Beograda.
Iako se u zvaničnom nazivu imena kompanije navodi da je u pitanju „društvo za proizvodnju i promet", prema podacima APR-a bavi se „konsultantskim aktivnostima u vezi sa poslovanjem i ostalim upravljanjem".
Kao adresa se navodi Lomina 7, u beogradskoj opštini Savski venac.
Firma je u 2022. imala prihod veći od 119 miliona dinara, 2023. više od 110 miliona dinara, a 14, marta ove godine APR je objavio da je pokrenuta likvidacija preduzeća pošto je ostala bez zakonskog zastupnika.
Kompanija Kominveks doo (Kominvex) našla se pod sankcijama EU u decembru 2024. godine, a u APR-u se vodi kao „preduzeće za trgovinu i inženjering" u beogradskoj opštini Rakovica i posluje od 2005.
Od početka invazije na Ukrajinu februara 2022. do avgusta 2023, za manje od godinu i po dana rata, u Rusiju je izvezla robu vrednu više od 140 miliona dolara, prema podacima iz izveštaja Radija Slobodna Evropa (RSE).
Više od 50 miliona dolara u tom periodu firma je prihodovala izvozom elektronskih komponenti koje su pod sankcijama EU, jer mogu da se upotrebe u odbrambenoj industriji, dodaje se.
Pod sankcijama EU protiv Rusije od ranije su srpske firme Conex Doo, Kominvex, Soha Info, zbog toga što, kažu u Briselu, podržavaju (poslovanjem) ruske ratne aktivnosti u Ukrajini.
U decembru prošle godine na spisak sankcija dodata je i kompanija Soha Info iz Novih Banovaca, mesta nadomak Beograda.
Osnovana je u junu 2022. godine, posle početka ruske agresije u Ukrajini, a sarađivala je sa ruskim kompanijama Imkotrejd, Bitterija i Protehmarket, izvozeći elektronske proizvode preko Kine, Malezije i Vijetnama, pisao je RSE.
Za nešto više od godinu dana posle osnivanja, do jula 2023, Soha Info izvezla je robu vrednu 18 miliona dolara u Rusiju, dodaje se.
Firme Kominvex i Soha Info našle su se i na listi sankcija američke Kancelarije za kontrolu strane imovine objavljenoj u februaru 2024, a tom prilikom su uvedene mere kompanijama Goodforwarding Doo i TR Industries, takođe sa sedištem u Srbiji.
Tada su uvedene mere i pojedincima Draganu Dragašu, direktor kompanije Soha Info, i Marku Svorcanu, za koje u Vašingtonu smatraju da su „sudelovali ili još sudeluju" u radu u ruskom ekonomskom sektoru povezanim sa vojskom, navodi se u saopštenju.
U oktobru iste godine na listu sankcija dodata je kompanija Ventrade Doo iz Subotice, zbog povezanosti sa ruskom firmom Promsvjazradio i navodnog izvoza delova za radio aparate koje koristi vojska.
Na meti američkih sankcija našla se i Naftna industrija Srbije (NIS) zbog većinskog udela ruske kompanije Gaspromonjeft (i krovne firme Gasprom) u vlasništvu, ali je stupanje mera na snagu odlagano tri puta, najskorije krajem aprila, o čemu je BBC pisao.
Francuski predsednik Emanuel Makron u intervjuu za televiziju TF1 rekao je da se nada da će se Vašington pridružiti Briselu u uvođenju novih sankcija Rusiji.
Ali, to ovoga puta nije izvesno, kaže Stefan Vladisavljev.
Nedavni potezi Trampa „ne odaju utisak" da bi Amerika uskoro mogla da uvede nove sankcije Rusiji.
„Ne znam koliko bi za ulogu aktivnog posrednika, koju Vašington želi da zauzme, bilo konstruktivno uvođenje sankcija.
„Ali, nedostatak rezultata u pokretanju mirovnih procesa bi mogao da dovede do razočaranja u Vašingtonu i potencijalnom zaoštravanju odnosa sa Moskvom", zaključuje Vladisavljev.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar