Državni udar: Od Balkana do Afrike i Južne Koreje

Okidač su društvena nestabilnost i previranja.

Vrsta je prevrata, mešaju ga sa pučem i revolucijom, ali je sličnosti malo jer ne dolazi uvek do smene vlasti.

Ne sprovodi ga vojska kao kada je puč, niti velika grupa ljudi sličnomislećih stavova, što je ključna odlika revolucija.

Državni udar je vid političkog delovanja, a oni koji ga planiraju tvrde da tako žele da vrate red i stabilnost u društvu.

Ključna karakteristika je da ga sprovodi pojedinac ili mala grupa ljudi bliska vlasti ili oni koji su već u samoj vladajućoj strukturi, objašnjava Ivana Damjanović, profesorka Fakulteta političkih nauka u Beogradu.

„Pojedinac državnim udarom pokušava da preuzme svu vlast za sebe i prisvoji nadležnosti koje mu zakonski ne pripadaju.

„Pošto ga izvodi neko na vlasti, jedan od motiva, pored političke nestabilnosti, jesu i lične ambicije", kaže Damjanović za BBC na srpskom.

Državni udar sredinom maja u Srbiji pominju i vlast i opozicija.

Kritikujući odluku suda da aktiviste optužene za narušavanje ustavnog poretka pusti u kućni pritvor, predsednik Srbije Aleksandar Vučić tvrdi da „u svetu ne postoji primer da je ova mera određena onima koji su pokušali vojni udar".

Prethodno je podržao ideju da aktivisti njegove stranke blokiraju Apelacioni sud u Novom Sadu sve dok četvorica osumnjičenih za prebijanje studentkinje ne budu na slobodi, što su neki opozicioni političari i aktivisti ocenili kao najavu državnog udara.

Vlast je u Srbiji Ustavom, najvišim pravnim aktom države, podeljena na zakonodavnu (skupština), izvršnu (vlada) i sudsku vlast.

Funkcija predsednika je, uglavnom, protokolarni deo izvršne vlasti.

Komesar za ljudska prava Ujedinjenih nacija Folker Tirk je, Komentarišući Vučićevu izjavu tokom posete Beogradu, istakao važnost „sudstva koje nezavisno funkcioniše".

Kako se udara na državu?

Ovaj oblik prevrata enciklopedija Britanika definiše kao promenu vlasti sa vrha čiji je ishod nagla smena državnih funkcionera.

U politički uzavreloj Srbiji posle šest meseci protesta i studentskih blokada pobuđenih padom nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu u kojem je poginulo 16 ljudi, Vučićeva izjava je baš tako protumačena.

„Kada građani protestuju protiv odluka vlasti, oni koriste ustavno pravo na protest.

„Kada predsednik republike poziva na blokadu pravosuđa, on sprovodi državni udar. Uhapsite Vučića", poručio je Savo Manojlović, lider opozicionog pokreta Kreni-promeni.

Istu frazu upotrebili su i studenti niškog Pravnog fakulteta.

„Ono što on (Vučić) traži je direktan udarac na nezavisni organ vlasti (sud) i simboliše državni udar.

„Državni udar je kada neko mimo njegovih ustavnih ovlašćenja udari na jednu od nezavisnih grana vlasti", kaže Bogdan Timotijević, student Pravnog fakulteta u Nišu, za BBC na srpskom.

U sudskoj vlasti su stručnjaci i ako se njihova odluka nekom ne dopada, ne znači da ima pravo i da je osuđuje, ukazuje.

Iz Ustavnog suda nisu odgovorili na pitanje BBC novinara je li predsednik ovom izjavom prekršio ustavna ovlašćenja.

Dan kasnije, Vučić je pokušao da ublaži tvrdnje o državnom udaru, rekavši da je „kiptao od besa... koji je potom prerastao u gnev".

„Racionalnije je donositi odluke 24 sata kasnije", pravdao se Vučić u intervjuu provladinoj televiziji Pink.

• Zašto je važna podela vlasti u 100 i 500 reči
• Jesu li studentski protesti u Srbiji 'obojena revolucija' kako tvrde vlasti
• Šta su grupe za pritisak i utiču li na vlast u Srbiji

Akcija i reakcija

Talas masovnih protesta predvođen studentima koji već šest meseci blokiraju fakultete zapljusnuo je Srbiju posle pada nadstrešnice dva puta rekonstruisane železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra 2024.

Oni traže utvrđivanje krivične odgovornosti za novosadsku tragediju, kao i za napade na studente, a vlast smatra da su ovi zahtevi ispunjeni.

U martu je šestoro novosadskih aktivista i političara privedeno zbog optužbi za rušenje ustavnog poretka. Proveli su više od dva meseca u pritvoru, dok je još šestoro van zemlje.

Posle sedmodnevne blokade pravnih institucija u Novom Sadu, Apelacioni sud je 20. maja odlučio da troje aktivista bude prebačeno u kućni pritvor, među kojima i Marija Vasić, profesorka koja je šest dana štrajkovala glađu i žeđu.

Odmah potom, lider vladajuće Srpske napredne stranke Miloš Vučević pozvao je na blokadu Apelacionog suda dok četvorica mladića, osumnjičena za napad na studente u januaru kada je jednoj devojci polomljena vilica, ne budu puštena.

„Puštanje dokazanih terorista na slobodu, a držanje naših članova u pritvoru više meseci samo zato što su branili naše stranačke prostorije od blokadera i nasilnika, najbolje pokazuje da su delovi pravosuđa direktno uključeni u pokušaj sprovođenja obojene revolucije u Srbiji", napisao je Vučević na Iksu.

Ideju je podržao i predsednik Srbije, nazvavši uhapšene naprednjake junacima.

Vučević je upravo zbog tog incidenta pre tri meseca podneo ostavku na mesto premijera.

• Ko su politički zatvorenici: Od Sokrata do danas
• Krši li predsednik Srbije ustavna ovlašćenja
• Koliko je parlament u Srbiji „direktna moć naroda"

Srbija: Šestojanuarska diktatura

Na Balkanu su državne udare kroz istoriju najčešće sprovodili vladari, nastojeći da prošire sopstvena ovlašćenja a umanje nadležnosti sudske i izvršne vlasti, ukazuje istoričar Aleksandar Životić.

U Srbiji je 1929. kralj Aleksandar prvi Karađorđević raspustio Skupštinu, suspendovao Ustav i zabranio rad svih političkih stranaka i organizacija, tokom perioda poznatog kao Šestojanuarska diktatura.

Na ovaj korak odlučio se prethodno i njegov imenjak iz dinastije Obrenović 1893, kada je razrešio vladu i namesništvo, preuzeo kraljevska ovlašćenja i najavio promene u političkom kursu tadašnje države.

„On je tri puta suspendovao ustav, vraćao stara i uvodio bezustavna stanja", kaže Životić za BBC na srpskom.

Obrenović je sa suprugom kraljicom Dragom Mašin ubijen 1903. godine, a grupa nezadovoljnih zaverenika predvođena oficirima izvršila je tada državni udar.

'Jedan državni udar, predznak da će ih biti još'

Pogledajte video o državnom udaru u Mjanmaru

U Južnoj Koreji je početkom decembra 2024. pokušan državni udar kada je Jun Suk Jeol, tadašnji predsednik, proglasio vanredno stanje kako bi „iskorenio „antidržavne snage", optuživši opoziciju da remeti rad vlasti.

Opozicija je zahtevala njegov opoziv, i posle masovnih protesta, predsednik je povukao odluku.

Ipak, odlukom Ustavnog suda u u aprilu 2025. je smenjen.

Latinska Amerika je dugo bila poprište čestih državnih udara, baš kao i Afrika, u drugoj polovini 20. veka.

Od 1950-ih je zabeleženo 206 pokušaja državnih udara na afričkom kontinentu, podaci su istraživača Džonatana Pauela i Klejtona Tajna, a između 1960. i 2000. u proseku blizu četiri godišnje.

„Afričke zemlje su imale pogodne uslove za državne udare - siromaštvo i loši ekonomski rezultati.

„Kada se u zemlji izvrši jedan državni udar, često je predznak da će ih biti još", rekao je ranije Džonatan Pauel za BBC.

Najviše ih je poslednjih godina bilo u Sudanu - 16, a šest ih je uspelo.

Burkina Faso, mala država u zapadnoj Africi, preživela je devet uspešnih i jedan propali državni udar.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Vojni pučevi u Africi su opet u modi
• Vanredno stanje u Južnoj Koreji: Kocka koja se predsedniku obila o glavu
• Sudan rekorder po broju pokušaja državnih udara
• Šta je bila Crna ruka i ko je bio Dragutin Dimitrijević Apis
• Krvavi protesti u Mjanmaru: Na desetine ubijenih u jednom danu