Kontroverzna nova grupa za deljenje pomoći koju podržavaju SAD i Izrael počela je sa radom u južnoj Gazi.
Humanitarna fondacija Gaze (GHF) saopštila je da su 26. maja u puni kamioni sa hranom isporučeni na bezbednim lokacijama u južnoj Gazi i da je počelo njeno deljenje stotinama Palestinaca.
Očevici u Pojasu Gaze rekli su da je hiljade Palestinaca bukvalno pregazilo centar za distribuciju pomoći GHF-a u blizini grada Rafa, na jugu teritorije.
Rekli su da su ljudi zaplenili pakete sa hranom iz centra koji podržavaju SAD i Izrael, a izraelska vojska je pucala iz vatrenog oružja.
Organizacija je ovo demantovala.
Rekli su da su uspeli da podele osam hiljada kutija sa hranom pre nego što su njen centar upali civili.
Očevici su opisali scenu na mestu za distribuciju pomoći kao „haotičnu" i da se masa ljudi otimala za pakete sa hranom.
„Dali su mi kutiju tešku oko pet kilograma", rekao je muškarac koji je čekao osam sati na pomoć.
„Ne znam da li će to biti dovoljno za mene i moju decu. Kao što vidite, ogromna je gužva".
Drugi je rekao da je agencija dozvolila samo da 50 ljudi odjednom uđe u distributivni prostor.
„Na kraju je nastao haos - ljudi su se popeli preko kapija, napali jedni druge i grabili pakete. Bilo je to ponižavajuće iskustvo", rekao je on.
„Užasno se mučimo, glad je velika. Sve što želimo je malo šećera za čaj, parče hleba za jelo", dodao je on.
Žena koja je bila tu podelila je svoj očaj.
„Ljudi su iscrpljeni, spremni su da urade sve, čak i da rizikuju živote, samo da bi našli hranu i nahranili svoju decu", rekla je ona.
Gaza je skoro tri meseca bila pod izraelskom blokadom distribucije humanitarne pomoći.
Naoružana ekstremistička grupa Hamas, koja upravlja enklavom, kaže da ono što se dogodilo pokazuje neuspeh Izraela da upravlja humanitarnom krizom.
Pogledajte video: Nestašica hrane u Gazi - ljudi primorani da jedu ugroženu vrstu morskih kornjača
Ova grupa, koja koristi američku privatnu vojsku, planira da zaobiđe UN kao glavnog snabdevača pomoći za 2,1 milion ljudi u Gazi.
Stručnjaci nedeljama upozoravaju na predstojeću glad posle 11 nedelja izraelske blokade koja je nedavno popustila.
Pod mehanizmom GHF-a, Palestinci treba da pokupe kutije sa hranom i osnovnim higijenskim potrepštinama za svoje porodice na četiri lokacije za podelu u južnoj i centralnoj Gazi.
Lokacije će obezbeđivati američki vojni plaćenici, dok će izraelske trupe patrolirati obodom oblasti.
Da bi mogli da pristupe pomoći, od Palestinaca se očekuje da prođu provere identiteta i pregled uz pomoć biometrijskog skrininga i tehnologije za prepoznavanje lica u potrazi za saradnicima Hamasa.
Ali mnogi logistički detalji još nisu objašnjeni.
UN i mnoge grupe za pomoć odbile su da sarađuju sa planovima GHF-a, za koje kažu da su u suprotnosti sa humanitarnim principima i izgledaju kao da žele da „pretvore humanitarnu pomoć u oružje".
Portparol UN-a rekao je da je GHF-ova operacija „skretanje pažnje sa onoga što je stvarno potrebno" i pozvao Izrael da ponovo otvori sve granične prelaze.
UN i druge agencije za pomoć insistiraju da neće sarađivati ni sa jednim programom koji ne poštuje osnovne humanitarne principe.
Oni su upozorili da će sistem GHF-a praktično isključiti osoba koje imaju probleme sa kretanjem, među njima i one sa povredama, invaliditetom i starije ljude, nametnuti dodatno raseljavanje, izložiti hiljade ljudi opasnosti, usloviti pomoć političkim i vojnim ciljevima, i postaviti neprihvatljivi presedan za isporuku pomoći širom sveta.
Jan Egeland, generalni sekretar Norveškog saveta za izbeglice i bivši šef UN-a za humanitarna pitanja, opisao je GHF kao „militarizovan, privatizovan i ispolitizovan".
„Ljudi koji stoje iza njega su vojska - bivši pripadnici CIA, bivši bezbednjaci.
„To je firma za obezbeđenje koja će tesno sarađivati sa samo jednom stranom u oružanom sukobu - izraelskom vojskom", rekao je on za BBC 26. maja.
„Imaće određene centre... u kojima će ljudi biti pregledani u skladu sa potrebama jedne strane u ovom sukobu - Izraela."
„Ne može jedna strana u sukobu da odlučuje gde, kako i ko će dobijati pomoć", dodao je on.
Hamas je upozorio Palestince da ne sarađuju sa sistemom GHF-a, rekavši da će on „zameniti red haosom, nametnuti politiku organizovanog izgladnjivanja palestinskih civila i koristiti hranu kao oružje u vreme rata".
U saopštenju GHF-a navodi se da je Hamas takođe izrekao „pretnje smrću grupama za pomoć koje podržavaju humanitarne operacije na bezbednim lokacijama za deljenje pomoći GHF-a i ulaže napore da spreči ljude iz Gaze da pristupe pomoći na tim lokacijama."
Izrael kaže da je potreban alternativni sistem pomoći kako bi se Hamas sprečio da krade pomoć, što ova grupa negira da radi.
U daljem razvoju događaja, koji je pojačao preispitivanje GHF-a, njen direktor Džejk Vud u nedelju uveče je podneo ostavku zbog metoda koje koristi ova organizacija.
Vud, bivši američki marinac, rekao je da je dobio ponudu da vodi GHF pre dva meseca zbog njegovog iskustva u humanitarnim operacijama.
Ali on je rekao da se povlači iz neslaganja sa planom koji uživa podršku Izraela.
„Kao i mnogi drugi širom sveta, bio sam užasnut i skrhan krizom gladi u Gazi i, kao humanitarni lider, osetio sam potrebu da uradim sve što mogu da pomognem da se ublaži patnja", rekao je on u saopštenju ostavke.
Dodao je da je ponosan na „rad koji je nadgledao, uključujući pragmatičan plan koji bi mogao da nahrani gladne, reši probleme bezbednosti u vezi sa diverzijama, i dopuni rad dugogodišnjih nevladinih organizacija u Gazi".
Ali, rekao je on, „postalo je očigledno da nije moguće sprovesti ovaj plan a istovremeno se strogo pridržavati humanitarnih principa humanosti, neutralnosti, nepristrasnosti i nezavisnosti, kojih ne želim da se odreknem."
U odgovoru, GHF je rekao da „neće biti pokoleban" Vudovom ostavkom i da će početi da isporučuje pomoć u ponedeljak, sa ciljem da ona do kraja nedelje stigne do milion Palestinaca.
Grupa je rekla da se kritičari koji „imaju koristi od statusa kvo usredsređeniji na rušenje plana nego na to da pomoć stigne, uplašeni da bi nova, kreativna rešenja za nerešive probleme zapravo mogla da uspeju."
Džon Akri, bivši viši menadžer USAID-a - agencije američke vlade odgovorne za slanje strane pomoći - imenovan je za privremenog izvršnog direktora.
Izrael je uveo potpunu blokadu humanitarne pomoći Gazi 2. marta, a vojnu ofanzivu nastavio dve nedelje kasnije, okončavši dvomesečno primirje sa Hamasom.
On kaže da je cilj ovih koraka da izvrši pritisak na oružanu grupu da oslobodi 58 talaca koje Hamas još drži u Gazi, od kojih se za i do 23 njih veruje da su još živi.
Devetnaestog maja izraelska vojska je pokrenula proširenu ofanzivu za koju je premijer Benjamin Netanjahu rekao da će „staviti pod kontrolu" sve oblasti Gaze.
Plan navodno podrazumeva potpuno čišćenje severa od civila i njihovo prisilno raseljenje na jug.
Netanjahu je takođe rekao da će Izrael privremeno popustiti blokadu i omogućiti „osnovnoj" količini pomoći da uđe u Gazu kako bi sprečio glad, posle pritiska saveznika iz SAD.
Od tada izraelske vlasti kažu da su omogućile da u Gazu uđe 665 kamiona sa humanitarnom pomoći, u koju spada brašno, hrana za bebe i medicinske zalihe.
Međutim, šef Svetskog programa za hranu UN-a upozorio je u nedelju da je ova pomoć samo „kap u moru" onoga što je potrebno teritoriji da bi se sprečili katastrofalni nivoi gladi usred značajne nestašice osnovne hrane i cena koje skaču u nebesa.
Pola miliona ljudi suočava se sa gladovanjem u narednim mesecima, prema proceni UN-ove Integrisane klasifikacije faza sigurnosti hrane (IPC).
Izrael je pokrenuo brutalnu vojnu odmazdu u Gazi kao odgovor na prekogranični napad od 7. oktobra 2023. godine, u kojem je poginulo oko 1.200 ljudi i još oko 250 drugih uzeto za taoce.
Najmanje 54.056 ljudi poginulo je u Gazi od tada, među njima 3.901 u poslednjih 10 nedelja, prema Ministarstvu zdravlja koje na ovoj teritoriji vodi Hamas.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar