Na krajnjem severu Srbije, pre više od dve decenije, četvoročlano gazdinstvo započelo je mali poljoprivredni eksperiment.
Josip Mamužić, tada 40-godišnjak, odlučio je da sa tradicionalne, konvencionalne pređe na organsku poljoprivredu.
„O tome sam slušao na radionicima i seminarima i odlučio sam da pokušam", govori za BBC na srpskom.
Često se govori da je reč o poljoprivredi bez upotrebe pesticida, veštačkih boja, mineralnih đubriva, ali ta definicija nije do kraja tačna, jer određena sredstva jesu dozvoljena, poput biopesticida, ukazuje Snežana Oljača, profesorka sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.
„To je ekološki sistem proizvodnje, jasno je definisano koja sredstva smeju da se koriste, na koji način se gaje i štite biljke, a čime se hrane životinje.
„Mi njom zapravo želimo da imitiramo prirodu", kaže ona za BBC na srpskom.
U Evropskoj uniji podsticanje organske proizvodnje je politički prioritet i pod organskim usevima je zasejano u proseku 2,5 odsto obradivog zemljišta u svakoj članici.
U zemljama evropskog bloka u planu je da površinu uvećaju deset puta do kraja 2030.
Uprkos pogodnoj klimi i plodnoj zemlji, organska poljoprivreda je na Balkanu zanemarena.
Od zemalja bivše Jugoslavije prednjače Hrvatska sa 8,6 odsto i Slovenija sa 10,7 odsto useva pod organskom proizvodnjom.
„Tržište u Hrvatskoj je najzrelije. Srbija i Severna Makedonija ulažu u ovaj sektor.
„Bosna ima plodno tlo, ima zainteresovanih, ali nema podršku države", zapisao je Matero Vituri u knjizi Organski Balkan - akteri, politike i institucije.
U Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedonijii i Crnoj Gori pod organskim usevima je manje od jedan odsto zemlje.
Gazdinstvo Mamužić iz sela Ljutovo kod Subotice je među 7.000 koliko se u Srbiji trenutno bave organskom proizvodnjom.
Ova grana poljoprivrede regulisana je Zakonom o organskoj proizvodnji i pravilnicima o kontroli, sertifikaciji i metodama koje bi trebalo primenjaviti u radu.
U praksi, to znači pregršt administracije, višegodišnje kontrole i ogromno strpljenje.
Da biste se bavili organskom poljoprivrednom nije dovoljno da imate plodnu zemlju.
Proizvođač prethodno mora da prođe niz obuka i kontrole nadležnih organizacija kojim se utvrđuje da li je postupao kako je propisano tokom prelaznog perioda.
Prelazni period je vreme potrebno da se zemlja očisti od veštačkog đubriva i drugih neorganskih materija.
Sertifikat i etiketa da je proizvod zaista organski dobijaju se tek posle prelaznog perioda koji može da bude između dve i tri godine, u zavisnosti o kojoj poljoprivrednoj kulturi je reč.
Prvi proizvodi Josipa Mamužića dobili su organsku etiketu 2006. - tri godine pošto ih je zasadio.
„Ne samo što je zahtevniji, već je i skuplji način proizvodnje.
„Mnogo se fizički više radi zbog niza zabrana i ograničenja u metodama biljne i stočarske proizvodnje, kao i zbog načina kojim se štite i hrane biljke i životinje", kaže Ivana Sekulić iz Serbia Organica, organizacije koja više od 15 godina prati razvoj organske proizvodnje u Srbiji.
Iako je klima u Srbiji pogodna za razvoj organske poljoprivrede, potrebna je i pomoć države.
Iz Serbia Organica kažu da su poslednje dve godine organski proizvođači suočeni sa nedovoljnim podsticajima, što posledično utiče na cenu proizvoda.
„Isplate u vidu direktnih mera podsticaja za organsku biljnu (po hektaru) i stočarsku proizvodnju (po grlu životinja) kasne i po godinu i više u odnosu na isplate istih mera, ali za konvencionalne proizvođače", tvrde u pisanom odgovoru.
Iz Ministarstva poljoprivrede za BBC navode da su za 2025. opredelili 200 miliona dinara za organsku poljoprivredu, u nameri da pokažu da žele da pomognu podsticaj ove grane.
Jezikom novca, 63.000 dinara se daje po hektaru, što je 250 odsto više u odnosu na sumu predviđenu za klasične ratare, dok je za organsku stočarsku proizvodnju predviđeno povećanje od 40 odsto.
U Srbiji se ukupno obrađuje više od pet miliona hektara, od osam koliko ih je obradivo.
Površina pod organskom poljoprivredom u Srbiji se povećava, ali je i dalje ispod evropskog proseka - svega 0,8 odsto obradive zemlje, podaci su Ministarstva za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu.
Najveći procenat organske proizvodnje u Srbiji je u voćarstvu (33,4 odsto), a sledi proizvodnja žitarica sa 30,5 odsto, dok ostale biljne proizvodnje čine daleko manji udeo.
Šumadija (centralni deo zemlje) i Zapadna Srbija prednjače po količini obradive zemlje pod organskom proizvodnjom, dodaju iz Serbia Organica.
Ali organski usevi ne mogu da se zasade bilo gde.
„Ne smeju da budu blizu prometnih saobraćajnica, deponija i velikih zagađivača.
„Idealno bi bilo da to budu izolovanije parcele, tamo gde su zaštićena područja, poput nacionalnih parkova ili rezervata, a gde je dozvoljeno baviti se poljoprivredom", ukazuje profesorka Oljača.
Problem u Srbiji je što su te oblasti uglavnom nenaseljene i nema ko da ih obrađuje.
Pogledajte video: Od poljoprivrednog otpada do proteina - novosadski naučnici su pronašli formulu
Kada je Mamužić počinjao, malo se znalo o organskoj proizvodnji.
Morao je na različite načine da se dovija kako bi došao do mašina, alata, ali i do propisanih zaštitnih preparata i đubriva.
„Mnogo je bilo odricanja, danas je situacija mnogo bolja i više sredstava vam je dostupnije.
„Kako nismo znali učili smo usput - pokušaš, pa nešto uspe, nešto ne, ali učenje vam je neprekidni proces", kaže on.
Radio je i po 20 sati, pažljivo vodio računa o biljkama i njihovoj zaštiti i bio je, kaže, ponosan kada mu je uspela prva serija organskih žitarica i integralnog brašna.
Posao je sa jednog hektara proširio na 22, koliko ih sada ima pod organskom proizvodnjom.
Od 2008. do 2016. proizvodio je 50 različitih poljoprivrednih kultura.
Od tog posla uspeo je da odškoluje decu, pa i da povremeno uposli nekog radnika.
„Bili smo strpljivi i verovali smo", dodaje zadovoljno.
Zbog loših vremenskih uslova koji 2025. nisu zaobišli ni Srbiju biće samo žitarica - povrtarske kulture nisu uspele.
„Takva godina, šta da se radi, ali idemo dalje - dokle možemo".
Oko 95 odsto organskih proizvoda iz Srbije se izvozi - najviše voće, kažu iz Serbia Organica.
Uglavnom završavaju na evropskom tržištu, a posebno u njima uživaju Nemci.
Domaće tržište se poslednjih sedam godina razvija, što se ogleda u otvaranju specijalizovanih pijaca, organskih kutaka u maloprodajnim objektima, ali je i dalje jedna od glavnih prepreka masovnijeg konzumiranja visoka cena, kažu iz Ministarstva poljoprivrede.
Dok je cena običnog pšeničnog brašna između 50 i 80 dinara za kilogram, organsko je bar četiri puta skuplje - između 220 i 250.
Pšenica, ječam i ovas Josipa Mamužića danas stižu i do domaćih kupaca, a nekada je izvozio i začinsku papriku.
„Razlika je u ukusu i hranljivoj vrednosti koja je kod organskih znatno viša i zdravija.
„Kupci koji su upoznati sa tim, spremni su da plate i malo više", utisak je poljoprivrednika.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar