Prva studija koja je procenila uticaj lekova za mršavljenje na celokupno zdravlje ljudi otkrila je neočekivana i iznenađujuća dejstva na telo, kažu istraživači.
Analiza koja je obuhvatila oko dva miliona ljudi otkrila je da postiji veza između lekova za mršavljenje i boljeg zdravlja srca, smanjenog broja infekcija, nižeg rizika od zlupotrebe psihoaktivnih supstanci, i manjeg broja slučajeva demencije.
Međutim, američki istraživači su upozorili da ovi lekovi „nisu bez rizika" i da izgleda povećavaju bol u zglobovima i pospešuju upalu pankreasa koja može da bude i smrtonosna.
Rezultati ipak zahtevaju veoma pažljivo tumačenje.
Lekovi za mršavljenje postali su izuzetno popularni, ali se njihov uticaj na telo i dalje ispituje.
„Ovo je nova oblast", kaže vodeći istraživač dr Zijad al-Ali, klinički epidemiolog sa Vašingtonskog univerziteta u Sjedinjenim Državama (SAD).
U početku su se ovi lekovi koristili kao dokazano delotvoran tretman dijabetesa tipa 2.
A onda je primećeno njihovo propratno dejstvo - značajan gubitak telesne težine - zbog čega su lekovi ozempik (Ozempic) i vegovi (Wegovy) postali veoma poznati.
Studija je koristila podatke o američkim veteranima koji pate od dijabetesa tipa 2, od kojih su neki uzimali ozempik ili vegovi, a drugi standardne lekove, da bi se odredio njihov uticaj na 175 drugih oboljenja.
Kod ispitanika koji su koristili ove lekove zapaženo je značajno poboljšanje zdravlja srca, jer je prijavljen manji broj srčanih i moždanih udara, srčane slabosti, i visokog krvnog pritiska.
Oni takođe smanjuju rizik od zloupotrebe psihoaktivnih supstanci (alkohola, opioida i kanabisa), kao i rizik od šizofrenije, samoubilačkih misli i epileptičnih napada.
Iako je studija pokrila kratak vemenski period, a ispitanici su uzimali lekove samo 3,5 godine jer su relativno novi na tržištu, zabeležen je pad slučajeva Alchajmerove bolesti za 12 odsto.
Takođe je primećen manji broj slučajeva raka jetre, bolova u mišićima i hronične bolesti bubrega, kao i smanjenje bakterijskih infekcija i povišene temperature.
S druge strane, ispitanici su koji su uzimali ozempik ili vegovi bili su skloniji problemima sa probavnim traktom.
Imali su učestalije mučnine, bolove u stomaku, upalu želuca, divertikulitis (bolest koja se javlja kao posledica upale ili infekcije malih džepova/kesica - divertikula), i hemoroide.
Podaci objavljeni u medicinskom časopisu Nature Medicine takođe su pokazali da je upotreba ovih lekova povezana sa nižim krvnim pritiskom, nesvesticom, glavoboljama, poremećajem sna, pojavom kamenčića u bubregu, upalom bubrega, i raznim bolovima u kostima i zglobovima, čak i artritisom.
„Kada sam video sva ova različita dejstva u različitim organskim sistemima zaista sam bio iznenađen", kaže doktor Zijad al-Ali za BBC njuz.
Objašnjenja za uticaj ovih lekova koji se čini širok su istovmreno i očigledna i misteriozna.
Gubitak viška kilograma sam po sebi poboljšava zdravlje.
Na primer, smanjeni simptomi apneje u snu, kada se disanje prekida tokom spavanja, povezuju se sa manjim masnim naslagama oko jezika i grla, koje mogu da blokiraju disajne puteve.
Međutim, čini se da ovi lekovi direktno menjaju ponašanje ćelija i tkiva u telu.
„Gojaznost je loša za mozak. Gojaznost je loša za mentalno zdravlje. Gojaznost je loša za srce. Gojaznost bi mogla da bude majka svih bolesti", naglašava al-Ali.
Ozempik i vegovi sadrže isti aktivni sastojak, semaglutid, u različitim dozama, i imitiraju hormon GLP-1 (glukagonu sličan peptid-1).
Ovaj hormon, koji creva oslobađaju nakon obroka, putuje kroz krv i vezuje se za receptore na površini moždanih ćelija.
To signalizira mozgu da se u želucu nalazi hrana, što objašnjava zašto ljudi osećaju manju glad nakon jela.
Međutim, receptori koji reaguju na GLP-1 nalaze se širom tela, pa tako i u srcu i delovima imunog sistema.
„Vrlo je jasno da ova klasa lekova izgleda suzbija mehanizme zavisnosti [u mozgu], i tako koči potrebu za alkoholom, duvanom ili kockanjem", kaže dr al-Ali.
Istovremeno, niži nivoi upala, koje daju uzbunu imunom sistemu, može da ima širok uticaj na zdravlje.
Raspon zdravstvenih koristi ovih lekova može nekim ljudima da bude dodatni argument da ih koriste, kaže dr al-Ali.
Međutim, za one kojima težina ne utiče na zdravlje, „možda je rizik upotrebe ovih lekova zapravo mnogo veći od koristi", smatra doktor.
Ipak, studija ima određene nedostatke koji ograničavaju izvođenje zaključak.
Većina veterana koji su bili obuhvaćeni studijom su bili belci, tako da u obzir nisu uzeti uticaji koji su specifični za žene, kao što su pojedina lična iskustva poboljšane plodnosti i neočekivanih „ozempik beba".
Takođe, mogu da postoje razlozi zbog kojih su nekim pacijentima prepisani ozempik ili vegovi umesto drugih lekova, što može da ponudi alternativna objašnjenja za neke od nalaza studije.
Detaljna klinička ispitivanja su već dokazala koristi za zdravlje srca, dok je mučnina poznato neželjeno dejstvo, ali će ostali nalazi morati da se provere sličnim rigoroznim ispitivanjima.
Alchajmerova bolest počinje više od deceniju pre pojave simptoma, ali ova studija pokazuje da upotreba semaglutida tokom samo nekoliko godina pruža zaštitu od razvoja ovog stanja.
Već se vrše ispitivanja da se utvrdi da li semaglutid zaista ima ovo dejstvo.
„Takva ispitivanja će nas dovesti mnogo bliže istini", kaže profesor Navid Sattar sa Univerziteta u Glazgovu, u Škotskoj.
„Srećom...rezultati nekoliko studija biće objavljeni u narednih godinu do četiri godine".
Iako su nalazi „zanimljivi", profesor Sattar smatra da oni iz najnovije studije nisu dovoljno ubedljivi da bi uticali na način na koji se ovi lekovi prepisuju.
Profesor ser Stiven O'Rahili sa Univerziteta u Kembridžu kaže da nalaze studije treba tumačiti „pažljivo", ali da oni pružaju „ohrabrenje" da su lekovi bezbedni za ljude koji imaju dijabetes.
Dalja istraživanja kod pacijenata koji pate od drugih bolesti se „nestrpljivo očekuju".
„Najiznenađujući nalaz" je bio porast bolova u zglobovima, jer bi gubitak telesne težine trebalo da smanji pritisak na zglobove.
Međutim, s obzirom da neke ćelije imunog sistema imaju GLP-1 receptore, uticaj ovih lekova je „donekle nepredvidiv", tako da neki upalni poremećaji mogu biti ublaženi, a „drugi bi mogli da se pogoršaju", objašnjava professor O'Rahili.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar