„Opsovah boga na vrh brda, niko ne ču. Opsovah kralja u potoku, svi čuše".
Ovom narodnom umotvorinom može se opisati najnoviji rad Crkvenog suda u Srbiji.
Iako redovno zaseda i rešava, uglavnom, administrativne stvari, kao što su razvodi, za sud Srpske pravoslavne crkve se čulo tek kada su poziv da dođu dobili sveštenik Vukašin Milićević i Blagoje Pantelić, teolog, poznati po otvorenoj kritici patrijarha Porfirija i crkvenog vrha zbog saradnje sa vrhom države.
Uz gromoglasni aplauz i ujednačen povik „Dostojan“ i „Aksios“ okupljeni su dočekali Milićevića ispred zgrade Patrijaršije u Beogradu, a dan kasnije i Blagoja Pantelića.
Ovaj uzvik vernici koriste da bi izrazili podršku i odobravanje sveštenicima i episkopima prilikom njihovog stupanja na dužnost.
Pred Crkvenim sudom pojavili su se da daju izjavu zbog krivica koje su kažnjive Sveštenim kanonima, Ustavom SPC i pravilnikom, navodi se u pozivu upućenom Panteliću.
On je na društvenim mrežama često kritikovao podršku patrijarha predsedniku Aleksandru Vučiću, svrstavajući se na stranu antivladinih studentskih protesta.
„Tražio sam da mi se dostavi odluka Velikog crkvenog suda da se postupak vodi iz jedne u drugu eparhiju, što su oni uradili, iako je meni sporna.
„Pitanja su bila relativno kratka i osim prvog da li je nalog na društvenoj mreži moj, sva ostala su bila zlonamerna i u sebi su sadržala optužbu", kazao je Pantelić po izlasku iz suda.
Dan ranije, Milićević je rekao da su članovi Crkvenog suda bili prijateljski nastrojeni, ali da nije bilo reči o konkretnoj krivici.
„Citirali su neke moje izjave i pitali da li stojim iza njih i da li sam svestan da sam prekršio neke zakone.
„Jedini zakon koji priznajem je Jevanđelje, a njega nisam prekršio, kada su u pitanju kanoni i slične stvari, to je stvar tumačenja“, kazao je Milićević ispred Patrijaršije.
Veliki crkveni sud ispitivao je Milićevića o odnosu prema SPC.
„Pitali su me o nekim, za njih, nedoličnim kritikama, kao i o angažmanu u Demokratskoj stranci (rad u fondaciji opozicione partije).
„Zanimalo ih je šta sam lično prošao kada je reč o SPC, ali i moji stavovi o odnosima između crkve i države", kazao je Milićević za BBC na srpskom.
Jevanđelje su četiri knjige Novog zaveta u Bibliji, svetoj knjizi hrišćanstva gde su detaljno opisani život, učenje, smrt i vaskrsenje Isusa Hrista.
Crkveni sudovi na nivou eparhija bave se administrativnim stvarima i to rade redovno, ali ne u ovakvim situacijama, pojasnio je Milićević.
„Crkveni sud nikada se nije sastao zbog pedofilije, zloupotrebe crkvene imovine ili optužbe za silovanje.
„Očigledno su se sada okupili zbog mojih javnih nastupa. Slobodna reč je nešto što crkvi smeta", kaže Milićević.
BBC na srpskom pokušao je da dobije odgovore koji je posao Crkvenog suda od mnogih verskih analitičara, sveštenika i profesora, ali niko od njih nije želeo da komentariše zvanično, „bez blagoslova" vrha Crkve.
Nezvanično su nam objasnili da crkveni sudovi ne mogu da vode istrage ni procese za krivična dela ili prekršaje, pre nego što to učine državni organi.
Sva sveštena lica podležu i građanskim zakonima.
„Crkveni sudovi nemaju mogućnost isleđivanja stvari kao što su pedofilija, silovanje ili krađa.
„Za krivična dela mora da postoji presuda državnog suda, pa ako se dokaže krivica, automatski se predaje Crkvenom sudu da donese i on presudu", kaže dobro upućen izvor u crkveno pravo za BBC na srpskom.
Niko se ne može ni crkveno razvesti, sve dok ne postoji zvaničan, državni razvod, pojašnjava stručnjak koliku prednost ima državni u odnosu na crkveni sud.
Veliki crkveni sud je unutrašnji organ crkve koji tumači i primenjuje verske propise i rešava sporove unutar crkvene zajednice.
Nije deo pravosudnog sistema države, već pripada organizaciji crkve.
Jedna od nadležnosti Velikog crkvenog suda je utvrđivanje krivice sveštenika, monaha i vernika, a rešava i crkveno-bračne sporove unutar crkve, objašnjeno je na sajtu SPC.
Čine ga episkopi, koji su ujedno i članovi Sinoda, sveštenici i njihovi zamenici koje bira Sveti Sinod na četiri godine.
Sinod je crkveni zakonodavni organ na čijem je čelu patrijarh.
„Crkveni sud može da sudi i laicima, tačnije, ljudima koji nisu deo sveštenstva.
„Uglavnom zaseda zbog nekih pronevera, lažnog svedočenja, razvoda ili novog braka, ali i ako neki sveštenik ne želi da bude premešten, recimo, u drugu parohiju", objasnili su nam za BBC na srpskom.
Članovi suda bi trebalo da imaju završenu pravnu školu i 10 godina crkvenosudske i administrativne prakse.
Veliki crkveni sud razmatra, odobrava, poništava i preinačava rešenja nižih crkvenih sudova - eparhijskih.
Može i da poništava brakove, izriče presude sveštenicima poput gubitka službe, doživotne zabrane sveštenosluženja, lišavanja svešteničkog čina ili isključenja ljudi iz crkvene zajednice.
Sedište Velikog crkvenog suda je u Patrijaršijskom zdanju u Beogradu.
Postupci se vode prema kanonskom pravu, koje se razlikuje od državnog.
Posle uzimanja izjave od Milićevića i Pantelića Veliki crkveni sud će doneti odluku da li postoji osnov za pisanje svojevrsne optužnice.
Episkop bi trebalo da pogleda sav materijal i ima pravo da proces preda na sud ili da ga potpuno obustavi, objašnjava stručnjak.
Postoji član u Pravilniku i postupku za crkvene sudove, da svako javno kritikovanje crkve i njenih postupaka podleže kazni.
Čovek koji se razume u crkveno pravo kazao je za BBC da je Pravilnik nastao šezdesetih godina, kada je crkva bila pod jakim uticajem komunističke partije, pa je bilo potrebno ojačati crkvenu disciplinu.
Presuda je već gotova, kazao je Milićević, kojem je od pojavljivanja u emisiji Utisak nedelje tokom pandemije korona virusa 2020. godine, zabranjeno da učestvuje u liturgijama.
Milićević je i dalje sveštenik, nije raščinjen i zbog toga se pred sudom pojavio u mantiji, pojašnjava poznavalac prilika.
„Njemu je zabranjeno da kao sveštenik služi liturgiju, da sahranjuje, krsti ili venčava, ali to ne bi smelo da traje duže od 15 do 30 dana, a u njegovom slučaju to je već godinama", kaže sagovornik.
Milićević nije bio nimalo optimističan posle davanje izjave pred sudom.
Kako je rekao, tu neće biti stvarnog suđenja, već je to sve predstava.
„Crkva će ići na to da me zbog kanonskog statusa formalno liši sveštenstva, a onda će ići u najdrastičnije kanonske kazne, a to je isključenje iz crkvene zajednice zbog javnih istupa“, kazao je Milićević.
Ekskomunikacija znači izbacivanje iz crkvene zajednice.
Za ljude iz crkve to je bolna odluka, jer znači da „ne možete biti učesnik ni u jednom crkvenom obredu", objašnjava stručnjak.
„Odluka može biti oročena na nekoliko godina, ali i trajno.
„Neko ko je izbačen iz jedne crkve, izbačen je iz svih pravoslavnih crkava", dodaje.
Za sada obojica imaju zabranu pričešća, što je skoro kao ekskomunikacija iz Crkve.
Pričešće u pravoslavnoj crkvi predstavlja jednu od najbitnijih hrišćanskih praksi u kojoj vernici uzimaju hleb i vino - simbole tela i krvi Isusa Hrista.
„Kažnjen sam drakonskom kaznom, za dela koja nisu navedena i pre samog procesa.
„Iako kaznu smatram nezakonitom, prihvatio sam je onako kako se od hrišćana zahteva da u takvim situacijama postupaju – sa smirenjem i nadom da će na kraju pravda pobediti bezakonje", napisao je Pantelić u odgovoru patrijarhu krajem jula ove godine.
U pismu upućenu poglavaru SPC istakao je da bez jasne, konkretne i javno formulisane optužbe nema mogućnost ni da se brani, ni da svedoči, ni da pokaže pokajanje, čime je narušeno ne samo kanonsko pravo, nego i elementarno ljudsko dostojanstvo.
Iz SPC do objavljivanja ovog teksta nisu odgovorili na pitanja BBC novinara.
Među okupljenima ispred Patrijarišije bila je i Vukašinova ćerka Kalina.
„I da mi nije tata, došla bih ovde jer verujem u Boga, ljude, istinu i pravdu“, rekla je za BBC na spskom.
Tu su bili i studenti Bogoslovskog fakulteta u Beogradu.
Okupili su se da daju podršku onome ko je primer kako se ispunjavaju ideali u koje veruju, rekao je Slavoljub Gavrilović, student druge godine na Bogoslovskom fakultetu.
„On je autentičan hrišćanin. Onaj ko je pravi sveštenik i brine o svojima.
„Nikada nije odustao od nas, stalno je bio sa nama i sad smo došli da uzvratimo istom merom“, kazao je Gavrilović.
Rođen je 1982. u Beogradu, gde se školovao.
Diplomirao je na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu i odbranio je master iz istorije na Filozofskom fakultetu.
Sa nekoliko kolega sa Bogoslovskog fakulteta poslao je javni apel protiv peticije za reviziju izučavanja teorije evolucije 2017, na šta je crkva reagovala razrešenjem potpisnika svih crkvenih dužnosti.
Izjavama da je „moguće biti socijalista a ne biti hrišćanin, ali da nije moguće biti hrišćanin, a ne biti socijalista i da isto to važi i za borce za slobodu" stekao je titulu „revolucionara" u crkvi.
Tokom pandemije Kovid -19, kada je Milićević javno doveo u pitanje praksu zajedničkog pričešćivanja jednom kašikom.
Tadašnji patrijarh Irinej i Sinod reagovali su zabranom javnih nastupa i pojavljivanja u medijima, kao i objavljivanja na društvenim mrežama.
Milićević je bez dozvole arhiepiskopa nastupao u javnosti, iznoseći „stavove suprotne stavovima Sinoda… ne libeći se otvorene, za crkvenu javnost sablažnjive, kritike zvaničnih stavova crkve", pisalo je u saopštenju patrijarha Irineja.
Zbog toga što je „svoja umovanja i mudrovanja stavio iznad sabornog uma crkve", Milićeviću je zabranjeno da nastupa u javnosti, obavlja svešteničke dužnosti i stavljen je 2020. u nadležnost crkvenog suda Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke.
Milićević je smenjen sa parohijske dužnosti.
„Crkva ne zastupa univerzalne vrednosti, hrišćanske vrednosti, već upravo suprotno: krajnje partikularne, etnoreligijske 'vrednosti' koje su u svojoj suštini suprotstavljene univerzalnim hrišćanskim vrednostima.
„Crkva se pretvara u sopstveni antipod", rekao je u podkastu 2024.
U aprilu 2024. godine ostao je bez mesta predavača na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu, gde je do tada radio.
Milićević je podržao je i studentske proteste.
Studenti više od devet meseci blokiraju fakultete u Srbiji i protestuju tražeći odgovornost za pad nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu, gde je poginulo 16 ljudi, kao i napade na studente i građane tokom protesta.
Rođen je u Beogradu, gde je završio osnovne i master studije na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
Iako nije sveštenik, već laički teolog, Pantelić je dugi niz godina aktivan u crkvenom i akademskom životu.
Radi kao urednik internet časopisa Teologija.net i izdavačke kuće Biblos.
Tokom studentskih protesta koji su počeli u novembru 2024, pružio je podršku mladima, a kritikovao je i Srpsku pravoslavnu crkvu.
„Mislim da patrijarh jeste duboko zabrinut, ali zato što se režim, koji njega lično podržava i koji on lično podržava, ozbiljno urušava“, rekao je u jednom u intervjua.
Osudio je i rad profesora Bogoslovskog fakulteta da urušavaju ugled i dostojanstvo ustanove.
„Stigmatizuju i proganjaju kolege i prijatelje, otpuštaju ih samo zato što se ne sviđaju nekim ljudima iz tzv. crkvenog vrha.
„Iz toga studenti mogu da zaključe da se slepa poslušnost isplati, da pred crkvenim moćnikom treba povijati glavu, da istina nije nikome potrebna, da je hrišćanski moral smetnja za napredovanje u Crkvi i na fakultetu".
Dok njih dvojica očekuju rasplet pred Crkvenim sudom, neki od slučajeva nisu nikad ni stigli do sudskog veća u Patrijaršiji.
Odgovornost pojedinih vladika koji su prijavljeni za pedofiliju u Srbiji do danas nije utvrđena ni pred civilnim sudom.
Tri slučaja su izazvala veliku pažnju javnosti.
Vladika vranjski Pahomije (svetovno ime Tomislav Gašić) optužen je 2002. godine za seksualno zlostavljanje dvojice maloletnika. Posle višegodišnjeg postupka, 2006. je oslobođen zbog zastare predmeta.
U martu 2013. godine, Osnovno tužilaštvo u Vranju pokrenulo je predistražni postupak protiv Pahomija, nakon novih optužbi za seksualno zlostavljanje. Godinu dana kasnije, Tužilaštvo utvrđuje da nema razloga za pokretanje krivičnog postupka.
Pahomije je u vreme trajanja postupaka ostao na poziciji episkopa vranjskog, što je funkcija koju i danas obavlja. Vladika Pahomije je na sudu tvrdio da nije kriv.
Okružni sud u Novom Sadu je 2006. godine osudio nekadašnjeg starešinu manastira Hopovo Ilariona (svetovno Jovan Mišić) na godinu dana zatvora zbog navođenja maloletnih dečaka na „nedozvoljene polne radnje".
Godinu dana kasnije Vrhovni sud vraća proces na početak, ali suđenja nije bilo jer je predmet zastareo.
Slučaj bivšeg vladika Zvorničko-tuzlanskog Vasilija Kačavende nikada nije dospeo do suda.
Posle višegodišnjih optužbi za pedofiliju i podvođenje maloletnih dečaka, Kačavenda podnosi ostavku „zbog bolesti", kada u javnosti dospeva snimak na kome je on, navodno, intiman sa jednim mladićem.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar