I dok se farme vetra na moru šire po čitavom svetu u trci da se postigne neto nula klimatskih ciljeva, jedan zabrinjavajući fenomen privlači sve više pažnje: pod određenim uslovima, farme vetra mogu jedne drugima da „kradu vetrove".
„Farme vetra proizvode energiju, a ta energija se izvlači iz vazduha.
„Izvlačenje energije iz vazduha dolazi sa smanjenjem brzine vetra", kaže Peter Bas, istraživački naučnik u Viflu, holandskoj kompaniji specijalizovanoj za obnovljivu energiju i vremensku prognozu.
Vetar iza svake trubine na svakoj farmi vetra sporiji je nego ispred nje, i, takođe, iza farme vetra u celosti, nego ispred nje, objašnjava on.
„To se naziva efektom brazde."
Jednostavno rečeno, dok turbine farmi vetra koje se okreću izvlače energiju iz vetra, one stvaraju brazdu i usporavaju vetar iza farme vetra.
Ova brazda može da se protegne više od 100 kilometara iza velikih, gustih farmi vetra na moru, pod određenim vremenskim uslovima.
(Mada se češće brazde prostiru samo desetinama kilometara, prema tvrdnjama istraživača.)
Ako se farma vetra izgradi uz vetar u odnosu na drugu farmu vetra, ona može da smanji proizvodnju te farme niz vetar za čak 10 odsto ili više, pokazuju studije.
Kolokvijalno je ovaj fenomen poznat kao „krađa vetra".
„Izraz 'krađa vetra' pomalo je obmanjujući zato što ne možete da ukradete nešto što ne možete da posedujete, a niko nije vlasnik vetra", kaže Eirik Finseras, norveški pravnik specijalizovan za energiju vetra na moru.
Ipak, on ističe da fenomen može da ima veliki broj negativnih posledica po graditelje farmi vetra i, čak potencijalno, izazove prekogranične probleme (više o ovome kasnije).
Štaviše, postoji veliki broj tekućih sporova između graditelja farmi vetra oko navodne krađe vetra, izazivajući zabrinutost u zemljama koje se oslanjaju na pojačavanje energije vetra sa mora kako bi postigli klimatske ciljeve neto nule.
Iako je problem krađe vetra u načelu odavno poznat, on postaje sve akutniji zbog razmera i brzine širenja prema moru, kao i veličine i gustine samih morskih farmi vetra, kažu stručnjaci.
U Severnom moru, koje doživljava bum iskorišćavanja vetra sa mora, posledice takvih brazdi na proizvodnju energije na moru najverovatnije će se povećati u narednim decenijama kako more bude postajalo pretrpanije farmama vetra, prema simulacijama koje je izveo Bas zajedno sa istraživačima sa Tehnološkog univerziteta Delft i Kraljevskog holandskog meteorološkog instituta.
Što je gušća i veća farma vetra, to je jači efekat brazde, kaže Bas.
Novi istraživački projekat u Velikoj Britaniji, pokrenut ovog proleća, želi da donese jasniju sliku efekta brazde kako bi pomogao vladama i graditeljima da unaprede planiranje i izbegnu sporove.
Projekt modeluje brazde i njihov uticaj na učinak farmi vetra 2030. godine, kada će u britanskim vodama postojati hiljade više turbina nego danas, kaže vođa projekta Pablo Ouro, naučni saradnik za građevinarstvo na Univerzitetu u Mančesteru.
„Primećivali smo efekte brazde godinama i znali smo da se oni dešavaju", kaže Ouro.
„Problem je što da bi postigli neto nulu, moramo da angažujemo određenu količinu kapaciteta vetra na moru.
„Dakle, 2030. godine moramo da imamo tri puta više kapaciteta nego što ih imamo danas, što znači da za manje od pet godina, moramo da angažujemo nekoliko hiljada turbina više", objašnjava on.
„Neke od tih turbina će raditi veoma blizu onih koje su već u funkciji, tako da nastaje sve veća gužva.
„I zato ovi efekti brazde sada počinju da imaju veće posledice", kaže on.
Britanska vlada se obavezala da će do 2030. godine zemlja generisati dovoljno energije iz obnovljivih izvora, kao što je vetar, da bi pokrila vlastite potrebe za električnom energijom.
Dokument o politici britanske vlade iz 2025. godine ističe potrebu za boljim razumevanjem posledica efekta brazde u ovom kontekstu, opisujući ih kao sve veće probleme koji stvaraju neizvesnost po farme vetra na moru.
Trenutno je u toku veliki broj sporova u Velikoj Britaniji između graditelja farmi vetra na moru oko potencijalnih efekata brazde, kaže Ouro.
Prema njegovom mišljenju, ovi sporovi su delom izazvani neizvesnošću oko tačnog uticaja tih brazdi.
Na primer, aktuelne britanske smernice o tome koliko bi farme vetra trebalo da budu udaljene jedna od druge da bi se izbegao efekat brazde možda ne odslikavaju prave razdaljine koje brazde mogu da dostignu, kaže on.
Zato što se farme vetra na moru grade u grozdovima, teško je proceniti kako bi sve one mogle da utiču na energetski učinak jedni drugih, objašnjava on.
„Kad imate dve farme vetra, veoma je prosto proceniti da farma A ima toliko i toliko interakcije sa farmom vetra B, i obrnuto.
„Ali šta ako imate šest farmi vetra, kako one utiču jedna na drugu?
„To je ono što ne znamo, ali zasigurno će se dešavati" kako sve više i više farmi vetra bude bilo izgrađeno, kaže Ouro.
„Drugi problem je što turbine postaju veoma velike", napominje on.
Turbine rastu sve više u visinu i njihove elise postaju sve veće kako bi zahvatile više energije iz vetra.
Najnovije turbine imaju elise sa rasponom od više od 100 metara, što je dužina fudbalskog terena.
Od najvećih turbina na moru, samo jedna ume da napaja energijom oko 18.000 do 20.000 prosečnih evropskih domaćinstava.
Ali ovaj rast veličine može da pogorša efekat brazde budući da veći prečnik rotora može da napravi dužu brazdu, kaže Ouro, dodavši da bi trebalo da se uradi više istraživanja kako bi se do kraja razumeo njegov uticaj.
Pogledajte video: Čovek koji je energiju vetra popeo na novi nivo
Finseras je predvodio studiju o brazdama vetra i regulatornim rupama dok je radio na doktorskom istraživanju na Univerzitetu u Bergenu, u Norveškoj.
Ova studija analizira kako brazda planirane farme vetra u Norveškoj može negativno da utiče na farmu koja se nalazi niz vetar u Danskoj.
Finseras upozorava da ukoliko se ne reši problem efekata brazdi, to bi za posledicu moglo da ima pravne i političke sukobe i oteža ulaganje u energiju vetra.
„Severno more, a pogotovo Baltičko more, u Evropi makar, najverovatnije će biti centar za gradnju farmi vetra na moru u masivnim razmerama", kaže Finseras.
„Dakle, ovaj problem efekta brazde vrlo verovatno će obeležiti energetsku tranziciju u Severnom moru, ali i drugde."
Iz perspektive ulaganja, čak i relativno mali efekti brazde mogu da naprave probleme za graditelje farmi vetra na moru, kaže Finseras.
„Ogromni su troškovi izgradnje farmi vetra na moru", objašnjava on, zbog puke veličine tih farmi, kao i čitavog složenog srodnog rada, u šta spada i angažovanje plovila specijalne namene.
Da bi opravdao ulaganje i ostvario zaradu, „veoma je važno za graditelja da može da projektuje da farma vetra proizvode datu količinu električne energije za 25 ili 30 godina", što je uobičajeni životni vek jedne farme vetra, kaže on.
Čak i relativno malo, neočekivano smanjenje tog energetskog učinka može da naruši čitavu računicu ulaganja i učini farmu vetra finansijski neodrživom, kaže Finseras.
Ako operateri ili zemlje pokušaju da izbegnu ove efekte brazde osiguravši najbolja mesta za sebe, to može da stvori jedan drugi rizik, upozorava on: efekti brazde mogu da izazovu fenomen poznat kao „trka do vode", kada države žure sa gradnjom da bi izvukle korist iz za sada najboljih izvora vetra.
Ubrzana gradnja potom može da poveća rizik od ignorisanja važnih aspekata planiranja farmi vetra, kao što je zaštita morskog sveta, kaže on.
Ouro, sa Univerziteta u Mančesteru, takođe vidi sve veći rizik od prekograničnih problema: „Svi sporovi koji su prijavljeni do danas u Velikoj Britaniji su između britanskih farmi vetra, ali šta ako sutra dođe do spora između britanske farme vetra i holandske, belgijske ili francuske farme vetra?
„Dakle, što pre budemo mogli da anticipiramo ovu situaciju i položimo temelje za: 'U redu, tako ćemo to rešiti,' tim bolje. To smanjuje neizvesnost i mnogo je bolje za industriju."
Finseras predlaže evropskim zemljama da rešavaju problem vetra saradnjom i konsultovanjem jednih sa drugima kad se planiraju farme vetra, kao i uvođenje jasne regulative koja pomaže upravljanje vetrom kao zajedničkim resursom.
Suštinski gledano, vetar bi mogao da se tretira i kao drugi zajednički morski resursi, za koje već postoji regulativa, kao što su naftne naslage koje prelaze državne granice, ili ribe, sugeriše on.
„Nije da države nisu regulisale slične probleme i ranije", kaže on.
Da bi se izborilo sa ovakvim nezgodinim pitanjima, od koristi je da evropske zemlje upletene u to imaju generalno dobre političke odnose među sobom, kaže Finseras.
„Moramo da dekarbonizujemo energetski sektor i moramo to da uradimo veoma brzo, to je ambicija Evropske unije kad je u pitanju politika vetra sa mora", kaže on.
„Dakle, niko ne dovodi u pitanje da se sve ovo dešava veoma brzo.
„Ali ne treba da budemo sprečeni da pronalazimo dobra rešenja samo zato što se stvari dešavaju brzo."
Na kraju krajeva, kaže on, nije ni u čijem interesu da se svađamo oko vetra.
„Postoji podsticaj za saradnju u pronalaženju pravičnih rešenja između država, uprkos činjenici da se širenje energije vetra dešava u punoj brzini."
I nije samo Evropa ta koja žuri da bolje razume efekte brazde.
Kina, na primer, rapidno širi vlastite farme vetra na moru, a istraživači su ukazali na sve veći uticaj efekta brazde na kineske farme vetra na moru.
Otkako je projekat najavljen u martu, Ouro je bio zatrpan mejlovima od ljudi zainteresovanih za njega, što, prema njegovom mišljenju, samo pokazuje koliko je urgentno ovo pitanje.
„Moramo da razumemo ovo, moramo da napredujemo više u modelovanju, da svi budu samouvereni, zato što nam je potrebna ovolika količina vetra sa mora da bismo stigli do neto nule.
„Moramo to da postignemo."
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
.jpg "VIDEO: Kolona oklopnih policijskih vozila krenula ka Novom Beogradu")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar