„Za mene, pakao nije nastupio u trenutku napada; pakao je nastupio u trenutku kad su odbili da nam otvore vrata ćelija“, kaže za BBC Motahareh Gunei, politička aktivistkinja koja se nalazila u samici u zatvoru Evin u vreme izraelskog napada.
Gunei je bila uhapšena deset dana ranije pošto je u objavi na Iksu kritikovala iransku vladu.
Dvadeset trećeg juna, u poslednjim satima 12-dnevnog rata, Izrael je udario na jedan od najozloglašenijih zatvora u Iranu - zatvor Evin.
Satelitski snimci, svedočanstva očevidaca i verifikovani snimci do kojih je došao BBC njuz na persijskom, otkrivaju nove detalje o napadu i onima koji su u njemu poginuli.
BBC njuz na persijskom je nezavisno potvrdio identitete i okolnosti smrti troje žrtava napada, među njima iransko-američkog zatvorenika, preko razgovora sa njihovom rodbinom.
Iranski zvaničnici su do sada objavili samo imena i identitete poginulog zatvorskog osoblja.
Kompleks visoke bezbednosti, smešten na severnom obodu Teherana, držao je hiljade političkih zatvorenika u poslednjih pola veka, i od pre revolucije iz 1979. i pod aktuelnim vladajućim režimom u zemlji.
Toga dana u junu, zatvor Evin je postao mesto najsmrtonosnijeg izraelskog napada na iranskom tlu kad je u pitanju broj civilnih žrtava.
Iranske vlasti tvrde da je stradalo 80 ljudi - među njima zatvorsko osoblje, zatvorenici, medicinski radnici, posetioci i stanovnici obližnjih naselja.
U izveštaju objavljenom 14. avgusta, Hjuman rajts voč je naveo da su izraelski napadi na iranski zatvorski kompleks Evin bili nezakonito neselektivni i da se svode na očigledni ratni zločin.
Izraelske odbrambene snage (IDF) navode da je razlog za napad na zatvor Evin bio taj da je ustanova „korišćena za obaveštajne operacije usmerene protiv Izraela“.
Motahareh Gunei se priseća trenutka kad je eksplozija odjeknula kompleksom:
„Kad sam čula treću eksploziju, bila sam sigurna da nema izlaza. Samo sam lupala na vrata svom snagom, ali ona se nisu otvarala. Pomislila sam: ovo je kraj tvog života - oprosti se.“
Kad ju je iz ćelije oslobodila druga zatvorenica, Motahareh Gunei se zateturala u gust, zagušljivi dim.
Gunei kaže da su zatvorski čuvari isprva pokušali da spreče bekstvo zatvorenika, a neki zatvorski ispitivači su im čak pretili.
A opet, u scenama koje je ona opisala kao „jezive ali humanizujuće“, zatvorenici su požurili da pomognu povređenim čuvarima, smirivši uspaničenu čuvarku i previvši rane uplakanog ispitivača.
Drugi zatvorenici sa drugog odeljenja pritekli su u pomoć doktorima i sestrama zatočenim na zatvorskoj klinici.
Saideh Makarem, jedna od lekarki u Evinu koja je bila teško ranjena u napadu, kasnije je napisala na Instagramu: „Upravo su mi zatvorenici koje sam nekada lečila spasili život.“
Druga žena držana u Evinu, govoreći pod uslovom da ostane anonimna iz straha za vlastitu bezbednost, opisala je trenutak napada za BBC:
„Isprva se čulo nekoliko eksplozija brzo jedna za drugom, a buka se nastavljala oko dva minuta.
„Ispočetka smo ostali na našim krevetima zato što su se prozori razbili, a potom smo se obukle i sve smo pomogle da se starije žene dovedu u prizemlje.
„Niko iz zatvora nam nije pomogao - zatvorili su nam vrata i rekli da ne možemo da izađemo.“
BBC analiza ukazuje na to da je Izrael napao Evin sa najmanje šest projektila, oštetivši barem 28 zgrada unutar kompleksa.
IDF kažu da su sprovele „ciljani napad“ na „simbole tlačenja iranskog naroda“ i tvrdile da su bile preduzete mere da se minimizuje šteta po civile.
Ali rođak političkog zatvorenika koji je stigao u posetu samo nekoliko minuta nakon eksplozija rekao je da su „oni koji su izlazili iz zatvora govorili da se tela nalaze posvuda".
„Neki zatvorenici su izašli, a niko od njih da bi pokušao da pobegne - samo ošamućeni.“
Iranske vlasti kažu da je u haosu pobeglo 75 zatvorenika.
Neki od njih su kasnije ponovo uhvaćeni ili su se dobrovoljno vratili.
Iranski zvaničnici kažu da od 80 ljudi koji su poginuli u napadu, 42 su bili zatvorsko osoblje, a petoro zatvorenici.
Njihova imena nisu objavljena.
BBC na persijskom je potvrdio da je Masud Behbahani, sa dvojnim iransko-američkim državljanstvom, bio jedan od tih zatvorenika, držan po finansijskim optužbama.
Njegova porodica je dobila oprečna svedočanstva o njegovoj smrti od Iranske zatvorske organizacije - da se desila ili usled pada tokom napada koji je kod njega izazvao srčani udar ili od srčanog udara tokom evakuacije, koju je pratila smrtonosna koma posle odloženog lečenja.
Arvin Mohamadi (37) je poginuo u administrativnoj zgradi dok je plaćao kauciju za privremeno puštanje njegovog oca iz zatvora tokom rata, njegova žena je ispričala za BBC.
Mehrangiz Imanpur (61), istaknuta umetnica i slikarka čiji je dom bio blizu zatvora Evin, još je jedna žrtva čiji je identitet BBC uspeo da potvrdi.
Reza Handan Mahabadi, poznati iranski pisac i Imanpurin bivši muž, rekao je za BBC da je Imanpur poginula od šrapnela iz eksplozije blizu ulaza u zatvorske čekaonice, na severu objekta.
Od siline eksplozije, njeno telo je pronađeno unutar zatvorskog kompleksa.
Među poginulima u napadu je i lokalna majka jednogodišnjeg deteta, filantrop u poseti koji je želeo da organizuje oslobađanje zatvorenika, pet socijalnih radnika, 13 mladih vojnih regruta i petogodišnje dete jedne od socijalnih radnica.
Posle napada na zatvor Evin, sudbina transrodnih zatvorenika ostaje nepoznata.
Neki medijski izveštaji tvrdili su da je poginulo 100 transrodnih zatvorenika, ali istraga BBC-ja na persijskom pokazala je da to nije istina.
„Vlada ozbiljna zabrinutost u vezi sa njihovom situacijom. Niko ne zna gde su sada ti zatvorenici“, rekao je Reza Šafakah, advokat u Iranu koji prati situaciju sa transrodnim zatvorenicima za BBC.
Izrael tvrdi da je zatvor korišćen za „obaveštajne operacije protiv Izraela, među kojima je i kontrašpijunaža“, ali nije odgovorio na pitanja BBC-ja u vezi sa tačnim ciljevima ili korišćenim oružjem, ili da li je očekivao smrt civila.
Mesec dana posle napada, Amnesti internešenel je objavio izveštaj o incidentu.
„Usmeravanje napada na civilne objekte je strogo zabranjeno po međunarodnom humanitarnom pravu.
„Svesno i namerno izvršenje takvih napada predstavlja ratni zločin“, kaže Erika Guevara Rosas, viša direktorka istraživanja, zastupanja, politika i kampanja.
Kancelarija za ljudska prava UN-a navela je da Evin „nije bio vojni cilj“ i da je napad prekršio međunarodno humanitarno pravo.
Tom Danenbaum, profesor međunarodnog prava na Univerzitetu Tafts, rekao je za BBC da bi svaki odeljak zatvora morao zasebno da se procenjuje u pogledu njegove vojne važnosti.
Na osnovu aktuelnih informacija, rekao je on, svi poginuli su bili civili - čuvari, zatvorenici, posetioci i lokalno stanovništvo.
Posle izraelskog napada na zatvor Evin, objekat je prvi put bio potpuno evakuisan.
Posle angažovanja velikog broja pripadnika snaga bezbednosti, zatvorenici - među kojima i politički disidenti - rekli su za BBC da su bili prisilno i nasilno prebačeni na druge lokacije, sa čuvarima koji su koristili lance za ruke i noge.
Zatvorenice su poslate u zatvor Karčak, a zatvorenici u zatvor Teheran Bozorg (Fašafujeh), oba u pustinji južno od Teherana.
Iransko pravosuđe je saopštilo, 45 dana nakon napada, da se zatvorenici vraćaju u Evin usred navoda zatvorenika i organizacija za zaštitu ljudskih prava o obnovljenom nasilju i ponižavaju političkih pritvorenika.
Neki zatvorenici su rekli za BBC da im je naređeno da nose lance na rukama i nogama, a, kad su to odbili, opkolili su ih čuvari, isterali iz vozila i fizički ih napadali.
Stariji pritvorenici su bili povređeni, a nekima su stavljene lisice dok su ležali na ulici.
Iranski sudski zvaničnici negirali su da su zatvorenici bili fizički napadani ili da su im stavljani lanci na ruke i noge.
Neki zatvorenici tvrde da je ova brutalnost, do koje je došlo i tokom evakuacije i nakon što su zatvorenici vraćeni u zatvor Evin, sprovođena upravo na zatvorenicima koji su, uprkos tome što su imali priliku da pobegnu tokom izraelskog bombardovanja, odabrali da ne pobegnu i, umesto toga, pohitali u pomoć ljudima koji su bili zatočeni u ruševinama.
U Iranu je vlada zabranila BBC na persijskom, a iranski zvaničnici, do sada, nisu odgovorili na naše zahteve za komentare ili intervjue.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar