Jaz između državnog i privatnog zdravstva na teretu pacijenata

Pad životnog standarda i generalna situacija u državi doveli su do nedovoljnih ulaganja u državno zdravstvo, odliva mozgova, pada kvaliteta, a tako i pada zdravstvenog stanja građana koji plaćaju osiguranje, ali ga ne dobijaju, smatraju stručnjaci koji su učestvovali na okruglom stolu u organizaciji Radija 021.
Jaz između državnog i privatnog zdravstva na teretu pacijenata
Foto: Pixabay
Lekari u privatnoj praksi zaista zarađuju solidno i mogu da biraju kada će da rade, imaju vremena za odmor, rekreaciju, porodicu i prijatelje. Ovakve izbore nemaju državni lekari, a izbor nema ni pacijent koji će teško i doći do privatnika ako nema novca da plati uslugu, kaže za 021 potpredsednik Udruženja privatnih lekara Srbije dr Dušan Živić.
 
"Ako je državi zaista stalo do građana, ona će se potruditi da mu približi zdravstvenu uslugu, a ne da je udalji, jer naš cilj, kao lekara, jeste da pomognemo i izlečimo, ali pacijenti do nas ne mogu da dođu jer sistem podrške i izbora ne postoji", naveo je dr Živić.
 
Psiholog i psihijatar dr Jadran Tačić naglasio je da je poražavajuće što se o ovoj temi ne oglašavaju predstavnici države, Ministarstva zdravlja i Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, koji su direktno odgovorni za donošenje i sprovođenje zdravstvene politike u Srbiji. Kako je naveo, u privatnoj praksi se samo u jednom danu obavi oko 30.000 pregleda - i to kvalitetnih pregleda.
 
"Istraživanje o kvalitetu svih uslužnih delatnosti u Srbiji, rađeno 2015. godine, pokazalo je da su građani najzadovoljniji uslugama u privatnom zdravstvu. Istovremeno, poslednji podaci CESID-a i USAID-a pokazuju da više od 57 odsto ispitanika smatra da je najkorumpiraniji državni sistem upravo zdravstveni sistem. Dakle, situacija je jasna. Država je još 2012. godine donela Strategiju za borbu protiv korupcije u zdravstvu - koja sada ističe i treba doneti novu, a u njoj se navodi da će biti nulta tolerancija za korupciju. Vidimo kako im to ide", zaključio je dr Tačić i dodao da bi izbor odlaska kod lekara smanjio korupciju i podigao kvalitet usluge, jer bi se lekari borili za pacijente svojim znanjem i radom, a bili bi i zadovoljniji.
 
"Vi u Srbiji imate situaciju da kvalitetni ljudi godinama volontiraju po ustanovama, u nadi da će dobiti posao, ali ga onda ne dobiju. I kako očekivati da nas lekari ne napuštaju, da odlaze da rade u inostranstvo? Država ništa nije učinila da ih zadrži. Ne odlaze lekari samo zbog novca, spisak razloga je podugačak, ali je za početak dovoljno urediti sistem tako da ti ljudi imaju mogućnost da pošteno rade i ne doživljavaju 'burnout', što je realna mogućnost ako se uvede dopunski rad u ustanovama", naveo je dr Tačić.
 
Kad je reč o dopunskom radu u državnim ustanovama, koji podrazumeva mogućnost da lekar radi i popodne da bi dodatno zaradio, sagovornici se slažu - pacijenti su prevareni jer će duplo plaćati istu uslugu, a lekari su eksploatisani da bi zaradili za koliko-toliko pristojan život. Dr Dušan Živić je napomenuo da ne može jedan doktor da pruži kvalitetnu uslugu u tim uslovima i da je mogućnost lekarskih grešaka mnogo veća, a udar na džep građana dupliran.
 
"Vi već imate makedonski, slovenački, francuski, nemački ili engleski sistem zdravstva, koji podrazumevaju uspešno lečenje u državnim i privatnim klinikama i na Srbiji je samo da odabere onaj koji bi njoj najviše odgovarao, da ga prilagodi i uvede. I to ne putem izmena zakona koji u početku ne valjaju, već donošenjem potpuno novog zakona i postavljanjem zdravih temelja. Ljudi imaju egzistencijalne probleme, nemaju da plate svaku uslugu, ali će imati da doplate u slučaju da država, na primer, pokriva samo deo cene pregleda ili terapije kod privatnika. Barem će doći na red, jer smo se uverili da ne funkcioniše ovo što postoji kod nas", navodi dr Živić, spominjući dokazanu nemogućnost da građani, ukoliko ne mogu da dobiju specijalistički pregled u državnoj praksi u roku od 30 dana, dobiju istu kod privatnika. 
 
Dr Jadran Tačić predložio je uvođenje više vrsta osiguravajućih sistema, koji će međusobno biti konkurentni i između kojih će građani birati - da li žele stalno osiguranje, povremeno ili privremeno, u kojoj ustanovi ili po kojoj ceni.
 
"To bi i smanjilo nezaposlenost lekara u Srbiji, zarade bi bile bolje, uslovi neuporedivo bolji, a građani bi dobili ono što su platili", naglasio je dr Tačić.
------
Projekat "Bolje je da znaš" finansijski je podržala Gradska uprava za kulturu. Stavovi izneti u sadržaju nužno ne odražavaju stav gradske uprave.

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

Ostalo iz kategorije Projekti - Bolje je da znas