Radio Apatija 12

Eh, dok ja otkrijem da vas i ovde mogu poslusati, prodje voz. No, mi smo ovde ionako navikli na otpremanje vozova u nepovrat, pa nista novo nisam ni uradila. Slagacu da vas svaki dan slusam, ali to je samo zbog svakodnevnih obaveza i nemogucnosti da provedem vreme uz radio. Zato je za mene ovo pravo otkrice da nadoknadim propusteno. Strasno sam se obradovala za ovaj vas pokusaj da doprete do "zapustenih", apaticnih dusica. Titanski je to posao u nasoj dragoj Srbiji. Ponekad se zapitam da li uopste zasluzujemo "budjenje" ili samo ovako kroz ponizenje i patnju mozemo da snevamo nemoguce snove...Ali i ta ponizenja nisu za svakog ponizenja, pa tako nemam pojma ko ovde spava, ko sanja, a ko muku muci.... Jedno je sigurno ne treba odustajati, stalno ponavljanje ostavlja trag negde duboko u svesti, a to ce kad tad dovesti i do nekog rezultata.
Veeeeeliki, iskreni i najtopliji pozdravi za vasa nastojanja da se pokrene "nepokretljivo"....