Počinje Nedelja štednje, građani Srbije prvi po neplanskom trošenju novca

Najveće banke u Srbiji nemaju nikave specijalne pogodnosti za štediše, a one manje će pokušati da pridobiju nove klijente sa nešto većim kamatama od važećih i specijalnim pogodnostima. Trenutno je na štednji u bankama oko 8,9 milijardi evra i oko 50 milijardi dinara.

Građani polako prelaze na dinarske depozite, jer su isplativiji sa kamatama od 2,50 do 4,50 odsto na godišnjem nivou. To je u odnosu na kamate u evrima koje se u proseku kreću od nule do 0,30 odsto na godinu dana, znatno više. Pojedine banke u Srbiji dodatno su smanjile kamatne stope na oročenu dinarsku i deviznu štednju, a neke su ukinule kamatu na uloge po viđenju. Nešto bolja kamata može da se dobije ako se ulože dolari i britanska funta. Kamata na štednju u ovim valutama je od 0,85 do 1,01 odsto godišnje.

Ukoliko građanin oroči 10.000 evra na godinu dana sa kamatom od 0,30 odsto, zaradiće posle isteka oročenja 29,78 evra. Od tog iznosa poreska obaveza od 15 odsto iznosi 5,26 evra. Kada su dinari u pitanju, tu je situacija nešto bolja, jer za oročenih 100.000 dinara na 12 meseci, uz kamatu od 4,5 odsto, građanin će dobiti 4.505,42 dinara. Na ovaj iznos se ne plaća porez, pa će štediša zaraditi nešto više od 37 evra.

Za građane koji štede u dolarima i britanskim funtama kamata je veća i iznosi 0,85 odsto.

Građanin Srbije mesečno uštedi 4.215 dinara ili 34 evra dok jedan deo stanovništva može da izdvoji i više od 12.000 dinara. To je mali procenat. Rumuni, na primer, ušparaju 46, a Hrvati 57 evra. Austrijanci svakog meseca u kasu stave 216 evra.

Naši građani spadaju u obazrivije kad je reč o ulaganju novca, dok smo prvi u neplanskom trošenju. Pedeset i pet odsto stanovnika Srbije su veoma obazrivi pri investiranju, dok je u Hrvatskoj taj postotak 65, u Austriji 43, a Rumuniji 33 procenta.

Polovina ispitanika u Srbiji često potroši više nego što je planirala, u Hrvatskoj to čini 45 procenata građana, u Rumuniji 49, Madarskoj 36, a Slovačkoj 41 odsto, pokazalo je istraživanje o štednim navikama.

U Srbiji trenutno posluje 30 banaka

U Srbiji trenutno posluje 30 banaka s dozvolom koju je izdala Narodna banka Srbije. Među njima ima domaćih, ali znatno više stranih: austrijskih, nemačkih, grčkih, francuskih, italijanskih, turskih, slovenačkih, ruskih... Sve one su podložne stalnim kontrolama NBS-a.

Najduže dozvole za rad imaju Vojvođanska i Erste banka, od 1989. godine, dok je poslednju dobila Mirabank, u decembru 2014.

Bilo je i preuzimanje banaka, pa je Hipo Alpe Adrija promenila ime u Adiko, KBM u Direktna banka, Čačanska u Halkbank, Dunav u MTS, KBC u Telenor. Nedavno je najavljen i dolazak Kineske banke.