Onaj ko se za gotovinski kredit pre neku godinu zadužio s kamatom od 20, pa i 25 odsto i zajam još uvek otplaćuje sada, ostatak duga može da nastavi da otplaćuje po znatno nižoj ceni. Pride dužnik može da uzme i novi keš.
Kamate refinansirajućih zajmova sada se kreću od sedam do 11 odsto bilo da se radi o promenljivoj ili fiksnoj kamati. Ukoliko se neko odluči za fiksnu kamatu, kamate su veće, jer se bankari štite od rizika na duži rok otplate.
Prema podacima Udruženja banaka, za deset meseci ove godine banke su odobrile čak 43,7 odsto više ovih zajmova u odnosu na gotovinske, koji su rasli "samo" 16,4 odsto. U refinansirajućim zajmovima je plasirano oko 70 milijardi dinara. Rast refinansirajućih zajmova nesumnjivo pokazuje da je stanovništvo sve zaduženije, ali i da prati kamatne prilike na tržištu i koristi prednosti pada kamata.
Raško Tomašević, rukovodilac za poslovanje sa stanovništvom u Krediagrikol banci, potvrđuje da na tržištu vlada veliko interesovanje za refinansirajućim kreditima prvenstveno zbog značajnog pada kamatnih stopa u poslednjih godinu dana. Najveći broj kredita plasiranih u poslednje vreme bio je namenjen refinansiranju dugovanja iz ranijeg perioda i to su mahom krediti koji su u otplati više od dve godine.
"Sada su, zahvaljujući konstantnom padu referentne kamatne stope na dinare, kao i jakoj konkurenciji među bankama, i kamatne stope povoljnije. Sada jeste pravo vreme da se povoljnija kreditna ponuda iskoristi za refinansiranje postojećih obaveza. Građani su to već prepoznali i najviše se odlučuju za refinansirajuće kredite u dinarima. Kod nas su identične kamatne stope za refinansirajuće i gotovinske kredite i kreću se od 6,95 odsto godišnje za kredite sa promenljivom kamatnom stopom i od 7,95 odsto godišnje za kredite sa fiksnom kamatnom stopom. Iako krediti u dinarima sa fiksnom kamatnom stopom klijentima obezbeđuju sigurnost u planiranju otplate imajući u vidu da im ovakav kredit do kraja perioda otplate garantuje istu mesečnu ratu u dinarima, klijenti se i dalje u većoj meri odlučuju za kredite sa promenljivom kamatnom stopom, koja je niža i koja u startu podrazumeva i nižu mesečnu ratu", kaže Tomašević za
Politiku.
U Komercijalnoj banci kamata za gotovinske i kredite za refinansiranje je ista. U slučaju kredita sa fiksnom kamatom, cena zajma je 9,95 odsto godišnje u prvih 36 meseci. Nakon toga kamatna stopa se formira kao zbir fiksne marže i vrednosti šestomesečnog belibora, plus 5,95 do 6,95 odsto promenljiva.
U Rajfajzen banci kamate za obe vrste kredita su iste i iznose 10,12 odsto, s fiksnim anuitetom tokom celog perioda otplate kredita, na rok do 84 meseca. Petar Jovanović, zamenik predsednika Izvršnog odbora ove banke kaže da kredite sa fiksnom kamatnom stopom karakteriše fiksna mesečna rata tokom celog perioda otplate kredita, što nije slučaj kod kredita sa promenljivom kamatnom stopom. Zbog odsustva te vrste rizika, krediti kod kojih je mesečna rata fiksna imaju za nijansu višu kamatnu stopu.
U Inteza banci u prvih devet meseci ove godine udeo odobrenih kredita za refinansiranje u ukupnom plasmanu gotovinskih kredita uvećan je 11 odsto u odnosu na isti period prošle godine. U njihovom slučaju fiksna kamata u toku celog perioda otplate kreće se od 11 odsto na godišnjem nivou, krediti se odobravaju u iznosu od 25.000 do 1.650.000 dinara, bez depozita i učešća, uz rok otplate od šest do 84 meseca.
"Kamatne stope na dinarske kredite u značajnom su opadanju već izvesno vreme, a za građane koji su već zaduženi ovo je prilika da iskoriste znatno niže kamate u odnosu na period od pre nekoliko godina kada su uzimali zajmove i sada po povoljnim uslovima refinansiraju svoja dugovanja. Ipak, banka svojim klijentima savetuje da pre donošenja odluke o refinansiranju kredita, osim kamatne stope, uzmu u obzir i druge faktore, kao što su mesečne obaveze, finansijske potrebe, lična finansijska situacija, iznos glavnice za otplatu, kao i preostali rok otplate. Pored navedenog, veliki broj klijenata nema potrebu da smanji postojeće mesečne obaveze, već uzima kredit za refinansiranje zbog dodatne gotovine", kažu u ovoj banci.
.jpg "Gradska vlast osniva još osam predškolskih ustanova, više mesta za direktore")
Komentari 1
Zivan
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar