Najčešće se ovakvim poslovima bave jer žele dodatnu zaradu, nemaju drugi posao, ili zbog želje da zarade više.
Takozvani digitalni rad obuhvata različite poslove - od dizajniranja, prevođenja, programiranja... U ovakve poslove uključuju se samostalno ili posredstvom platformi kao što su Freelancer i UpWork, ili aplikacija kao što je Uber.
Jelena Šapić je istraživačica u Centru za istraživanje javnih politika koji je početkom godine započeo istraživanje o tome ko su digitalni radnici iz Srbije koji su aktivni na globalnim platformama i njihovim potrebama u sferi rekreativne industrije, IT-a, pisanja i prevođenja tekstova, davanja časova jezika...
Ono što ih najviše motiviše je mogućnost da zarade dodatni novac, nemogućnost da se zaposle u "offline svetu", i zato što na takvim poslovima mogu da zarade više.
Kada je reč o zaradama, Šapić kaže da nekolicina online radnika zarađuje više, a da prosečan broj njih znatno manje, te da bi trebalo imati u vidu da je reč o bruto iznosima, što znači da u to nije uključeno plaćanje doprinosa za rad.
Procene su, kaže, da će digitalni rad nastaviti sa rastom, ali i da se može očekivati i da kada ekonomija krene da beleži stabilan rast, veliki broj radnika pređe u "offline" sferu rada.
"Dinamična je oblast, dosta ljudi se priključuje, ali i izlazi iz te sfere", kaže Šapićeva.
Ona navodi i da ono što se možda ne vidi, a što bi trebalo imati u vidu, je da taj rad nije lak, budući da nekad posao koji inače radi više osoba, na internetu radi samo jedna. Skoro polovina ispitanika u anketi rekla je da radi do 20 sati nedeljno, što je trend i u zemljama EU.
Njena koleginica u Centru za istraživanje javnih politika Milica Skočajić kaže da su na digitalnim platformama, što se Srbije tiče, podjednako zastupljene i žene i muškarci, ali muškarci nekada uspevaju da budu aktivniji i samim tim zarade više.
Što se tiče vrste poslova, u IT industriji više je muškaraca, dok su za žene više "rezervisani" poslovi poput pisanja, predvođenja i držanja časova jezika. U poslovima kakvi su dizajn i arhitektura podjednako su zastupljeni i žene i muškarci. Uglavnom je reč o ljudima starosti od 26 do 35 godina, koji imaju više obrazovanje.
Kada je u pitanju motivacija i zašto se najčešće opredeljuju za takve poslove, većina je u anketi rekla da je taj rad fleksibilniji i da mogu da uklope posao sa obavezama kod kuće.
"Nekad je reč i o poslovima koji se ne mogu naći u Srbiji, a jedan od razloga koji takođe pominju je da ne žele da rade za drugog, već da budu odgovorni za svoje vreme i zaradu", kaže Skočajić.
Istraživanje koje će biti završeno u decembru do sada je pokazalo da 65,8 odsto takozvanih "gig radnika" veruje da će "umreti na nogama" i ne vidi razlog za plaćanje doprinosa, a 80 odsto njih ima niske prihode pa nema ni mogućnosti da to čini.
Većina onih koji rade više od pet godina na platformama su paušalci ili imaju d.o.o.
.jpg "EPS: Netačne informacije o visokim platama članova Nadzornog odbora, nemaju veze s realnošću")
Komentari 4
/
jesil nezaposlen?
kimi
Evo recimo ja kao znam engleski i imam komp i?..
@Mima
Rade msm gledaju oni drugo nesto na netu ,ne igrice .. lol
Mima
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar