Menu 021

Srbija gubi tržišta zbog lošijeg brašna

Udruženje "Žitounija" saopštilo je da je kvalitet pšenice lošiji nego prethodnih godina zbog čega mlinska industrija ima velike probleme da proizvede kvalitetno brašno – naročito ono za proizvodnju bureka, lisnatog testa...
Info 11.12.2018. | 06:07
Srbija gubi tržišta zbog lošijeg brašna
Foto: Pixabay
Kako piše "Politika", zbog toga je ovo udruženje pokrenulo inicijativu za uvođenje posebnih podsticaja za proizvođače najkvalitetnije pšenice, takozvanih poboljšivača.   
 
"Predlažemo Ministarstvu poljoprivrede da se iz agrarnog budžeta obezbedi poseban podsticaj za ugovorenu proizvodnju najkvalitetnije pšenice, u iznosu od dva dinara po kilogramu. Kao i da se ti podsticaji obezbede za najmanje tri godine", navodi se u inicijativi "Žitounije".
 
Srbija je ove godine ostvarila najveću proizvodnju pšenice od 1994. godine (oko tri miliona tona), ali je kvalitet zrna bio relativno loš. Procenjuje se da će najmanje polovina ovih količina žita biti prodata kao stočna hrana.
 
"Takva situacija već ugrožava izvoz brašna srpskih proizvođača. Naši proizvođači ne mogu da obezbede kvalitet koji traže inostrani kupci", ističu u "Žitouniji". 
 
Na duži rok, ovo bi moglo značajno ugroziti izvoz domaćeg brašna. Neke države iz okruženja, poput Albanije, Makedonije, Crne Gore, BiH, već imaju zamerke na kvalitet brašna iz Srbije i okreću se drugim dobavljačima
 
Napominju da je ovakvom stanju na srpskim poljima doprinelo nekoliko uzroka, a jedan od njih je to što su podsticaji nedovoljno usmereni na povećanje učešća deklarisanog sortnog semena i najkvalitetnije merkantilne pšenice. Prema njihovim procenama, učešće takozvanog semena "sa tavana" trenutno je oko 63 odsto, što snižava kvalitet ukupnog roda pšenice.
 
"Ovo je direktna posledica davanja podsticaja za pšenicu bez uslovljavanja da se mora sejati deklarisano sortno seme", kažu u "Žitouniji" i objašnjavaju da većina proizvođača i dalje favorizuje sorte koje daju veći prinos ali, po pravilu, imaju slabiji kvalitet. 
 
To je zato što je razlika u tržišnim cenama pšenice najboljeg kvaliteta i one koja je lošija relativno mala. Taj iznos nije dovoljan da proizvođačima kompenzuje oko deset odsto manji prinos koji se ostvaruje u proizvodnji pšenice visokog tehnološkog kvaliteta. 
Autor: Politika
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
  • Lala
    13.12.2018 19:27
    Crnjak
    Moze li se u ovoj drzavi nesto proizvesti napraviti a da nije skart?
  • mile
    12.12.2018 06:38
    Eeeeeeeeeeeeeeeeee, to je Djilas upropastio.
  • /
    11.12.2018 21:04
    Kvalitet vs kvantitet
    Pa kvalitetna psenica je izvezena a sadvtreba napraviti brasno od lose psenice pa i njega "izvesti kvalitetno" a od skarta nama "dobar burek" i "dobar" hleb, to samo kod srba moze i jare i pare
  • bora
    11.12.2018 10:14
    svi na budzet
    Ostavite budzet,neka mlinari sami brinu o svojoj sirovini.Sejali su seljaci i kvalitetnu psenicu pa su ucenjivani od mlinara.A sto tri god?Sta ce posle.Neka sami plate kvalitet, ne prebacujte to
    na sve gradjane.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar



Preostalo 1500 Karaktera


* Ova polja su obavezna
Cenovnik Impresum Kontakt Pravila i uslovi korišćenja Pošalji vest