Srbija gubi tržišta zbog lošijeg brašna

Udruženje "Žitounija" saopštilo je da je kvalitet pšenice lošiji nego prethodnih godina zbog čega mlinska industrija ima velike probleme da proizvede kvalitetno brašno – naročito ono za proizvodnju bureka, lisnatog testa...
Srbija gubi tržišta zbog lošijeg brašna
Foto: Pixabay
Kako piše "Politika", zbog toga je ovo udruženje pokrenulo inicijativu za uvođenje posebnih podsticaja za proizvođače najkvalitetnije pšenice, takozvanih poboljšivača.   
 
"Predlažemo Ministarstvu poljoprivrede da se iz agrarnog budžeta obezbedi poseban podsticaj za ugovorenu proizvodnju najkvalitetnije pšenice, u iznosu od dva dinara po kilogramu. Kao i da se ti podsticaji obezbede za najmanje tri godine", navodi se u inicijativi "Žitounije".
 
Srbija je ove godine ostvarila najveću proizvodnju pšenice od 1994. godine (oko tri miliona tona), ali je kvalitet zrna bio relativno loš. Procenjuje se da će najmanje polovina ovih količina žita biti prodata kao stočna hrana.
 
"Takva situacija već ugrožava izvoz brašna srpskih proizvođača. Naši proizvođači ne mogu da obezbede kvalitet koji traže inostrani kupci", ističu u "Žitouniji". 
 
Na duži rok, ovo bi moglo značajno ugroziti izvoz domaćeg brašna. Neke države iz okruženja, poput Albanije, Makedonije, Crne Gore, BiH, već imaju zamerke na kvalitet brašna iz Srbije i okreću se drugim dobavljačima
 
Napominju da je ovakvom stanju na srpskim poljima doprinelo nekoliko uzroka, a jedan od njih je to što su podsticaji nedovoljno usmereni na povećanje učešća deklarisanog sortnog semena i najkvalitetnije merkantilne pšenice. Prema njihovim procenama, učešće takozvanog semena "sa tavana" trenutno je oko 63 odsto, što snižava kvalitet ukupnog roda pšenice.
 
"Ovo je direktna posledica davanja podsticaja za pšenicu bez uslovljavanja da se mora sejati deklarisano sortno seme", kažu u "Žitouniji" i objašnjavaju da većina proizvođača i dalje favorizuje sorte koje daju veći prinos ali, po pravilu, imaju slabiji kvalitet. 
 
To je zato što je razlika u tržišnim cenama pšenice najboljeg kvaliteta i one koja je lošija relativno mala. Taj iznos nije dovoljan da proizvođačima kompenzuje oko deset odsto manji prinos koji se ostvaruje u proizvodnji pšenice visokog tehnološkog kvaliteta. 

Kad ste već ovde...

Stotine hiljada vas svakodnevno se oslanja na 021 tragajući za istinom i objektivnim pristupom informisanju. Obavezali smo se da ćemo raditi u interesu javnosti sa uspostavljenim visokim standardima novinarske profesije i vi ste nam uzvratili ogromnim poverenjem. Vašu podršku sada možete i da konkretizujete. 021 je pokrenuo gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od zanimljivih artikala direktno podržavate rad redakcije 021. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je za našu budućnost. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • Lala

    13.12.2018 19:27
    Crnjak
    Moze li se u ovoj drzavi nesto proizvesti napraviti a da nije skart?
  • mile

    12.12.2018 06:38
    Eeeeeeeeeeeeeeeeee, to je Djilas upropastio.
  • /

    11.12.2018 21:04
    Kvalitet vs kvantitet
    Pa kvalitetna psenica je izvezena a sadvtreba napraviti brasno od lose psenice pa i njega "izvesti kvalitetno" a od skarta nama "dobar burek" i "dobar" hleb, to samo kod srba moze i jare i pare

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija

Dodir politike

Prevodeći dolarski dug od 944 miliona u odgovarajuće zaduženje u evrima, Crna Gora se obezbedila od eventualnog jačanja američke valute, ali Vlada u Podgorici nije saopštila novčanu cenu osiguranja.

Evro sutra 117,55 dinara

Zvanični srednji kurs biće sutra 117,5571 dinar za jedan evro, što će biti najjača vrednost dinara prema evru u ovoj godini, objavila je Narodna banka Srbije.

Mask: "Tesla" će verovatno opet prihvatati bitkoin

Kompanija "Tesla" će najverovatnije ponovo početi sa prihvatanjem bitkoina kao sredstva plaćanja, kada obavi dubinsku analizu količine obnovljivih izvora energije korišćenih "za rudarenje" te valute.

Evro sutra 117,55 dinara

Dinar će sutra neznatno promeniti vrednost prema evru i zvanični srednji kurs biće 117,55 dinara za jedan evro, objavila je Narodna banka Srbije.

Hoće li Srbija sačuvati proizvodnju mleka?

Prvo pandemijski pad potražnje, potom nagli rast cene stočne hrane za 40 odsto doveli su proizvođače sirovog mleka u takozvane "makaze", između preskupih troškova proizvodnje i sve slabije prodaje.

Evro sutra 117,56 dinara

Zvanični srednji kurs biće sutra 117,5663 dinara za jedan evro, objavila je Narodna banka Srbije.

Dobrovoljnu penziju uplaćuje svaki deseti radnik

Prema podacima Narodne banke Srbije za prvi kvartal ove godine, u dobrovoljne penzijske fondove u Srbiji uplaćuje 205.107 ljudi, što znači da skoro svaki deseti radnik dodatno štedi u ovim fondovima.