Smanjenje akciza pravi rupu u budžetu od 40 miliona evra mesečno: Kako će država pokriti taj minus?

Autor: NIN (Gojko Vlaović)

Info

29.03.2026.

15:21 > 15:23

Odluka Vlade Srbije da zbog rata u Iranu snizi akcizu za gorivo obradovala je vozače, ali je istovremeno izazvala i brigu u javnosti kako će se u budžetu "zakrpiti rupa" nastala zbog manjka planiranih sredstava.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Smanjenje akciza pravi rupu u budžetu od 40 miliona evra mesečno: Kako će država pokriti taj minus?

Foto: 021.rs

Naime, u tekućoj fiskalnoj godini Vlada je planirala da ostvari prihod po osnovu akciza na gorivo od oko 244 milijarde dinara, što je više od polovine ukupnog prihoda od akciza (ostalo su cigarete, alkohol, kafa...).

S obzirom na to da je doneta odluka o smanjenju akcize za 20 odsto, manjak budžeta na mesečnom nivou po tom osnovu iznosi 33,5 miliona evra, odnosno 3,93 milijarde dinara. Takođe, PDV stopa se obračunava za iznos akcize koji je sada manji, što u praksi znači da će za mesec dana gubitak prihoda od PDV-a biti 6,7 miliona evra, to jest dodatnih 786 miliona dinara, piše NIN.

Tako će ukupan manjak u državnoj kasi po ove dve osnove iznositi 40,2 miliona evra mesečno, to jest 4,71 milijardu dinara. U slučaju da rat potraje godinu dana, minus u državnoj kasi narastao bi na 483 miliona evra, odnosno 56,5 milijardi dinara.

Podsećanja radi, planirani budžetski deficit za 2026. je 337 milijardi dinara, što je tri odsto BDP-a. To znači da godišnji manjak uzrokovan smanjenjem akciza planirani deficit povećava za oko 16,7 odsto. Gde će Vlada pronaći novac da zatvori ovu rupu?

Postoji nekoliko mogućih rešenja, navodi dalje NIN. Jedno je korišćenje novca iz budžetske rezerve, koja za tekuću godinu iznosi 824 miliona evra, odnosno 96,5 milijardi dinara. Iz rezerve se, naime, bar neko vreme mogu pokriti manjkovi nastali sniženjem akcize na gorivo.

Mora se ipak naglasiti da rezerve nisu neiscrpne. Svakako da služe da se neplanirane praznine u budžetu popune, ali iz njih može da se pokrpi rupa, tvrde upućeni, samo na kraće staze. Imaju i svoje zakonske granice, pa tako ne mogu iznositi više od četiri odsto ukupnih prihoda za posmatranu godinu.

Takođe, novac u rezervi nije višak koji se dodaje budžetu ako mu zatreba, već predstavlja njegov sastavni deo predviđen da se troši u vanrednim okolnostima, poput ove u kojoj se sada nalazi ceo svet zbog rata u Iranu. Problem je i to što bi iz tih rezervi trebalo da budu finansirani parlamentarni, a možda i opšti izbori, ako ih prema najavama vlasti bude ove godine.

Jedan od načina na koji bi Vlada Srbije mogla da "ispegla" niže poreske prihode usled smanjenja akcize jeste da uradi rebalans budžeta, to jest prepakivanje troškova. U tom slučaju nadležni mogu smanjiti rashode ili preusmeriti sredstva u budžetske stavke koje su kritične. O takvom scenariju se uglavnom razmišlja, objašnjava stručna javnost, ako kriza potraje nekoliko meseci.

Ukoliko pak Vlada ne bude želela da smanji potrošnju, pa se usled toga odrekne rebalansa, kao drugo rešenje nameće se zaduživanje kroz uzimanje kredita ili emitovanje državnih obveznica.

Država može i da podigne PDV, što je jedna od ideja kojom se nose u Italiji, koja je takođe smanjila akcize, a u vladi te zemlje su izračunali da bi tako nastao manjak mogao da se nadomesti podizanjem PDV-a za jedan odsto. Što bi opet podiglo i inflatorni pritisak. Mogu se podići i neke druge takse, ali takve stvari čak i u kriznim uslovima znaju da budu politički veoma nepopularne. A mi smo, kako najavljuje vlast, u izbornoj godini.

Ekonomista Aleksandar Stevanović za NIN objašnjava da će se, iako je država smanjila akcize za 20 odsto, deo tog gubitka u budžet vratiti automatski jer poskupljenje nafte na berzi povećava osnovicu za obračun PDV-a. Praktično, država će po svakom prodatom litru uzimati veći iznos poreza nego ranije, pa će taj iznenadni višak para poslužiti kao ispomoć za krpljenje rupa nastalih nižim akcizama.

Iako taj priliv ne može da nadoknadi gubitak u potpunosti, on služi kao "prirodni" zaštitnik državne kase koji se aktivira čim nafta na svetskoj berzi poskupi.

"S obzirom na to da je odlukom o smanjenju akciza za 20 odsto budžet više izgubio nego što može da se vrati kroz PDV, sem u slučaju da se aktuelna cena nafte na berzama dodatno ne povećava za 50 do 60 odsto, racionalan potez koji bi Vlada Srbije mogla da preduzme je taj da se zaduži i tako otkloni gubitak nastao u državnoj kasi. U slučaju da kriza potraje mesec dana, to ipak ne bi bilo potrebno jer bi moglo da se reši kroz budžetske rezerve. Sve preko toga iziskuje potrebu za dodatnim zaduživanjem", navodi sagovornik NIN-a.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić za NIN kaže da će problema po budžet biti ako kriza na Bliskom istoku potraje, odnosno ako se protegne na nekoliko meseci.

"Dotad Vlada može da krpi rupe sredstvima iz budžetskih rezervi. Novac će biti preusmeravan tamo gde se proceni da je u datom trenutku najpotrebniji. Primera radi, u situaciju u kojoj se nalazimo neki projekti ne moraju da budu otkazani, ali mogu da budu privremeno obustavljeni. Od manjka u državnoj kasi će svakako biti štete, ali je ona ipak daleko manja nego što bi bila u slučaju da akcize nisu smanjene, jer bi to dovelo do rasta drugih cena i inflatornog udara", objašnjava ovaj sagovornik.

U slučaju da rat ne stane brzo, situacija će biti potpuno drugačija, navodi Savić, i biće potrebno da Vlada preduzme korake kako manjak ne bi postao balast za državnu kasu.

"Sasvim je jasno da će država onda morati da razmisli šta je bolje rešenje, ići na rebalans budžeta ili pak na zaduženje. I jedno i drugo može da pomogne, a na Vladi je da proceni šta je povoljnije i šta može dati bolje rezultate. Mislim da se nadležni ipak neće, u slučaju da za tim bude potrebe, opredeliti za rebalans budžeta s obzirom na to da je to komplikovan proces. Zaduženje je izglednija opcija", navodi Savić.

Profesor na FEFA fakultetu Goran Radosavljević za NIN kaže da je akciza na gorivo u našoj zemlji među najvećima u Evropi.

"U tom segmentu nalazimo se u gornjem delu tabele te je odluka o smanjenju akciza nešto što treba oceniti kao racionalan potez. To je svakako najpoželjnija mera koja može da se preduzme, ali samo na kratke staze. Naime, u slučaju da rat u Iranu ne potraje duže od mesec dana, smanjenje akcize za 20 odsto ne bi izazvalo nenadoknadiv gubitak u budžetu. Istina, prihodi državne kase svakako će biti manji, ali, sa druge strane, veoma važna stvar je ta da se na taj način sprečava pad prometa. U slučaju pak da se oružani sukobi otegnu, smanjenje akciza na gorivo postalo bi balast koji budžet jednostavno ne bi mogao da izdrži. Računica je veoma jednostavna. Na godišnjem nivou od akciza na gorivo država inkasira više od dve milijarde evra. U slučaju da se to smanji za 20 odsto, gubitak bi iznosio nešto više od 400 miliona evra", naglašava Radosavljević.

Dakle, stručna javnost se u potpunosti slaže u oceni da smanjenje akciza ne može da traje dugo i da će u slučaju da sukobi na Bliskom istoku potraju morati da se traži neko drugo rešenje. Preporuka ekonomista je da to ipak bude zaduženje, a ne rebalans. To je sasvim razumljivo s obzirom na to da rebalans nije samo "brisanje" jedne stavke da bi se popunila druga, već donošenje teške odluke o tome kome će se novac oduzeti. Ako vlast odluči da manjak od akciza pokrije preusmeravanjem sredstava, to najčešće znači zaustavljanje izgradnje nekog puta, bolnice ili škole...

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

cene goriva Cene nafte

Komentari 28

Hronološki Najpopularniji

Baćko

02.04.2026 • 20:42

Pljačka

Jel to znači da države oko nas koje imaju uvek jeftinije gorivo od nas oni imaju krater od koliko hoćeš milijardi

0 2 -2
Dragojlo

02.04.2026 • 03:29

Preraspodela

Samo neka smanje procente od svakog posla koje stavljaju u džep ili u fondove za podmićivanje ili u fondove za SNS i nećemo osetiti smanjenje akciza

3 5 -2
zoki

01.04.2026 • 19:00

aksise

pa ljudi do sad je drpano ne kasikom,ili kutlacom, nego lopatom.
ako bi moli presli na kasicicu za kafu,pa mislim da bi bilo para za sve. nebi morali da brinete za nas ionako vec siromasne, izvinjavam se nije vama zbog nas, nego zbog vas.
Dakle ,molim koristite kasicicu ...

5 9 -4

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.