Smanjenje akciza pravi rupu u budžetu od 40 miliona evra mesečno: Kako će država pokriti taj minus?
Odluka Vlade Srbije da zbog rata u Iranu snizi akcizu za gorivo obradovala je vozače, ali je istovremeno izazvala i brigu u javnosti kako će se u budžetu "zakrpiti rupa" nastala zbog manjka planiranih sredstava.
Foto: 021.rs
Naime, u tekućoj fiskalnoj godini Vlada je planirala da ostvari prihod po osnovu akciza na gorivo od oko 244 milijarde dinara, što je više od polovine ukupnog prihoda od akciza (ostalo su cigarete, alkohol, kafa...).
S obzirom na to da je doneta odluka o smanjenju akcize za 20 odsto, manjak budžeta na mesečnom nivou po tom osnovu iznosi 33,5 miliona evra, odnosno 3,93 milijarde dinara. Takođe, PDV stopa se obračunava za iznos akcize koji je sada manji, što u praksi znači da će za mesec dana gubitak prihoda od PDV-a biti 6,7 miliona evra, to jest dodatnih 786 miliona dinara, piše NIN.
Tako će ukupan manjak u državnoj kasi po ove dve osnove iznositi 40,2 miliona evra mesečno, to jest 4,71 milijardu dinara. U slučaju da rat potraje godinu dana, minus u državnoj kasi narastao bi na 483 miliona evra, odnosno 56,5 milijardi dinara.
Podsećanja radi, planirani budžetski deficit za 2026. je 337 milijardi dinara, što je tri odsto BDP-a. To znači da godišnji manjak uzrokovan smanjenjem akciza planirani deficit povećava za oko 16,7 odsto. Gde će Vlada pronaći novac da zatvori ovu rupu?
Postoji nekoliko mogućih rešenja, navodi dalje NIN. Jedno je korišćenje novca iz budžetske rezerve, koja za tekuću godinu iznosi 824 miliona evra, odnosno 96,5 milijardi dinara. Iz rezerve se, naime, bar neko vreme mogu pokriti manjkovi nastali sniženjem akcize na gorivo.
Mora se ipak naglasiti da rezerve nisu neiscrpne. Svakako da služe da se neplanirane praznine u budžetu popune, ali iz njih može da se pokrpi rupa, tvrde upućeni, samo na kraće staze. Imaju i svoje zakonske granice, pa tako ne mogu iznositi više od četiri odsto ukupnih prihoda za posmatranu godinu.
Takođe, novac u rezervi nije višak koji se dodaje budžetu ako mu zatreba, već predstavlja njegov sastavni deo predviđen da se troši u vanrednim okolnostima, poput ove u kojoj se sada nalazi ceo svet zbog rata u Iranu. Problem je i to što bi iz tih rezervi trebalo da budu finansirani parlamentarni, a možda i opšti izbori, ako ih prema najavama vlasti bude ove godine.
Jedan od načina na koji bi Vlada Srbije mogla da "ispegla" niže poreske prihode usled smanjenja akcize jeste da uradi rebalans budžeta, to jest prepakivanje troškova. U tom slučaju nadležni mogu smanjiti rashode ili preusmeriti sredstva u budžetske stavke koje su kritične. O takvom scenariju se uglavnom razmišlja, objašnjava stručna javnost, ako kriza potraje nekoliko meseci.
Ukoliko pak Vlada ne bude želela da smanji potrošnju, pa se usled toga odrekne rebalansa, kao drugo rešenje nameće se zaduživanje kroz uzimanje kredita ili emitovanje državnih obveznica.
Država može i da podigne PDV, što je jedna od ideja kojom se nose u Italiji, koja je takođe smanjila akcize, a u vladi te zemlje su izračunali da bi tako nastao manjak mogao da se nadomesti podizanjem PDV-a za jedan odsto. Što bi opet podiglo i inflatorni pritisak. Mogu se podići i neke druge takse, ali takve stvari čak i u kriznim uslovima znaju da budu politički veoma nepopularne. A mi smo, kako najavljuje vlast, u izbornoj godini.
Ekonomista Aleksandar Stevanović za NIN objašnjava da će se, iako je država smanjila akcize za 20 odsto, deo tog gubitka u budžet vratiti automatski jer poskupljenje nafte na berzi povećava osnovicu za obračun PDV-a. Praktično, država će po svakom prodatom litru uzimati veći iznos poreza nego ranije, pa će taj iznenadni višak para poslužiti kao ispomoć za krpljenje rupa nastalih nižim akcizama.
Iako taj priliv ne može da nadoknadi gubitak u potpunosti, on služi kao "prirodni" zaštitnik državne kase koji se aktivira čim nafta na svetskoj berzi poskupi.
"S obzirom na to da je odlukom o smanjenju akciza za 20 odsto budžet više izgubio nego što može da se vrati kroz PDV, sem u slučaju da se aktuelna cena nafte na berzama dodatno ne povećava za 50 do 60 odsto, racionalan potez koji bi Vlada Srbije mogla da preduzme je taj da se zaduži i tako otkloni gubitak nastao u državnoj kasi. U slučaju da kriza potraje mesec dana, to ipak ne bi bilo potrebno jer bi moglo da se reši kroz budžetske rezerve. Sve preko toga iziskuje potrebu za dodatnim zaduživanjem", navodi sagovornik NIN-a.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić za NIN kaže da će problema po budžet biti ako kriza na Bliskom istoku potraje, odnosno ako se protegne na nekoliko meseci.
"Dotad Vlada može da krpi rupe sredstvima iz budžetskih rezervi. Novac će biti preusmeravan tamo gde se proceni da je u datom trenutku najpotrebniji. Primera radi, u situaciju u kojoj se nalazimo neki projekti ne moraju da budu otkazani, ali mogu da budu privremeno obustavljeni. Od manjka u državnoj kasi će svakako biti štete, ali je ona ipak daleko manja nego što bi bila u slučaju da akcize nisu smanjene, jer bi to dovelo do rasta drugih cena i inflatornog udara", objašnjava ovaj sagovornik.
U slučaju da rat ne stane brzo, situacija će biti potpuno drugačija, navodi Savić, i biće potrebno da Vlada preduzme korake kako manjak ne bi postao balast za državnu kasu.
"Sasvim je jasno da će država onda morati da razmisli šta je bolje rešenje, ići na rebalans budžeta ili pak na zaduženje. I jedno i drugo može da pomogne, a na Vladi je da proceni šta je povoljnije i šta može dati bolje rezultate. Mislim da se nadležni ipak neće, u slučaju da za tim bude potrebe, opredeliti za rebalans budžeta s obzirom na to da je to komplikovan proces. Zaduženje je izglednija opcija", navodi Savić.
Pročitaj još
Profesor na FEFA fakultetu Goran Radosavljević za NIN kaže da je akciza na gorivo u našoj zemlji među najvećima u Evropi.
"U tom segmentu nalazimo se u gornjem delu tabele te je odluka o smanjenju akciza nešto što treba oceniti kao racionalan potez. To je svakako najpoželjnija mera koja može da se preduzme, ali samo na kratke staze. Naime, u slučaju da rat u Iranu ne potraje duže od mesec dana, smanjenje akcize za 20 odsto ne bi izazvalo nenadoknadiv gubitak u budžetu. Istina, prihodi državne kase svakako će biti manji, ali, sa druge strane, veoma važna stvar je ta da se na taj način sprečava pad prometa. U slučaju pak da se oružani sukobi otegnu, smanjenje akciza na gorivo postalo bi balast koji budžet jednostavno ne bi mogao da izdrži. Računica je veoma jednostavna. Na godišnjem nivou od akciza na gorivo država inkasira više od dve milijarde evra. U slučaju da se to smanji za 20 odsto, gubitak bi iznosio nešto više od 400 miliona evra", naglašava Radosavljević.
Dakle, stručna javnost se u potpunosti slaže u oceni da smanjenje akciza ne može da traje dugo i da će u slučaju da sukobi na Bliskom istoku potraju morati da se traži neko drugo rešenje. Preporuka ekonomista je da to ipak bude zaduženje, a ne rebalans. To je sasvim razumljivo s obzirom na to da rebalans nije samo "brisanje" jedne stavke da bi se popunila druga, već donošenje teške odluke o tome kome će se novac oduzeti. Ako vlast odluči da manjak od akciza pokrije preusmeravanjem sredstava, to najčešće znači zaustavljanje izgradnje nekog puta, bolnice ili škole...
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
APR: Rok za dostavljanje godišnjeg finansijskih izveštaja ističe 31. marta
28.03.2026.•
0
Agencija za privredne registre (APR) saopštila je da zakonski rok za dostavljanje redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja za prošlu godinu ističe u utorak, 31. marta.
Zlato je izgubilo petinu vrednosti od januara - zašto?
28.03.2026.•
6
Cene zlata i srebra izgledaju kao finansijski rolerkoster već nekoliko meseci. Posle drastičnog rasta, koji je započeo još sredinom januara, događaju se i drastični padovi.
Kako se cena nafte prilagođava Donaldu Trampu?
28.03.2026.•
2
Kretanje cena nafte poslednjih nedelja sve više prati izjave američkog predsednika Donalda Trampa, dok investitori pokušavaju da procene dalji tok sukoba na Bliskom istoku.
Arsić: Poskupljenje nafte imaće višestruke posledice na privredu i prihode budžeta Srbije
27.03.2026.•
7
Rast cena energenata zbog rata na Bliskom istoku imaće višestruke negativne posledice na privredu Srbije, kaže profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Milojko Arsić.
Poskupeo dizel: Nove cene goriva
27.03.2026.•
24
U narednih nedelju dana dizel će na pumpama u Srbiji biti skuplji za dinar, dok cena benzina ostaje nepromenjena.
Štandard: Evropa nije mnogo zavisna od nafte i gasa iz Persijskog zaliva
26.03.2026.•
10
Evropa ne spada u regione koji veoma zavise od nafte i gasa iz Persijskog zaliva odakle su isporuke poremećene zbog rata SAD i Izraela s Iranom, piše danas austrijski list Štandard.
Talas otpuštanja u IT sektoru: Za samo nekoliko dana 500 ljudi ostalo bez posla
26.03.2026.•
38
U Srbiji je u proteklih desetak dana nekoliko firmi iz IT sektora ugasilo poslovanje, pa je bez posla ostalo oko 500 radnika, a postoji bojazan da taj broj poraste.
Stručnjaci znali da će "Moravski koridor" poskupeti: Plaćamo 2,5 milijardi evra zbog vlasti
26.03.2026.•
10
Da će naprednjačka vlast za Moravski koridor platiti mnogo više od 745 miliona evra dalo se naslutiti još pre pet godina.
Posle rasta cene gasa i nafte očekuje se i poskupljenje struje
26.03.2026.•
9
Čak 25 odsto potrošnje električne energije u Evropi dolazi iz gasnih termoelektrana, a nova gasna kriza mogla bi znatno da oteža i tržište struje. Prirodno - očekuju se poskupljenja.
Izvršni direktor Šela upozorio: Evropi prete nestašice goriva već u aprilu
26.03.2026.•
5
Evropa bi mogla da se suoči sa ozbiljnim nestašicama energenata i goriva već u aprilu ukoliko se ne otvori Ormuski moreuz za transport nafte i gasa.
Evropska centralna banka: Cene bi mogle brže da rastu zbog krize na Bliskom istoku
25.03.2026.•
0
Šefica Evropske centralne banke (ECB) Kristin Lagard izjavila je da bi preduzeća mogla brže da podignu cene kao odgovor na naftni šok zbog rata u Iranu, slično kao nakon početka rata u Ukrajini 2022. godine.
Još jedna IT firma zatvara kancelariju u Srbiji
25.03.2026.•
59
Američka softverska kompanija Zendesk zatvoriće kancelarije u Srbiji sa više od 60 zaposlenih.
Vučić: Uradićemo sve da cene goriva ostanu iste
25.03.2026.•
16
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je večeras da će država uraditi sve da cene goriva na pumpama u Srbiji u petak budu na istom nivou na kojem su bile prethodne nedelje.
Gujaničić: Srbiji najmanje odgovara prolongiranje pregovora Gaspromnjefta i MOL-a
25.03.2026.•
5
Produženjem roka za zaključenje ugovora o prodaji većinskog udela u Naftnoj industriji Srbije mađarskom MOL-u nastavlja se neizvesnost, koja najmanje odgovara Srbiji, rekao je glavni broker Momentuma, Nenad Gujaničić.
MAPA: Kolike su cene goriva u regionu - razlika u odnosu na Srbiju
25.03.2026.•
9
Cene goriva u Srbiji su tema već duži vremenski period.
Za građane i privredu Srbije od maja lakše plaćanje u evrima
25.03.2026.•
8
Od 5. maja građani i privreda Srbije moći će da obavljaju plaćanja u evrima pod povoljnim i standardizovanim uslovima, kao korisnici država EU, saopštila je Delegacija EU u Srbiji.
"Jagma je svuda, bukvalno se kupuje gde god se može": Odakle NIS trenutno nabavlja naftu
25.03.2026.•
6
Ovakva jagma za sirovom naftom na svetskom tržištu ne pamti se odavno.
Epic games otpušta više od 1.000 ljudi zbog slabijih rezultata video-igre Fortnite
25.03.2026.•
2
Američka kompanija Epic games saopštila je da će otpustiti više od 1.000 zaposlenih pošto beleži pad angažovanja korisnika u svojoj najpoznatijoj video-igri Fortnite.
OFAC produžio rok MOL-u za kupovinu većinskog udela u NIS-u do maja 2026.
24.03.2026.•
5
Mađarski MOL saopštio je da je Kancelarija za kontrolu stranih sredstava (OFAC) Ministarstva finansija SAD prihvatila njihovu prijavu i produžila rok za pregovore o kupovini većinskog udela u NIS-u do 22. maja 2026.
Evropska komisija: Odluka Slovačke o dizelu protivna zakonima EU
24.03.2026.•
7
Odluka vlade Slovačke da dopusti benzinskim pumpama da ograniče prodaju dizela, kao i da ga skuplje naplaćuju vozačima sa stranim registarskim tablicama, protiv je zakona EU.
Komentari 4
Lala
Реалан
Dejan
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar