Ovim zakonom se prvi put na celovit način uređuje poslovanje s platnim karticama u Srbiji.
U Narodnoj banci Srbije ističu da su se prilikom predlaganja ovog zakona rukovodili time da se zaštite interesi korisnika platnih kartica (potrošača i trgovaca), da se adekvatnim uređivanjem tržišta platnih kartica podstakne dalji rast bezgotovinskih plaćanja i da se omogući fer tržišna utakmica smanjenjem troškova prihvatanja platnih kartica, povećanjem transparentnosti i konkurentnosti na tržištu.
Platne kartice su, kako se navodi u saopštenju NBS, najpopularniji bezgotovinski platni instrument u našoj zemlji, o čemu svedoči podatak da je učešće transakcija platnim karticama u ukupnom broju transakcija potrošača u prvih devet meseci ove godine iznosilo 60,15 odsto.
Međubankarske naknade, koje su osnovni generator visokih troškova vezanih za kartične transakcije, predstavljaju centralnu tačku Zakona.
"Ove naknade banka, koja kod trgovca postavlja POS terminal, plaća banci koja je izdala karticu za svaku platnu transakciju izvršenu upotrebom platne kartice. Banka ove naknade prevaljuje na trgovca i time one direktno utiču na visinu trgovačke naknade koju trgovac plaća za korišćenje POS terminala. Trgovac dalje ove naknade ugrađuje u cenu robe i usluga i na kraju, plaćamo ih svi mi, potrošači, kako oni koji plaćaju karticama, tako i oni koji plaćaju gotovinom", podsećaju u NBS.
Dodaju da očekuju da će društvo u celosti osetiti pozitivne efekte primene ovog zakona kojim se definišu niže međubankarske naknade, odnosno da će se njegovi pozitivni efekti preneti do krajnjeg potrošača.
"Zakonom se međubankarske naknade sa trenutno prosečnog nivoa od jedan odsto ograničavaju na nivo na kome su u zemljama Evropske unije, odnosno na 0,2 procenta za transakcije debitnim karticama i na 0,3 odsto za transakcije kreditnim karticama, sa prelaznim periodom od šest meseci, od 17. decembra 2018. godine do 17. juna 2019. godine, kada su međubankarske naknade ograničene na maksimalnih 0,5 odsto za debitne i 0,6 odsto za kreditne kartice", piše u saopštenju.
U cilju ostvarivanja ciljeva koji su projektovani prilikom predlaganja Zakona u što skorijem periodu, NBS je, kao operator nacionalnog kartičnog sistema DinaCard, definisala da se već od 17. decembra 2018. godine, dakle bez prelaznog perioda, primene međubankarske naknade u iznosu do 0,2 procenta za transakcije obavljene debitnim karticama, a 0,3 odsto za transakcije obavljene kreditnim karticama.
Centralna banka naglašava da zakonska rešenja prvenstveno štite interese malih trgovaca, zanatlija i malih radnji koji imaju slabiju pregovaračku poziciju u odnosu sa bankama, čime su destimulisani da omoguće plaćanja platnim karticama na svojim prodajnim mestima, pa prihvataju samo plaćanja gotovinom.
Ograničavanjem međubankarskih naknada trgovcima se otvara mogućnost da postavljanjem POS terminala pod povoljnijim uslovima privuku nove potrošače i bolje se pozicioniraju na tržištu.
Počevši od danas, u primeni je i pravilo o razdvajanju naknada, prema kome su banke dužne da, umesto zbirnih naknada za sve kartice, trgovcima ponude trgovačke naknade pojedinačno za različite brendove i različite vrste kartica, koje se na tržištu značajno razlikuju.
Isto tako, banke imaju obavezu da trgovcima nakon izvršenih transakcija dostave informacije o naplaćenoj trgovačkoj naknadi, i to sa posebno prikazanim troškovima međubankarske naknade i naknada kartičnog sistema.
"Na osnovu navedenog, trgovci će imati uvid u osnovne komponente trgovačke naknade - troškove međubankarske naknade, naknade kartičnog sistema i marginu banke i moći će da se upoznaju s tim koje kartice im generišu više troškove. Trgovci će moći da analiziraju raspoložive podatke i iskoriste ih za pregovore s bankom o snižavanju trgovačke naknade", objašnjavaju iz NBS.
Zakon ne dozvoljava bankama i kartičnim sistemima da trgovcu zabrane da usmeri potrošača na upotrebu bilo kog platnog instrumenta (npr. zbog nižih trgovačkih naknada u tom slučaju), da dâ prednost platnom instrumentu određenog kartičnog sistema i da obavesti potrošača o naknadama koje taj trgovac plaća banci.
Iako Zakon ograničava međubankarske naknade, on ne utiče na visinu naknada kartičnih šema, koje same kreiraju svoje politike naknada, a bitno se razlikuju kod različitih kartičnih sistema, napominje se u saopštenju.
Upravo zato što naknade kartičnih sistema utiču na visinu trgovačkih naknada, u skladu sa zakonskim odredbama koje se od danas primenjuju, trgovci imaju pravo da traže od banaka ugovaranje različitih trgovačkih naknada za kartice različitih brendova.
Kao jednu od mera s ciljem snižavanja ukupnih troškova prihvatanja kartičnih plaćanja, NBS, koja upravlja nacionalnim kartičnim sistemom DinaCard, definisala je najniže naknade kartičnog sistema za DinaCard sistem, kako bi banke prihvatioci imale mogućnost da trgovcima nude niže trgovačke naknade za prihvatanje nacionalne kartice i da njeno prihvatanje na prodajnim mestima bude što povoljnije za trgovce.
NBS je pripremila letak za trgovce, koji se može pročitati OVDE, a kojim se na jasan i pregledan način informišu o pravima koje im donosi Zakon o međubankarskim naknadama.
.jpg "Novi Sad rešava pitanje rugla u centru grada posle tri decenije")
Komentari 2
privat Nick
Inače, trenutno su naknade od 2% do čak 4% na AM kartice.
A gde je tu odgovornost NBS za dugogodišnje forsiranje banaka i pljačku građana, kad su dobro znali kolike su naknade u evropskim i svetskim bankama?
beekay
Sumnjam.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar