Sigurna mesečna primanja, pored penzije koju Republika Srbija izdvaja za svoje najstarije građane, obezbeđuju se tokom radnog veka i kroz private penzione fondove kod različitih osiguravajućih kuća i banaka. Privatnim penzionim fondovima građani obezbeđuju gotovo dupla mesečna primanja tokom određenog razdoblja u starosti, a iznos ovih primanja zavisi isključivo od štednje koju su tokom radnog veka izdvajali u vidu privatnih fondova.
Posebno olakšavajuća činjenica koja ide u prilog mnogima je ta što uplate ne moraju biti redovne, već klijenti imaju potpunu slobodu kada uplaćuju novac i mogu da biraju iznos za uplatu, koji mora biti najmanje 1.000 dinara. S druge strane, ukoliko korisnik u nekom trenutku odluči da više ne uplaćuje novac, ne postoje nikakve pravne sankcije koje bi snosio. U tom slučaju, uplaćeni novac ostaje na računu klijenta dok ne stekne zakonsko pravo da ga koristi, što je danas sa navršenih 58 godina.
Jedna od najvećih kompanija koje građanima nudi mogućnost da uštede za starost navodi da je za deset godina poslovanja uvećala svoju imovinu na 13,7 milijardi dinara, što čini 41 odsto tržišnog učešća, a samo u proteklih godinu dana, imovina je porasla za 1,4 milijarde dinara. Od 80.000 članova, najveći broj njih čine zaposleni u čiju korist poslodavci uplaćuju dopunske doprinose od 77 odsto, dok individualnih članova ima 23 procenta. U odnosu na početak poslovanja, struktura članova pokazuje znatan rast fizičkih lica koja sama štede za starost.
O mirnoj starosti najviše razmišljaju muškarci, kojih je 61 odsto, a žena 39 odsto. Prosečna uplata iznosi oko 4.000 dinara, dok je prosečna starost članova 47 godina. Postoje i maloletni sugrađani na čije ime se uplaćuje u ovakve fondove, dok je najmlađi u trenutku početnog uplaćivanja u dobrovoljni penzioni fond imao samo sedam meseci. Poslednji podaci govore da je na računima članova u proseku oko 150.000 dinara.
Izveštaji Narodne banke Srbije govore da je, čak, svaki peti korisnik član dva ili više dobrovoljnih penzionih fondova, dok je prosečan iznos sakupljenih sredstava na računima članova fondova iznosio oko 200.000 dinara.
Iako se tokom radnog veka čini da su žene obazrivije kada je reč o raspolaganju budžetom, statistika govori da su većina korisnika muškarci, čak njih 60 odsto.
S druge strane, prosečna starost korisnika je oko 45 godina. Najviše je korisnika starosti od 30 do 50 godina, oko 60 odsto, dok onih koji su stariji od 53 godine ima 25 odsto. U Srbiji posluju četiri društva za upravljanje, koja upravljaju imovinom sedam dobrovoljnih penzijskih fondova. Dobrovoljni penzijski fondovi su u Srbiji počeli da posluju 2006. godine i od tada je prosečan prinos investicionih jedinica svih fondova iznosio 9,9 odsto. Najveći deo imovine fondova minus 79,2 odsto, uložen je u državne obveznice.
Oni koji žele veću penziju u toku trećeg životnog doba u vidu dodatka iz privatnih fondova potrebno je da najpre pronađu jedan od sigurnih i registrovanih fondova, učlane se i prikupe sve informacije, kako bi znali koja su njihova prava i obaveze.
Kada se odabere privatni penzioni fond, potpisuje se ugovor o učlanjenju. Ovaj ugovor sadrži sve podatke o članu, podatke o privatnom penzionom fondu i obavezniku uplate. Sredstva na računu koja se prikupljaju za budućnost, uvećavaju se uplatom doprinosa i prihodom od investiranja. Potom se uplaćena sredstva investiraju u hartije od vrednosti izdavalaca, s visokim kreditnim rejtingom. Ostvarena dobit redovno se pripisuje na račun korisnika - objašnjavaju nadležni u Narodnoj banci Srbije.
Zaposleni koji ima 30 godina i uplaćuje u privatni penzioni fond 2.800 dinara mesečno, naredne tri decenije, može da računa da će od 60. do 80. godine primati penziju od 40.000 dinara.
Godišnje će uplaćivati 33.600 dinara, a za tri decenije ukupno 1.008.000 dinara. Kada bude primao privatnu penziju, sve što je uplaćivao pune tri decenije nadoknadiće mu se za dve godine i tri meseca. Ostalih 17 godina i devet meseci dođe kao nagrada za štednju.
.jpg "Beogradski region najrazvijeniji - a dobio najviše novca za razvoj")
Komentari 14
Maki
Bljuc
Tako da ja bas nesto ne vidim preterani smisao ovih fondova, osim da njihovi vlasnici imaju posao i lepe plate. Banke, osiguravajuca drustva, privatni fondov - sve je to ista prodaja magle. A moderan covek naseda na te gluposti.
Ko je nesposoban i nema ni minimuma samodiscipline da sam sebi sacuva novac, nece mu ni niko drugi pomoci.
B&B
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar