Menu 021

Zašto Amerikanci žele da kupe Grenland, po treći put u poslednjih 150 godina

Čim je u procesu međusobnog ograničavanja trgovine Kina nagovestila da bi mogla da ograniči izvoz retkih metala u SAD, američka strana je obelodanila nameru da kupi ostrvo između Atlantskog okeana i Severnog ledenog mora, najveći majdan dragocenih resursa.
Info 22.08.2019. | 11:44 > 08:49
Zašto Amerikanci žele da kupe Grenland, po treći put u poslednjih 150 godina
Foto: Pixabay

Piše: Živan Lazić

Reč je u grupi od sedamnaest metala bez kojih je teško i zamisliti najmodernije izume, električna vozila, vetroturbine, veštačku inteligenciju, uređaje za noćna osmatranja, magnetnu rezonancu ili brojne najnovije vojne tehnologije.

Nevolja je što se u prirodi, mada prisutni širom globusa, nalaze u toliko malim koncentracijama da je jako teško organizovati komercijalnu proizvodnju. Najviše ih je u Kini, a najbrojnija država se okoristila prilikom i razvila vađenje i preradu takozvanih "retkih metala".

Međusobne sankcije

Azijski džin sada iskopava 70 odsto svih svetskih ruda, dok prerađuje čak četiri petine koncentrata ovih metala. Ujedno, Kina je i najveće tržište za ove metale, dok je Amerika sledeća po veličini.

Kako je u sklopu aktuelnih sankcijskih ograničavanja međusobne trgovine Kina najavila da bi mogla da ograniči izvoz ovih dragocenosti u SAD, Tramp je morao da potraži alternativan izvor snabdevanja.

Našao ga je u Grenlandu sa 2,1 milion kvadratnih kilometara najvećem ostrvu sveta, u čijim se zaleđenim dubinama krije 37,8 miliona tona ovih metala. Prema stručnim procenama, po ostatku globusa raspršeno je oko 120 miliona tona.

Majdan retkih metala

Naravno da ovo izdvojeno teritorijalno područje Danske, koje uživa određen nivo autonomije, i samo razvija vađenje i prerade neodijuma, prazeodijuma, disponisa, terbijuma, uranijuma, većeg broja nusproizvoda u procesu dobijanja cinka.

Međutim, obema rudarskim kompanijama na Grenlandu Kina je ne samo najveći partner, već i nosilac tehnološkog razvoja. Tramp je takvu ekspanziju Kine u tehnologiji vađenja i prerade retkih metala doživeo kao pretnju SAD, pogotovo u nemirnim trgovačkim vremenima, pa je odlučio da Grenland potpuno odvoji od najvećeg tehnološkog rivala.

Tako nešto nije bilo moguće bez radikalnog poteza. I Tramp se odlučio za kupovinu, kojim bi dragoceni majdan trajno vezao za SAD.

Vojna baza

Nije reč o kapricu, niti o novoj ekscentričnosti američkog predsednika. Zapravo, u pitanju je strateški plan za koji se može reći da će, u otvorenoj ili nešto prikrivenijoj formi, biti aktuelan i kada prođe Trampovo vreme.

Tim pre što je Grenland i danas važna tačka američke vojske. Na ostrvu je još od 1951. godine najsevernija američka vojna baza, idealna za osmatranje letova balističkih raketa, ali i svemira.

Amerikanci su ovu tačku odabrali za osmatračku baš stoga što je jedna od nekoliko pozicija u svetu sa kojih se mogu pratiti svi ozbiljniji raketni letovi.

Truman nudio 100 miliona dolara

Interesovanje za Grenlandom nije od juče, kao što ni Trampova ponuda kupovine nije prva. Zapravo, ovo ostrvo je bilo u igri i krajem 19. veka, ali su se američki investitori 1867. godine odlučili da za 7,2 miliona dolara kupe Aljasku.

Drugi put su bacili oko na Grenland neposredno posle Drugog svetskog rata, kada su, u sklopu ratnih okolnosti, jedno vreme i upravljali područjem. Predsednik Hari Truman je ponudio 100 miliona dolara za otkup.

Danska je odbila ponudu, ali je shvatila da je u lošoj političkoj poziciji i da će izvesno vreme morati da povlači poteze po američkom diktatu. Tako je čim je 1949. godine oformljen NATO pakt, Danska među prvima pristupila.

Amerikanci su procenili da će ostrvo biti pod kontrolom vojnog saveza, odustaju od kupovine i grade jednu od najvažnijih baza.

Luizijana, Teksas, Aljaska

Tokom istorije Amerikanci su se širili tamanjenjem Indijanaca ili kupovinom teritorija.

Tako su još 1803. godine od Napoleona Bonaparte otkupili Luizijanu, koja je tada, delimično ili u celosti, obuhvatala petnaest američkih država, od Luizijane do Montane i Teksasa. Nešto kasnije, nakon rata sa Španijom, SAD su priključile Teksas i područje do Pacifika uz devetnaest miliona nadoknade.

Mada je danska premijerka Meti Frederiksen gordo odbila ponudu, kroz istoriju danski političari nisu uvek bili imuni na trgovinu ove vrste. Godine 1917. Amerikancima su za 25 miliona dolara prodali ostrva koja se danas nazivaju Američka Devičanska Ostrva.

Godišnji zakup

Očito, Tramp nije ponudu obelodanio bez osnova. Zapravo, Amerikanci su osmislili plan po kome bi Dancima isplaćivali oko 600 miliona dolara godišnje, što je ravno troškovima kojima se iz Kopenhagena sufinansira lokalna grenlandska uprava.

Naravno, ostavili su otvoren prostor za dogovor oko visine dodatnog bonusa Dancima. Plan više liči na zakup ostrva, tj. da bar u prvo vreme ne dođe do bukvalne kupoprodaje, već bi se stvar rešila zakupom na 99 godina, tehnikom kojom se maskira trgovina.

Danci su ovoga puta, bar u prvi mah, odoleli, ali su očito pod snažnom presijom.

Pritisak na Severni tok 2

Posebno je neugodno što Dancima predstoji definitovno izjašnjavanje oko izgradnje gasovoda Severni tok 2, čija trasa manjim delom prolazi kroz danske teritorijalne vode.

Kako se SAD snažno protive novom gasnom povezivanju Evropske unije i Rusije, Dancima će biti teško samostalno se odlučiti. Američka država je do sada ređe sarađivala sa grenlandskim rudarskim kompanijama, američke kompanije bile su raspoloženije za saradnju.

No, čim su naslutili opasnost od eventualnog kineskog ograničenja izvoza, SAD su prošle godine sa Grenlandom potpisale ugovor o saradnji.

Kina je nosilac razvoja

Međutim, stručnjaci dve domaće rudarske kompanije različito gledaju na saradnju sa Kinom, odnosno SAD i Evropskom unijom.

U "Grenland minerals" smatraju da će Amerikanci i Evropljani teško komercijalizovati proizvodnju zasnovanu na sirovinama izvađenim i prerađenim izvan Kine.

Ističu da su Kinezi prvi počeli i maksimalno razvili preradu "retkih metala", imaju snažnu razvojnu komponentu, a sem toga, Kina je i najveće tržište za ove proizvode.

Čista ruda

Sa druge strane, Greg Barnes iz "Tanbreez mining" ukazuje da su njihova nalazišta nebično čiste rude, bez prljavih primesa, pre svega turijuma i fluora, pa se prerađuju uz niske troškove, visoke profite i ne mora da ide na dalju preradu u Kinu, prilikom čega se odvajaju upravo "prljave primese".

Međutim, u grenlandskoj administraciji ukazuju na istraživanje po kome je njihova osnovna obaveza očuvanje životne sredine i javnog zdravlja. Podsećaju da na ostrvu ima samo 56.000 žitelja, pa za funkcionisanje zajednice nije potreban velik novac.

Sa druge strane, pojedini lokalni političari procenjuju da bi intenzivnija eksploatacija sirovina donela nove prihode državi, naglo uvećala zaposlenost i time zaustavila iseljavanje. Viši sopstveni prihodi, procenjuju ovi političari, stvorili bi ekonomske preduslove da ostrvo zatraži viši nivo autonomnosti od postojećeg.

Autor: Živan Lazić
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
  • Toma
    22.08.2019 19:01
    Grenland republjik
    Dođe CIA i naoruža radikalne Eskime koji će sad biti ugroženi od strane Danske kolonijalne vlasti. OVG (oslobodilačka vojska grenlanda) će zatim početi sa terorističkim napadima na stanovništvo, u beloj kući dilovati organe itd..., amerika dođe da bombarduje u ime demokratije i dok završite svoje pecivo za doručak u Kopenhagenu, dobijete Grenland republjik.
  • Anonimus
    22.08.2019 17:15
    Prilog bi mogao biti objavljen u najuglednijem svetskom mediju, čestitke autoru i Redakciji!
  • V
    22.08.2019 17:13
    @đoni
    ako je Krim Rusija, onda je Kosovo Albanija, a Vojvodina Mađarska
  • đoni
    22.08.2019 14:36
    dakle...
    Grenland je Danska, Krim je Rusija, Kosovo je Srbija...

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar



Preostalo 1500 Karaktera


* Ova polja su obavezna
Cenovnik Impresum Kontakt Pravila i uslovi korišćenja Pošalji vest