Mnoga od njih već su smanjila zarade, najčešće u rasponu od 10 do 20 odsto, a bilo je i privrednika koji su morali da idu i na drastičnije rezanje - do 30 procenata, piše Blic. Mnoga su istovremeno otpuštala ljude i, prema zvaničnim podacima, bez posla je u periodu od marta do sredine juna ostalo oko 15.000 radnika. Otkaza ima i dalje, najčešće za zaposlene na određeno, a od jula se očekuje i novi talas smanjenja zarada.
Poslednji zvanični podaci govore da su plate već manje. Iako zarade u javnom sektoru nisu smanjivane, prosečna aprilska plata manja je od martovske za oko 750 dinara i to je cena posledica po privatni sektor i uvođenja vanrednih mera koje su praktično zamrzle celu ekonomiju. Prosečna zarada u aprilu je iznosila 58.932 dinara, a u martu 59.681 dinar, navodi se
u tekstu Blica.
Pitanje je hoće li firme kojima je državni minimalac do sada bio deo plate ubuduće moći da isplate celu zaradu. Još veća dilema jeste šta će biti sa radnicima kojima je državna pomoć bila cela plata, a takvih je najviše bilo u sektorima poput trgovine, ugostiteljstva, poljoprivrede, u proizvodnji...
Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije (ASNS) Ranka Savić kaže da nije lako ni radnicima ni poslodavcima.
"Oko 200 do 300 radnika dnevno u Srbiji ostaje bez posla. Mahom su to radnici koji su imali ugovore na određeno", kaže Savić.
Kako ocenjuje, ova kriza će biti neuporedivo veća nego što se u martu očekivalo.
"Srbija nije izolovano ostrvo pa da sada ovde bude dobro, a da cela Evropa bude u minusu. Mi uveliko zavisimo o EU, a njihova kriza u proizvodnji je i naša, a to znači i manje plate i više otkaza", kaže Savić.
Novo zatvaranje značilo bi masovne otkaze
Georgi Genov, direktor poslovnog Udruženja hotelsko ugostiteljske privrede Srbije (HORES), ističe za Danas da bi u slučaju uspostavljanja novih mera i zabrana za ugostiteljski sektor to zasigurno značilo otpuštanje radnika.
"Nemaju više odakle da plaćaju. Sada restorani rade sa 40 odsto. Ne vidim razlog za zatvaranje restorana ako se poštuje mere i drži se distanca. Država bi trebalo da uspostavi standarde, da se utvrde kapaciteti svakog objekta. Da se utvrdi koliko je kvadrata potrebno po gostu", priča Genov. On ističe da sa tako smanjenim prometom restorani imaju povećane troškove dezinfekcije i pridržavanja mera.
U slučaju novog talasa virusa i mera za njegovo suzbijanje i Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije kaže za Danas da bi moralo doći do otpuštanja.
"Najveći deo privrede oseća posledice mera i sada. Nije se značajno smanjio broj stalno zaposlenih, dok su otpušteni privremeno zaposleni ili zaposleni preko agencija. Preduzeća će biti u iskušenju kada u julu istekne poslednja rata minimalca, a ostaje obaveza da se ne smanji broj zaposlenih još tri meseca. Ako bi nove mere ponovo udarile na one koji su proletos bili opterećeni biće u beznađu", ocenjuje Atanacković.
Prema njegovim rečima, i privreda i građani su se u početku nadali da će epidemija potrajati dva, tri meseca, a da će se onda opet krenuti u razvoj. Međutim ispostavilo se da su posledice ozbiljne i, kako priča, "teško da imamo resurse ako potraje još tri meseca".
.jpg "Beogradski region najrazvijeniji - a dobio najviše novca za razvoj")
Komentari 15
Realno
Slaninar
Hugo
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar