Zapravo, prvi talas masovnih otkaza uzrokovanih pandemijom počeo je među ovim radnicima, navodi se u članku objavljenom na portalu UGS "Nezavisnost".
Sindikati su naslutili pogubno dejstvo pomenutog zakona prošle godine kada su prilikom njegovog donošenja bezuspešno insistirali da se eliminišu sve uočene pretnje za prava zaposlenih preko agencija. To se posebno odnosilo na visinu plate, prava na bolovanje, godišnji odmor, kao i na bezbednost na radu, prevoz i druga prava iz radnog odnosa.
"Nažalost, ispostavilo se da su bila opravdana strahovanja sindikalaca da će zakon poslužiti samo poslodavcima, posebno onima koji sve svoje poslovne promašaje i neuspehe prebacuju na teret zaposlenih. Tokom epidemije, zbog drastičnog pada ekonomskih aktivnosti, ali i zbog rupa u zakonu, domišljati agencijski posrednici brzo su se prebacili u za njih manje rizičnu grupaciju - omladinske i studentske zadruge. Za radnike koji su, ne svojom voljom, iz agencija prevedeni u zadruge to je, po pravilu, značilo niže zarade, manja prava i nesigurnije uslove rada", navodi UGS "Nezavisnost".
Savetnik Sindikata Nezavisnost Zoran Ristić objašnjava da bi po propisima preko omladinskih zadruga trebalo da se angažuju nezaposleni do 30 godina starosti, a preko studentskih zadruga isključivo studenti do 26 godina.
Međutim, praksi se to ne poštuje uvek pa preko omladinskih zadruga rade i znatno stariji od 30 godina, a na takozvanim privremeno-povremenim poslovima mnogi rade bez prekida i po desetak godina. Ovu nezakonitu praksu koriste mnoge kompanije, čak i državne, koje upravo preko zadruga angažuju radnike i po više godina, samo da bi izbegle obaveze koje moraju da ispune ukoliko se radnici angažuju posredstvom agencija.
Zakon o agencijskom zapošljavanju sadrži brojne nejasnoće i nedorečenosti koje stvaraju "nerazrešive pravne zagonetke čak i kada je reč o nekim veoma jednostavnim pitanjima", kaže za sajt Nezavisnosti naučni saradnik beogradskog Instituta za uporedno pravo Mario Reljanović.
"Trebalo bi, na primer, daleko bolje zaštititi položaj ustupljenog zaposlenog (angažovanog preko agencije), koji se proglašava viškom pre isteka zakonskog roka. Takođe bi trebalo onemogućiti agencijski rad pojedinih kategorija, na primer dece, kao i rad u pojedinim delatnostima, kao što je građevinarstvo. Kolektivna prava su katastrofalno uređena tako da, primera radi, ustupljeni zaposleni faktički ne može da koristi pravo na štrajk iako mu je ono formalno priznato", ukazuje Reljanović.
On naglašava da bi prava ustupljenih (agencijskih) radnika trebalo da budu regulisana Zakonom o radu, imajući u vidu način na koji su radna i socijalna prava garantovana stalno zaposlenima.
.jpg "Beogradski region najrazvijeniji - a dobio najviše novca za razvoj")
Komentari 5
9
Sindikalac na nepoštovanje zakona i prava radnika zaustavi kompaniju,
ako treba i oblast pa i državu, a ovi se zaustave na jagnjetini
i duvaju u istu tikvu sa skupštinom i studentom.
Goran
Ntn
Jeste da u tome leži problem, ali nezvanična procena je gg
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar