Ponovo je uspostavljen saobraćaj kroz Suecki kanal nakon šestodnevne blokade zbog nasukanog kontejnerskog broda "Ever Given".
Suecki kanal postoji već ceo vek, a kroz njega prolazi 12 do 13 odsto prometa svetske robe.
Maja Suđicki Trzen kaže za RTS su blokadom u Sueckom kanalu najviše bili pogođeni Evropa i Azija. Navela je da u Srbiju i region preko Sueckog kanala stiže roba iz jugoistočne Azije, Bliskog istoka i Australije.
"Izvoz iz Srbije u jugoistočnu Evropu i na Bliski istok privremeno suspendovan, dok se u potpunosti ne normalizuje situacija u Sueckom kanalu", dodala je Suđicki Trzenova.
Očekuje da će gotovo 400 brodova koji su čekali da se Suecki kanal deblokira, za tri-četiri dana nastaviti svoj put. Procenjuje da će kašnjenje robe u luke od planiranog biti oko tri nedelje. "Luke kao što je Trst već se pripremaju za pojačan priliv robe", kaže ekonomska analitičarka.
Ukazala je da problemi u snabdevanju naftom zbog zastoja u Sueckom kanalu, Srbiju ne pogađaju budući da taj plovni put koriste bliskoistočni tankeri, a i da mi crno zlato uvozimo iz Rusije i Kazahstana. Kako je navela, Srbija za uvoz i izvoz najviše koristi luku u Rijeci, a nešto manje Pirej i Bar. Kaže da je Trst mnogo veća luka, ali da je srpski špediteri ne koriste zbog nedostatka infrastrukture.
Maja Suđicki Trzen napominje da brodske kompanije nisu preusmerile transportnu rutu ka Rtu dobre nade, pošto blokada nije trajala više od sedam dana. Da se dogodilo suprotno, sva roba koja se nalazila u zaglavljenom 'Ever Givenu' skidala bi se kontejner po kontejner. Prema njenim rečima, to bi izvazvalo dodatne probleme budući da kran ne bi mogao da se postavi na okolno peščano tlo, pa bi istovar mogao da potraje nedeljama.
U tom slučaju obilazak oko Afrike bio bi izvestan pošto on traje od devet do 14 dana zavisno od toga gde se brod nalazi, dodala je Suđicki Trzenova.
Ona je ukazala i na probleme u međunarodnom transportu, koji nisu direktno povezani sa blokadom u Sueckom kanalu.
Nagasila je da su u poslednjih godinu dana troškovi međunarodnog transporta skočili 300 do 400 odsto, zbog neravnomernog kontejnerskog prevoza između Evrope i Kine. S druge strane, pojačan je transport između SAD i Kine.
Govoreći o uticaju pandemije na međunarodni transport, Suđicki Trzenova je istakla da se dogodilo nešto što bi inače bilo nezamislivo - prevoz robe iz Kine kamionima do EU i našeg regiona. Navela je da je posle početnog pada, međunarodni transport bio retka privredna grana koja je doživela rast u 2020. godini.
"Tome je najviše doprineo transport morima, jer čak 80 odsto svetskog prevoza robe ide tim putem", zaključila je Suđicki Trzenova.
Komentari 6
Cvoruga
Ne treba nama
?
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar