Da li je zaista došao kraj za Kajmanska ostrva i ostale poreske rajeve?

Predlog da porez na dobit nigde ne bude niži od 15 odsto zasniva se na potrebi da se snažno uvećaju izdaci za javni zdravstveni i socijalni sistem zaštite, ali i da poreska politika bude ravnopravna.
Da li je zaista došao kraj za Kajmanska ostrva i ostale poreske rajeve?
Foto: Pexels (Karolina Grabowska)

Početkom juna grupa najbogatijih, ujedno i najrazvijenijih država G7 izašla je sa predlogom da globalna poreska stopa na dobit kompanija ne bude niža od 15 odsto.

Jedva da je prošlo mesec dana i šira grupa G20 je jasno podržala novinu koja bi značila zaokret u poreskim politikama širom sveta.

Očekuje se da na jesenjem sastanku i prihvati promenu, čime bi, praktično, 90 odsto globalne privredne aktivnosti bilo obuhvaćeno inovacijom.

Povlastice bogatih

Već se godinama priča o takozvanim poreskim rajevima u kojima je poreska stopa izuzetno niska, ponekad i ispod pet odsto. Ovakve oaze su poslužile da vodeće globalne kompanije ustale praksu izbegavanja plaćanja poreza na dobit u zemlji porekla, već ga sistemom manipulacija i advokatskih veština izmešta u neki od rajeva, gde su obaveze ove vrste mnogostruko niže.

Tako se, recimo, u javnosti pojavio podatak da su prošle godine petoro najbogatijih ljudi na svetu (Bezos, Mask, Cukerberg, Bafet i Gejts) na poreske obaveze platili tek 0,17 odsto svog bogatstva, dok su pripadnici srednje klase na iste obaveze izdvajali i do 5,5 odsto svog imetka. Posebno je zabrinjavalo što su se pojedine zemlje, uglavnom sa nekoliko hiljada ili čak samo nekoliko stotina stanovnika, nadmetale u snižavanju stope, što je dovodilo u pitanje i same osnove poreskog sistema.

Najglasnije u uspostavljanju novih pravila igre su Sjedinjene Američke Države, zemlja koja se dugo uporno protivila sličnim predlozima ranijih godina. Tokom poslednje izborne kampanje, promenu je zagovaralo samo najsocijalnje krilo tamošnje Demokratske partije, posebno predsednički kandidat Elizabet Voren. Aktuelni predsednik Džon Bajden se nije isticao po ovom pitanju.

Pa, ipak, događaji su ga primorali da itekako žestoko pritisne ceo svet na promene, počevši od svoje države.

Pandemija ispraznila budžete

Razlog za kolosalne novine je pandemija. SAD su žestoko pogođene, do sada je preminulo blizu 670.000 zaraženih korona virusom, privreda posrće, potrošena su ogromna budžetska sredstva na zaštitu od epidemije i pronalazak vakcine.

Pokazalo se i da je ne samo sistem javnog zdravlja u najbogatijoj državi neefikasan i nedostupan za sve, već su i razne socijalne pomoći skromne da ozbiljnije obuhvate siromašnije grupe. Tako da je svima postalo jasno da se moraju poboljšati javni zdravstveni i socijalni sistemi.


Foto: Pexels (Dima D)

Kako se već godinama priča na temu preskromnih prihoda od poreza na dobit kompanija uz zahteve da se uvećaju, ništa logičnije nego dve inicijative povezati i rešiti objedinjeno. Podsećanje na prošla vremena pokazuju da je porez na dobit više nego nizak.

Godine 1950. po ovom ovom osnovu u američki budžet pristizalo je i po šest, šest i po odsto ukupnog prihoda, poslednjih godina priliva se manje od jedan odsto. Ne tako davnih osamdesetih godina prošlog veka bogatije države su propisivale i po 50 odsto kompanijskog prihoda kao poresku obavezu, dok je poslednjih godina prosečan namet pao na 22 odsto.

Nov poreski izvor

Što je još gore, niski porezi na profit u poreskim rajevima su motovisali bogate pojedince da ličnu dobit prikažu kao profit kompanije i tako umesto visokog poreza na dohodak u matičnoj zemlji plate minimalnu obavezu na dobit na nekakavim "Kajmanskim ostrvima".

Praktično, bogati su sami sebi određivali gde će i koliko plaćati ne samo porez na dobit kompanije, već i porez na lični dohodak. Svi ostali su morali plaćati onoliko koliko je određeno zakonom, svakako neuporedivo više nego što su u poreskim oazama plaćali najbogatiji građani.

Rupe u budžetima posle pandemije postale su tolike da je potrebno naći nov izdašan poreski izvor. Porez na dobit je od ranije prvi kandidat za promene i sada više nije bilo osnova za uzmicanje od reforme koja bi trebalo da bogatije poprilično udari po džepu.

Duge pripreme

Radi efikasne primene nove poreske politike poslužiće i novo pravilo po kome će se prihod od poreza na dobit između država deliti zavisno od visine prodaje na određenoj teritoriji. Tako, niko neće moći zabraniti, niti hoće, da Bermude i dalje kompanije oprezuju po stopi od pet odsto.

Ali, ostale države će istu kompaniju oporezivati za preostalih 10 odsto dobiti i novac međusobno podeliti na osnovu srazmere u prodaji roba i usluga te kompanije na određenj teritoriji.

Vidi se da je za uspešnu primenu novine ključna saradnje među državama. Smatra se dovoljnim da dobro i usklađeno deluju zemlje G20 čime bi, praktično, bilo obuhvaćeno devet desetina svetske privredne aktivnosti.

Pripreme za poreske inovacije trajale su znatno duže. Još za vreme predsednikovanja Baraka Obame znatno su pooštreni uslovi da američka kompanija spajanjem sa irskom ili holandskom promeni i mesto registracije, time i poresku nadležnost.

Naročito je otežano da spajanjem sa nekom "školjka" firmom sedište svetski snažne kompanije (formalno) bude locirano na državama - stenama. Sada preostaje da se usvajanjem globalne stope poreza učini i završni korak u promenama.


Foto: Pexels (cottonbro)

Srpski poreski sistem najgori

Među poreskim oazama ima i bogatijih država poput Luksemburga, Švajcarske, Holandije ili Irske. Procenjuje se da će promene uticati da njihov ukupni nacionalni dohodak padne između 10 i 20 odsto, dok će kod manjih država dostići i polovinu ukupnog prihoda.

Stene kojima je nuđenje olakšica bila jedina privredna aktivnost izgubiće i do 90 odsto prihoda. Svakako će tamošnje stanovništvo osetiti određen pad standarda, ali reč je o državama visokog kvaliteta života u kojima ima prostora za izvestan pad.

Što se tiče Srbije, ona već dve decenije vodi politiku niskog oporezivanja kompanija, jedno vreme iznosila je samo 10 odsto. Verovalo se da će time privući investitore. Procena se pokazala olakom, investitori su dolazili krajnje proređeno.

Što je još gore, u Srbiji pri oporezivanju ličnog dohotka potpuno je izostala progresivnost. Time je sistem poreza učinjen krajnje nepravičnim, pošto svi plaćaju istu stopu, što je za siromašnije znatno veći teret nego za bogatije.

Novi globalni tokovi ukazuju da bi i "vodeća država Zapanog Balkana" trebalo što pre da izmeni kompletan poreski sistem, naravno i uveća namet na dobit kompanija.

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • Anonimus

    19.07.2021 14:37
    Petar
    Čitaj pažljivije. U tekstu precizno piše da je jedno vreme bio 10 odsto. Sada je 15 odsto, samo 2,5 procentna poena više nego u Irskoj. U Francuskoj je 32 odsto, u Nemačkoj 27 odsto, u Danskoj 35 odsto, Švedskoj 34, Češkoj25, Hrvatskoj 23 odsto... tekst je, inače, zanimljiva storija o mogućoj kprekciji poreske politike na globalnom nivou.
  • Petar

    19.07.2021 11:48
    Porez na dobit Srbija
    Vec dugo vremena se provlaci podatak (netacan) da je porez na dobit preduzeca u Srbiji nizak. Evo sad procitah da iznosi 10% sto je apsolutno netacno. Porez na dobit preduzeca u Srbiji je 15% + 15% porez po odbitku.
  • NS

    19.07.2021 11:21
    Nije. Obicna utopija pustena od strane Demokrata da se pokazu kako je njima toboze stalo do socijalne pravde. Lobi ce uciniti svoje, u Americi niko nije imun na novac.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija

Evro sutra 117,57 dinara

Zvanični srednji kurs biće sutra 117,5758 dinara za jedan evro, objavila je Narodna banka Srbije.