U tekstu "Preteća stagflaciona dužnička kriza" za
Project Syndicate, Rubini je prilično pesimističan.
Kako navodi, godine stimulativne fiskalne i monetarne politike dovele su globalnu ekonomiju na šine usporenog voza koji ide prema kombinaciji usporenog privrednog rasta i visoke inflacije, prenosi
Jutarnji list.
Ukazuje na to da razvijene zemlje i tržišta u nastajanju ulaze na nepoznatu teritoriju sporog rasta i visoke inflacije u kombinaciji sa ekstremnim nivoima zaduženosti.
Pojmovi:
-
Inflacija - porast opšteg nivoa cena.
-
Privredni rast - povećanje kapaciteta privrede za proizvodnju dobara i usluga.
-
Stagflacija - stanje privrede u kojoj se dešava opšti skok cena (inflacija), uz pad proizvodnje.
Rubini se po pitanju stagflacije vraća u sedamdesete godine prošlog veka, ali ukazuje na to da smo ovog puta suočeni sa spiralom duga, što će centralne banke dovesti u nemoguću poziciju.
Prema Rubinijevom mišljenju, podsticajne fiskalne i monetarne politike nastaviće da naduvavaju imovinske i kreditne balone. Znakovi upozorenja u ovom trenutku više su nego očigledni: vrlo visoki odnosi cena i zarada na deonicama, niske premije rizika, naduvane vrednosti kuća i tehnološke imovine, iracionalni optimizam prema takozvanim SPAC kompanijama (special purpose acquisition companies), bujanje kripto sektora, korporativni dugovi visokih prinosa, kolateralizovane dužničke obaveze, "private equity" i "meme deonice", spekulativna trgovina deonicama na dnevnoj osnovi...
Ovaj "boom" će u jednom trenutku, najavljuje Rubini, doživeti svoj "Minsky trenutak" (trenutni gubitak samopouzdanja na tržištima), a centralne banke biće prisiljene na zatezanje nakon čega sledi lom.
Politike koje trenutno podstiču potrošačku inflaciju, te stvaraju preduslove za stagflaciju čine ekonomiju izloženom celom nizu šokova. Ti šokovi mogu da iznenade s više strana – iz smera obnovljenih protekcionizama ili balkanizacije lanaca snabdevanja, od starenja populacije kako u razvijenim zemljama tako i onima u razvoju, od imigracijskih restrikcija i povratka proizvodnje u regije s visokim cenama rada…
Poseban je problem u tome što su centralne banke već izgubile svoju nezavisnost jer se od njih očekuje monetizacija masivnih fiskalnih deficita kako bi odložili krizu duga. Kako su narasli javni i privatni dugovi, ekonomije su već u tzv. klopci duga. Iako inflacija raste, centralne banke boje se da "zatežu" monetarnu politiku kako ne bi uzrokovali talas bankrota, te održavaju labavu monetarnu politiku, što vodi u dvocifrenu inflaciju i duboku stagflaciju.
Ceo tekst, na engleskom jeziku, možete da pročitate na
OVOM LINKU.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
Komentari 4
V
Pera
Jeca
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar