"Predloženi, drugi rebalans budžeta za 2021. godinu razlikuje se od prethodnih kriznih rebalansa jer predviđa znatno smanjenje fiskalnog deficita od oko 900 miliona evra, sa 6,7 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) na 4,9 odsto", navodi se u oceni Fiskalnog saveta.
Dodaje se da je fiskalni deficit od 4,9 odsto BDP-a još uvek previsok, ali da ipak predstavlja dobru osnovu za potrebnu dalju stabilizaciju javnih finansija u narednim godinama.
Najveći deo deficita, kako se navodi, skoro 3,5 odsto BDP-a od planiranih 4,9 odsto BDP-a deficita čine vanredne mere koje nisu trajan budžetski trošak isplate minimalaca privatnim preduzećima i neselektivna pomoć građanima.
To znači da se u narednu godinu prenosi fiskalni deficit koji je niži od 1,5 odsto BDP-a što je dobar temelj za izradu budžeta za 2022. godinu, naveo je Fiskalni savet.
Fiskalni savet je preporučio Vladi da dodatno iskoristi povoljnija fiskalna kretanja iz 2021. i deficit države u 2022. planira na nivou od oko dva odsto BDP-a, umesto tri odsto BDP-a koliko je ranije bilo predvidjeno Fiskalnom strategijom.
Makroekonomska kretanja tokom 2021. povoljno su, kako je navedeno, uticala na javne finansije i ovaj "poklon" opravdano je iskorišćen za smanjenje deficita i povećanje javnih investicija.
"Makroekonomska kretanja u Srbiji, kao i u većini evropskih zemalja u 2021. karakteriše brži ekonomski oporavak od očekivanja i snažno ubrzanje inflacije. Rast BDP-a Srbije u 2021. verovatno će biti blizu sedam odsto što je iznad prognoze s kojom je pravljen prvobitni budžet o rastu od šest odsto", naveo je Fiskalni savet.
Dodaje se da je uz veću privrednu aktivnost, rast zarada i registrovane zaposlenosti u 2021. godini takođe nadmašio očekivanja, ali se i inflacija snažno ubrzala i već u septembru dostigla 5,7 odsto na medjugodišnjem nivou.
"Svi makroekonomski trendovi zajednički su uticali relativno snažno na povećanje budžetskih prihoda, a ta vanredna sredstva koja su se ulila u budžet jednim delom su iskorišćena za smanjenje fiskalnog deficita, a drugim delom za povećanje javnih rashoda od čega je preko polovine opredeljeno za povećanje državnih ulaganja u infrastrukturu i zdravstvo, što je načelno opravdano", naveo je Fiskalni savet.
Pojačana izgradnja infrastrukture najjači je, kako je ocenjeno, fiskalni stimulans ubrzanju privredne aktivnosti i jedan je od razloga za brz privredni rast Srbije u 2021. godini, a veća ulaganja u zdravstvo trenutno su nesporan prioritet.
"Neselektivnu pomoć svim punoletnim građanima i svim penzionerima Fiskalni savet je u više navrata analizirao i te analize nedvosmisleno pokazuju da je ovo loša mera ekonomske politike, a sad su ovakve mere i dodatno opasne zbog ubrzanja inflacije", upozorio je Fiskalni savet.
.jpg "Beogradski region najrazvijeniji - a dobio najviše novca za razvoj")
Komentari 1
Zlatne rezeve
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar