NBS: Na inflaciju u Srbiji u januaru najviše uticalo poskupljenje povrća i prerađene hrane

Na mesečni rast inflacije u Srbiji u januaru ove godine, koji je iznosio 0,8 odsto, najviše su uticale cene hrane i to pre svega cene povrća i prerađene hrane, saopštila je Narodna banka Srbije.
NBS: Na inflaciju u Srbiji u januaru najviše uticalo poskupljenje povrća i prerađene hrane
Foto: Pixabay
"Mere Vlade Srbije u pogledu ograničavanja cena osnovnih životnih namirnica uticale su da tempo rasta cena prerađene hrane, uprkos i dalje visokim troškovnim pritiscima, u decembru 2021. i januaru 2022. uspori na oko jedan odsto mesečno, što je niže u odnosu na oktobar i novembar 2021. kada je mesečni rast ovih cena iznosio u proseku oko dva odsto", navela je NBS.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, međugodišnja inflacija u januaru je iznosila 8,2 odsto, što je u skladu sa očekivanjima NBS.
Kako je objasnila NBS, u januaru je, slično kao i prethodnih meseci, blizu tri četvrtine međugodišnje inflacije bilo opredeljeno kretanjem cena hrane i energenata, odnosno onim kategorijama na koje monetarna politika ne može da utiče u značajnijoj meri.
 
Cene neprerađene hrane su u januaru, u odnosu na isti mesec prethodne godine povećane za 23,5 odsto, dok su cene prerađene hrane bile više za 8,8 odsto na međugodišnjem nivou. Visok međugodišnji rast cena hrane posledica je delovanja većim delom faktora na strani ponude - rast svetskih cena hrane, suša, viši troškovi u proizvodnji - na koje mere monetarne politike imaju ograničen efekat, navela je centralna banka.
 
Istaknuto je da su cene energenata na mesečnom nivou u januaru porasle za 0,6 odsto i da je njihovo kretanje u najvećoj meri bilo opredeljeno globalnim faktorima, pre svega rastom svetske cene nafte, koji se prelio i na rast cena naftnih derivata na domaćem tržištu (21,9 odsto međugodišnje u januaru).
 
Procena NBS je da će februaru biti smanjeni inflatorni pritisci po ovom osnovu, imajući u vidu da bi efekti uredbe Vlade Srbije o ograničavanju visine cena naftnih derivata trebalo da budu vidljivi u inflaciji.
 
"Za razliku od pojedinih zemalja centralne i jugoistočne Evrope, međugodišnja bazna inflacija (indeks potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta), na koju mere monetarne politike mogu da utiču, i u januaru je bila dvostruko niža od ukupne inflacije i iznosila je 4,1 odsto", navodi se u saopštenju NBS.
 
Očuvanju bazne inflacije na relativno niskom i stabilnom nivou doprinosi, kako je ukazano, dugogodišnja relativna stabilnost deviznog kursa, koja predstavlja sidro cenovne stabilnosti i koja će biti očuvana i u narednom periodu.
 
Važan faktor niske i stabilne bazne inflacije su i inflaciona očekivanja finansijskog sektora koja se u dužem vremenskom periodu kreću u granicama cilja. Dodatno, po proceni NBS, smanjivanju inflatornih pritisaka nastaviće da doprinosi i odluka Vlade Srbije da omogući preduzećima da do kraja juna 2022. kupuju struju po znatno povoljnijim uslovima od tržišnih.
 
Prema projekciji NBS, međugodišnja inflacija će se do kraja prvog tromesečja kretati oko aktuelnog nivoa, a od drugog tromesečja očekuje se njen postepeni pad, dok bi krajem godine inflacija trebalo da se nađe u rasponu između 3,5 odsto i četiri odsto.
 
Rizici po pitanju inflacije u narednom periodu odnose se pre svega na kretanja cena primarnih poljoprivrednih proizvoda, svetske cene nafte i ostalih energenata, brzinu globalnog ekonomskog oporavka i dužinu trajanja problema u globalnim lancima snabdevanja, istakla je NBS.
 
Кada je reč o domaćim rizicima, inflacija će u najvećoj meri zavisiti i od ishoda ovogodišnje poljoprivredne sezone, koja je za potrebe projekcija pretpostavljena na nivou prosečne, odnosno na nivou proizvodnje koji je nešto viši u odnosu na 2021. godinu kada je poljoprivredna proizvodnja smanjena za oko pet odsto usled suše.
 
U slučaju bolje poljoprivredne sezone od prosečne, međugodišnja inflacija bi do kraja godine mogla da se nađe i ispod centralne vrednosti cilja od tri odsto, dok bi u slučaju lošije poljoprivredne sezone mogla da se kreće oko gornje granice dozvoljenog odstupanja od cilja, procena je NBS.

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • Nismo somovi!

    25.02.2022 14:02
    Znači, ako ne jedemo povrće i sami prerađujemo hranu inflaciju nećemo ni primetiti? E, sad mi je pao kamen sa srca.
  • Marko

    23.02.2022 10:08
    Eksperti
    A skok cena goriva kao nije? Kursadzije sve same.
  • Zemlja čudesa

    23.02.2022 07:53
    Ne trebaju meni eksperti iz NBS kako bih shvatio da sam u g... do guše. Juče odem do "maxija", junetina 10€ kilogram, i to na popustu. Najlepše se zahvalim i odem kući bez nje. Na pijacu se bez dve crvene ni ne kreće, zašto se džabe šetati? Ali, država uredno dere svoje na gorivu i porezima, tu nema popuštanja.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija

Odobrena kvota za izvoz peleta

Privredna komora Srbije (PKS) saopštila je da je Vlada Srbije na inicijativu članica PKS odobrila kvotu za izvoz peleta u visini od 24.000 tona do kraja januara 2023. godine.

"H&M" otpušta 1.500 radnika

Modni brend H&M saopštio je da će smanjiti globalnu radnu snagu za oko 1.500 radnih mesta u okviru plana za redukovanje troškova i poboljšanje efikasnosti.

Italija uvodi porez na ekstraprofit

Italijanska vlada planira da uvede porez od 50 odsto na ekstra prihode koje su energetske kompanije ostvarile na osnovu rasta globalnih cena nafte i gasa.