Hrane u Srbiji ima dovoljno, ali je skupa i drastično pogađa siromašnije
Domaća proizvodnja hleba, ulja, stočne hrane je najmanje dvostruko veća od potreba.
Foto: 021.rs
U međuvremenu, znatno slabija ponuda na svetskom tržištu toliko je povećala cene osnovnih prehrambenih proizvoda da su za mnoge postali nedostupni.
Vladi Srbije je bilo potrebno dva meseca da precizno utvrdi bilanse prehrambenih sirovina i odobri izvoz za ne tako male viškove sa zaliha. Tako će u narednom periodu mesečno moći da se izvozi po 150.000 tona pšenice i kukuruza, 20.000 tona brašna, te osam miliona litara jestivog ulja.
Prethodno je država privremeno zabranila izvoz ovih roba želeći da malo pregleda poprilično neubičajene ponude iz inostranstva, ali i da pred izbore velikim zalihama kod stanovništva izgradi osećaj sigurnosti i odagna strah od potencijalne gladi. Sada kada su izborni rezultati poznati, može se izvoziti.
Nikad više cene
Privremeni zastoj je, istina, omeo domaće izvoznike da velike količine prodaju po istorijski rekordnim cenama od 390 dolara za tonu pšenice, odnosno 370 za tonu kukuruza. Međutim, cene su i dalje na izuzetno visokom nivou, tek tri-četiri odsto ispod rekordnih, potražnja sve veća, tako da gotovo i nema neke štete.
Nasuprot tome, provera ponuđenih trgovačkih aranžmana pokazala je podosta spornih ponuda, čiji je cilj dalja preprodaja robe i time uvećanje cena. Tako je iz Makedonije stigao zahtev za hitnim uvozom 100.000 tona pšenice, mada su trgovci iz ove zemlje i pre rata u Ukrajini već pazarili 60.000 tona, što je 85 odsto njihove standardne godišnje kupovine od gotovo 68.000 tona.
Očito da je u planu bila dalja preprodaja. Zapravo, do sredine marta u Srbiju je stiglo zahteva za hitnom kupovinom po 450.000 tona pšenice i kukuruza, što je otprilike 60 odsto naših trenutnih viškova.
Prvo komšijama
Razlog je jasan: na inače uvećanoj potražnji nagradila se i dodatna nestašica osnovnih prehrambenih sirovina izazvanih minimalizovanim izvozom iz Rusije i Ukrajine, država koje su se iznenada našle u ratnom sukobu. Kako iz ovih zemalja obično pristiže 29 odsto globalnih tržnih viškova pšenice, 19 odsto kukuruza i čak 52 odsto suncokretovog ulja, primetno je da je ponuda na svetskom tržištu naglo presahla, a cene su dodatno skočile. Procenjuje se da je u Evropi manjak od 20 odsto, a situacija je mnogo teža po države sa severa Afrike i Bliskog istoka, koje najmanje polovinu potrebnih količina, često i 100 odsto, tradicionalno kupuju upravo od dva najveća evropska izvoznika.
No, od prvog maja je dopušten izvoz, a u sklopu uredbe je i plan po kome će se kukuruz plasirati isključivo u zemlje regiona, pšenica većim delom, a manjim u afričke države. Svakako neće u celosti biti udovoljeno zahtevu iz Crna Gore da se u ovu bivšu jugo-republiku izveze čak sedam miliona litara ulja. U suštini, namera je logična - prvo zadovoljiti obližnje, inače stalne kupce ovih, a i nekih drugih, agrarnih roba iz Srbije.
Biti ambiciozniji
Postavilo se i pitanje hoće li Srbija imati dovoljno neophodnih roba ako se rat u Ukrajini oduži, pogotovo ako se proširi. Pokazalo se da je jesenas pšenicom zasejano čak 620.000 hektara, sa kojih se, uz prosečan prinos od 4,5 tona po hektaru, očekuje najmanje 2,9 miliona tona ovogodišnjeg roda. Kako je za naše potrebe dovoljno 1,6 miliona tona, računica pokazuje da se i dalje očekuju viškovi.
Slično je sa kukuruzom koji se u Srbiji gaji na čak blizu milion hektara, prosečan rod je oko sedam miliona tona. Za domaću potrošnju dovoljno je 3,7 miliona. Takođe, godišnje proizvodimo oko 215.000 tona jestivog suncokretovog ulja, dva i po puta više od 85.000 tona dovoljnih za domaće potrošače.
Srbija je izrazito agrarna država i nije sporno da osnovnih prehrambenih namirnica ima dovoljno ne samo za domaće potrebe, već i za solidan izvoz. Uostalom, u razmeni poljoprivrednih roba imamo godišnji sufcit od preko milijardu evra. Cilj naše agrarne politike trebalo bi da bude ambiciozniji, što više finalizovati prehrambenu industriju, posebno podstaći razvoj posustalog stočarstva.
Podsetimo, Srbija je tradicionalno bila izvoznik mesa, za vreme jugoslovenskoh perioda po inoplasmanu je bila u evropskom vrhu. Međutim, već duži period ubrzano opada tov stoke, pa polako postajemo uvoznici i mesa i mlečnih proizvoda. Cilj agrarne politike bi morao da bude upravo revitalizacija stočarstva i na njemu nadgrađene prehrambene i preteće industrije.
Kako subvencionisati
Skok cena na evropskom tržištu hrane, agrarnih sirovina, ali i proizvoda koji se koriste u poljoprivrednoj proizvodnji doveo je do je niza neugodnih posledica. Kako su skočile i cene đubrivu, zaštitnim hemijskim preparatima i gorivu, poskupela je i proizvodnja ratarskih useva, suncokreta za 30, kukuruza za 50 odsto.
Mada su visoke agrarne cene podsticaj seljacima da seju i uzorno uzgajaju useve, cene preparata će siromašnije prinuditi na redukovanu obradu zemljišta, time i niže prinose. Stoga bi bilo efekta ako bi država subvencionisanjem kupovine đubriva i ukidanjem akcize na gorivo utrošeno u zemljoradnju, pomogla da paori održe kvalitet obrade zemljišta i visinu prinosa. U suprotnom, rod će biti niži od onog na koji smo navikli.
Rast cena hrane odgovara seljacima i proizvođačima. Naravno, interesi kupaca su upravo suprotni, niže cene, pa ih je aktuelni trend doveo u neugodnu situaciju. Osim pšenice, ulja i kukuruza, poskupljenje je zahvatilo i druge namirnice. U odnosu na prošlu sezonu, povrće je u proseku skuplje za 43, krompir za čak 95, meso 33, pojedine prerađevine i za 45 odsto.
Siromašni zaboravljeni
Reč je o osnovnim namirnicama koje čine veći deo uobičajene ishrane, naročito kod siromašnijih građana. Skok cena je ovaj sloj pogodio drastično žešće nego imućnije. Tim pre što su naglo poskupeli i energenti. Upravo na ove dve stavke siromašni izdvajaju i do 80 odsto porodičnih prihoda.
Srbija je zemlja u kojoj se 23,7 odsto zarada kreće oko minimalca, 35.000 dinara, dodatnih 26,8 odsto su do medijane, 48.750, a još 26,9 do prosečnih 67.650 dinara. Čak tri četvrtine stanovnika zarađuje ispod, u evropskim razmerama sasvim skromnog, proseka. Svi oni moraju da vode računa kako utroše svaki dinar. Oni po primanju u donjoj polovini teško da mogu da prežive ukoliko dodatno ne zarađuju.
Svakako su u najtežoj situaciji oko 250.000 građana starijih od 65 godina, a bez penzije. Rast cena hrane je po njih, ali i po sve koji zarađuju oko minimalca, ubitačan. I do sada je bilo mišljenja da država ne vodi dovoljno računa o ovim i sličnim siromašnim skupinama stanovništva.
Pravi stampedo cena hrane i energenata je upravo prilika da vlast popravi utisak. Čini se da bi prvi potez mogao biti izrada socijalnih karti pomoću kojih se stiče veoma precizna slika o materijalnom statusu svakog građanina, a što je i prvi korak u vođenju odgovorne socijalne politike.
Podrži 021
021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Kako se kreću cene u regionu i šire: Dizel najjeftiniji u Severnoj Makedoniji, najskuplji u Nemačkoj
15.08.2022.•
0
U državama regiona i pojedinim zemljama Evropske unije dizel je najjeftiniji u Severnoj Makedoniji, a najskuplji u Nemačkoj.
ANKETA: Koliki minimalac je potreban i šta možete da uradite sa sadašnjim?
15.08.2022.•
12
Ulazi se u još jedan krug pregovora čiji je ishod uglavnom to da se sa minimalcem ne može mnogo toga.
Kada banke mogu da ustupe dugove građana i da li to znači da će imati nove troškove?
15.08.2022.•
2
Dugovi građana prema bankama mogu biti ustupljeni isključivo drugoj banci, tako da pravna lica koja nisu banke ne mogu kupovati potraživanja banke od građana.
Venecuela obustavlja isporuke nafte Evropi
15.08.2022.•
0
Venecuela je suspendovala nove isporuke sirove nafte u Evropu predviđene sporazumom "nafta za dug" i traži od italijanskog Enija i španskog Repsola gorivo u zamenu za buduće kargo pošiljke.
Inflacija u julu dostigla 12,8 odsto
13.08.2022.•
5
Potrošačke cene u julu, u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, povećane su za 12,8 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku.
Nemačkoj potrebno još pola miliona radnika
13.08.2022.•
28
Nemačkom tržištu rada, koje se suočava s velikim nedostatkom kvalifikovane radne snage u svim privrednim granama, potrebno je još pola miliona ljudi.
Inflacija kao takva: Krompir skuplji dva i po puta u odnosu na prošlu godinu
12.08.2022.•
6
Krompir je u Srbiji u junu ove godine bio skuplji 152,6 odsto nego pre godinu dana, objavio je Republički zavod za statistiku.
.jpg "Nove cene: Evro dizel 207 dinara po litru, BMB ograničen na 180")
Nove cene: Evro dizel 207 dinara po litru, BMB ograničen na 180
12.08.2022.•
10
Maksimalna cena evro dizela na pumpama ograničena je danas na 207 dinara po litru, a evro premijum BMB benzina na 180 dinara po litru.
Da li da kupujete proizvode pred istekom roka trajanja?
12.08.2022.•
15
U Evropskoj uniji na mnoge prehrambene proizvode, kao što su brašno, šećer, pirinač, kafa, kečap, senf, ukidaju se rokovi trajanja - na pakovanjima više neće pisati "najbolje upotrebiti do...".
Smanjene akcize na određena goriva za 10 odsto
11.08.2022.•
8
Vlada Srbije usvojila je danas odluku o privremenom smanjenju akciza na pojedine derivate nafte za 10 odsto.
Ukinuta zabrana izvoza ulja
11.08.2022.•
4
Vlada Srbije danas je ukinula zabranu izvoza svih vrsta ulja, objavilo je Ministarstvo poljoprivrede.
NBS usvojila mere pomoći građanima: Banke godinu dana neće dizati naknade
11.08.2022.•
14
U narednih godinu dana banke neće podizati naknade i provizije, saopštila je danas guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković.
Ponovo poskupela rata kredita: NBS podigla referentnu kamatnu stopu na tri odsto
11.08.2022.•
7
Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da poveća referentnu kamatnu stopu na nivo od tri odsto, saopštila je NBS.
Sve manje struje iz hidroelektrana, a vodostaj Dunava i dalje opada
11.08.2022.•
14
Vode nedostaje za uzgoj bilja i stoke, proizvodnju struje, plovidbu, održavanje biološke ravnoteže u prirodi, ali srž nevolje nije izrazito nizak vodostaj.
Devizne rezerve 247 miliona evra veće nego na kraju juna
10.08.2022.•
4
Bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije (NBS) na kraju jula iznosile su 15,022 milijarde evra, što je 247,1 milion evra više nego na kraju prethodnog meseca, saopštila je nacionalna banka.
Poskupljenje preko noći: Isti dezodorans tri puta skuplji nego u Nemačkoj
10.08.2022.•
40
Iako su se kupci u poslednjih godinu dana navikli na stalna poskupljenja, mnogi su iznenađeni dupliranjem cena nekih proizvoda i to skoro preko noći.
Prvi brod sa pšenicom iz Ukrajine stigao u Albaniju
10.08.2022.•
0
Brod "Jaohar Ranim" sa više od 6.000 tona pšenice iz Ukrajine stigao je danas u luku Drač u Albaniji.
Srbija prošle godine izvezla 30.000 tona sladoleda, najviše u Bugarsku
10.08.2022.•
1
Iz Srbije je prošle godine izvezeno 30 hiljada tona sladoleda u vrednosti od 63,5 miliona evra, najviše u zemlje regiona, pokazuju podaci Privredne komore Srbije (PKS).
Mladenović: Struja će biti još skuplja
10.08.2022.•
2
Direktor berze električne energije u Srbiji i jugoistočnoj Evropi Sepeks Miloš Mladenović izjavio je da će cena struje nastaviti da raste.
Ilon Mask prodao akcije Tesle za 6,9 milijardi dolara, najviše do sada
10.08.2022.•
0
Američki milijarder Ilon Mask prodao je akcije "Tesle" za 6,9 milijardi dolara, što je najveća prodaja do sada.
Advokat Živković: Banke u Srbiji od naknada zaradile više nego rudnik zlata u Boru
10.08.2022.•
11
Advokat Advokatske komore Beograda Miroslav Živković izjavio je da su banke u Srbiji od naknada i provizija u 2021. imale veći prihod onog koji Rudarski basen Bor ima od godišnjeg iskopavanja zlata.
Komentari 33
Rade
/
moroncine glupave, cene hrane su pocele rasti jos pre korone.
Лиманац
Ово је нешто најстрашније што сам прочитао у последње време.
Не само да су опоненти владајућих "неспособни идиоти", него из коментара произилази и да је "оправдано" да деца "таквих" гладују, јер, ето - Бог није дао сваком да има "способне" родитеље.
Способне, како тачно?!
Да украду на тендеру, да нађу посао преко странке, да добију диплому поштом, да се чак и не појављују на радном месту - а добијају масну плату?
Сигуран сам да "способни" верују да "неспособне" треба искоренити, или - просто, пустити да "сами изумру", тако јадни како их је Бог дао.
Одлично. Кад останете само ви, "способни", ко ће вас лечити, учити?
Ваши, с дипломама "Редкен академије"?
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar