Kako dodaje, marža od sedam dinara po litru nedovoljna je za pokrivanje troškova poslovanja.
On je rekao da propisana marža od sedam dinara najčešće ne ostaje cela prodavcima derivata, već je "pojedu" niže cene, od maksimalno propisanih, što praktikuje Naftna industrija Srbije (NIS).
"Problem je što NIS, koji gorivom snabdeva maloprodajni lanac privatnih pumpi, spusti cene po tri-četiri dinara od maksimalno propisanih, pa to moraju da prate i ostali prodavci goriva, ako žele da zadrže kupce", rekao je Atanacković.
Vlada Srbije produžila je trajanje Uredbe o ograničavanju visine cena derivata nafte, evrodizela i evropremijuma BMB 95 na još mesec dana, do kraja juna. Cene utvrđuju nadležna ministarstva svakih sedam dana na osnovu prosečne veleprodajne cene tog goriva u Srbiji, na koju se dodaje ograničena marža za trgovce u maloprodaji od sedam dinara. Pri donošenju Uredbe, Vlada je, kažu trgovci, pošla od činjenice da će NIS primenjivati maksimalnu dozvoljenu cenu, te bi tako i ostalim trgovcima bila zagarantovana marža od sedam dinara, ali NIS je uglavnom spusti za tri - četiri dinara.
"NIS kao prerađivač nafte može da spusti cene, a da ne pravi gubitak, a ostali prodavci goriva moraju da svoje cene usklađuju sa cenama na pumpama tog preduzeća, bez obzira da li im se to isplati", rekao je Atanacković.
Dodao je da manje firme koje se bave prodajom goriva neće moći da izdrže pritisak države na cene i ograničavanje marže i da su neke prvi put za dva-tri meseca, koliko se cene drže "zamrznutim", u gubitku, iako su godinama poslovale bez "minusa". Hrvatska je, prema njegovim rečima, propisala maržu od 12 dinara po litru, što je daleko povoljnije nego u Srbiji.
Vlasnica pumpi Radun-Avia Jelena Radun rekla je da joj Uredba o ograničavanju visine cena naftnih derivata otežava poslovanje i topi prošlogodišnju zaradu.
"Marža od sedam dinara ne može da pokrije ni najvažnije troškove. Osim toga, često se smanji u toku nedelje, zavisno od veleprodajnih cena NIS-a i cena na drugim pumpama", rekla je Radun.
Drugi problem za to preduzeće, koje u lancu ima više od 20 pumpi, prema njenim rečima je to što su neke locirane u poljoprivrednom području i od kada su subvencionisane cene dizela poljoprivrednici odlaze mašinama na NIS-ove pumpe jer je jeftiniji oko 20 dinara, "pa se postavlja pitanje da li neke od tih treba zatvoriti".
"Preduzeće Radun-Adria otežano posluje i do sada je 'istopilo' oko 20 odsto prošlogodišnje zarade i pitanje je do kada će moći tako i da li to ima smisla jer gubitak jede prihode namenjene razvoju", rekla je Radun.
Ocenila je da u Srbiji postoji dovoljan broj pumpi da obezbedi konkurenciju. Pre donošenja Uredbe o ograničenju cena, kako je rekla, prodavci goriva su se takmičili u privlačenju potrošača dajući popuste. "Svako administrativno uređivanje tržišta ga deformiše", rekla je Radun.
.jpg "Beogradski region najrazvijeniji - a dobio najviše novca za razvoj")
Komentari 19
Драган
Mala maca
Velja
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar