Trgovinski sporazum SAD i EU: Jači tlači - Tramp učinio Brisel potpuno nebitnim

Uočljiva nesrazmera koristi je ono što bode oči; Amerika je dobila mnogo više, dok u Briselu ističu izbegavanje eskalacije zaoštravanja odnosa sa transatlantskim prijateljem.

U osnovi, Tramp je američkim izvoznicima obezbedio beskamatan pristup evropskom tržištu, a Evropljani će za gro svog plasmana na drugu stranu Atlantika plaćati 15 odsto carine, dok je stopa od 50 odsto zadržana za izvoz čelika i aluminijuma. Pojedini detalji će se naknadno precizirati, ali je Brisel pristao da u naredne tri godine od američkih partnera kupi nafte, gasa i nuklearnog goriva u iznosu od 750 milijardi dolara, kao i da investira u američku industriju 600 milijardi, od kojih će ne mali deo otići na kupovinu američkog naoružanja i vojne opreme.

Već na prvi pogled je vidljiva velika nesrazmera u dobiti od potpisanog, a u EU nepopularni američki predsednik Donald Tramp je za samo pola godine mandata uspeo da Brisel dovede u poziciju nemoćnog pregovarača od koga je potom dobio praktično sve što je planirao. Podsetimo, pre drugog dolaska Trampa na vlast carinska stopa Evropljanima za izvoz u SAD iznosila je 2,5 odsto, a sada je najmanje šest puta veća. 

Zapravo, američki predsednik studiozno priprema "povratak snažne Amerike", čemu služe i svi trgovinski pregovori koje ovih meseci 45. američki predsednik intezivno vodi. Prethodno je više nego povoljne  sporazume ugovorio sa Velikom Britanijom, Japanom, Vijetnamom i Indonezijom, dok je Evropska unija doživela kiks u gotovo improvizovanom pokušaju da dođe do dogovora sa Kinom. 

Druga strana je otkazala prethodno ugovoreni trodnevni sastanak u Evropi, pa je Brisel, spasavajući šta se može, pokušao da bar okvirni dogovor postigne na brzinu sklepanom susretu u Pekingu. No, umesto planirana dva dana, skup je trajao samo jedan i ništa nije potpisano.

Osokoljen do sada postignutim, prvi čovek Bele kuće ide na dogovor sa Kanadom i Meksikom, potom sledi Brazil čime bi zaokružio viziju "Tvrđave Amerike", a pre nego što pristupi dogovaranju sa Kinom, jedinim pravim ekonomskim rivalom. Sa druge strane, posle dva neuspeha, u Evropskoj uniji je bojazan od predstojećih razgovora sa Indijom i Latinskom Amerikom još veća.

Tramp je razgovoru s Unijom pristupio u pomalo siledžijskom stilu na svom imanju u Škotskoj. Pozivanjem britanskog premijera jasno je pokazao koga na evropskom tlu smatra prvim prijateljem SAD, dok je Ursula fon der Lajen dva dana kasnije telefonski pozvana da dođe na ranč koji će nekoliko dana posle dogovora i zvanično biti promovisan kao novo elitno golf igralište.

Razgovori su krako trajali, novinari su očekivali kraj u petak, ali su oni okončani dva dana ranije. Unija u robnoj trgovini sa SAD decenijama beleži znatan suficit, lane je ukupni iznos razmene dostigao 867 milijardi evra, dok je EU suficit u trgovini robama bio 263 milijarde i jasno je da će Brisel pristati na mnoge ustupke samo da očuva stabilnost i predvidljivost nastupa na tržištu Novog sveta. 

Međutim u trgovini uslugama SAD beleže suficit iznad 109 milijardi i tek bi trebalo da se utvrde "pravila igre" u ovom segmentu razmene.

Američka politika Evrope

U svakom slučaju, bilo je jasno da će Lajenova, lično izrazito naklonjena evroatlantizmu, biti više nego pitoma. Uostalom, Evropska unija već duže vreme otežano funkcioniše. Još od pandemije beleži neznatan ekonomski rast, dok veoma dugo ne uspeva da inflaciju svede u poželjne okvire. 

Rat na istoku Evrope politički i finansijski žestoko košta Brisel. Teško se postiže saglasnost oko obima i kvaliteta podrške Ukrajini i viđenje ovog rata Brisela je krajnje jednostrano. Antiruska histerija je zavladala gotovo celom EU, a beskonačan niz sankcija doveo je do potupnog prekida i ekonomske saradnje, uključujući izvoz fosilnih goriva iz Rusije u EU koji je bio temelj za visoku produktvnost njene privrede, naročito najmoćnijeg člana Nemačke.

Kako su se ekonomske nedaće zbog sukoba u Ukrajini odrazile na Uniju, standard građana je u snažnom padu poslednjih godina. Tako je, recimo, cena struje više nego udvostručena za poslednje četiri godine, a znatno su poskupeli i zakup stana, odnosno troškovi stanovanja. Sve to je umnogome korigovalo, mada ne i u celosti izmenilo, sliku o Evropi kao "mestu gde se najlepše živi". 

Ipak, iako je siromašenje evropskih država i većine njenih građana evidentno, politički vrh Brisela ignoriše promenjene prilike i uporno nastavlja da vodi jednostranu politiku, identičnu kakvu je vodila prethodna američka vlada.

Pročitaj još

Tramp uveo Brazilu carine od 50 odsto

Kina i SAD: Dogovor da se zadrže carine na trenutnim nivoima

Tramp dao novi rok Putinu za prekid rata u Ukrajini: Desetak dana

No, dolaskom Trampa, SAD u određenoj meri menja viđenje rata u Evropi, dok politički vrh i činovnici Unije nastavljaju da se ponašaju prema kanonima pale garniture Demokratske stranke u SAD. Takva pozicija je dosta udaljila Brisel od aktuelne američke (republikanske) vlade, ali i od niza država sa znatnom geopolitčkom ulogom, pre svega Rusije i Kine, kao i od velikih država čije vreme polako dolazi - Indije, Brazila, Južne Afrike...

Još pod teretom finansijke krize iz 2008, naleta pandemije i visoke inflacije, Evropa je ekonomski uočljivo osiromašila, čemu je doprineo i nepravovremeno uočen značaj digitalne ekonomije. Naišao je rat i planovi o militarizaciji i razvoju vojne industrije. Takav trend je dodatno koštao, pa je Unija i padala. Sa siromašenjem gubila je i uticaj, time i pregovoračku moć. 

Otuda inferiornost Brisela u pregovorima kako sa Kinom, još više sa SAD. Skromna ekipa čelnih političara nije uspela ni da uskladi zajedničke interese, pa je utisak da su izraziti gubitnici evropska poljoprivreda, ali i proizvodnja luksuznih stvari. 

Ako automobilska industrija Evrope možda i može da kaže da je 15 odsto oštra, ali održiva carina, u farmaceutskoj industriji, među hemičarima, baš kao i među proizvođačima poluprovodnika vlada uverenje da će uvećani namet saseći profitabilnost poslovanja u ovim granama. Posebno će biti pogođeni snabdevački lanci.

Oporezivanje usluga

Evropa, inače, ima još prilike da delimično popravi stvari. Trgovina uslugama tek treba da bude predmet dogovaranja, pa se već sada čuju glasovi da bi trebalo žešće oporezovati digitalne usluge koje u Evropi dominantno prodaju vodeći svetske kompanije, sve odreda američke. Među onima koji se zalažu za žestoko oporezivanje američkih divova je i poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski, decenijama poznat po proameričkim stavovima. 

Međutim, izgleda da je Evropska privredna komora stavom da se Unija mora više osloniti na one sa pogledima na ekonomiju sličnim evropskim i koji smatraju da bi svetski biznis morao funkcionisati na osnovu opštevažećih pravila, a ne na parcijalnim dogovaranjima.

U svakom slučaju, sporazum EU i SAD je postignut i važiće izvesno vreme. Evropa je, kao politički gotovo nebitna, bila slabiji partner i tako je i prošla. Pouka je jasna, bolji sporazum može da postigne samo politički jača regija i sa odgovornijom političkom ekipom.