Ovo su neki od rezultata u novoj ediciji "Finansije Top" u izdanju stručnog ekonomskog mesečnika "Biznis i finansije".
Prema rang listi u novoj ediciji, Banka Intesa je vodeća u Srbiji po tržišnom učešću i ostvarenoj dobiti u 2021. godini, a prvi na listi osiguravača po ostvarenoj premiji je Dunav osiguranje.
Na drugom mestu po uspešnosti u bankarskom sektoru je Raiffeisen banka, dok je trećeplasirana banka sa domaćim kapitalom, AIK banka. Među prvih pet banaka po dobiti na rang listi "Finansije Top" slede Unicredit banka i OTP banka.
Bankarski sektor u Srbiji je u 2021. godini povećao ukupnu zaradu za petinu, na 49,3 milijarde dinara, ali se prinos na kapital od nepunih sedam procenata teško može meriti sa poslovanjem u pretkriznom periodu.
Banke su prošle godine zabeležile neto prihod od kamata u visini od 129,1 milijardu dinara, što je manje u odnosu na isti pokazatelj ostvaren još 2015. godine (129,8 milijardi dinara) i ukazuje na ograničenja koja su banke imale u svom osnovnom poslovanju tokom dugogodišnjeg perioda niskih kamata. Banke su, zato, iskoristile svoj dominantan položaj na tržištu Srbije da uvećaju neto prihod po osnovu naknada i provizija na rekordnih 55,7 milijardi dinara prethodne godine i tako poboljšaju ukupni rezultat, zaključuje se u ediciji.
Osiguravajuća društva u Srbiji su 2021. godine konačno ostvarila dugogodišnji cilj da ukupna premija na domaćem tržištu premaši milijardu evra. Ukupna premija je porasla za 8,6 odsto, na 119.41 milijardu dinara i nadmašila je rast premije u svetu koji je, prema podacima Allianz Global Insurance Report-a, iznosio 5,1 odsto prethodne godine, navodi se u godišnjoj ediciji magazina "Biznis i finansije".
Prošle godine su rasla i životna i neživotna osiguranja. Osiguranje života je ostvarilo premiju od 27,1 milijardu dinara, što je više za oko milijardu dinara ili za 3,7 odsto u poređenju sa 2020. godinom. Premija neživotnih osiguranja je porasla za 8,5 milijardi dinara, odnosno za 10,2 odsto, dostigavši iznos od 92,3 milijarde dinara.
Među osiguranjima sa najvećim rastom je i dobrovoljno zdravstveno osiguranje, koje je prikupilo 1,5 milijardi dinara više premije za godinu dana, te ona sada iznosi 6,9 milijardi dinara, što je rast od 27,5 odsto.
Dobrovoljno zdravstveno osiguranje se sada, međutim, suočava sa problemima zbog negativnog uticaja inflacije na usluge u zdravstvenom sektoru.
Naime, dok su ranije osiguravači mogli da računaju da se cene zdravstvenih usluga neće menjati u periodu od godinu dana, koliko i traje polisa, sada se cene u privatnim zdravstvenim ustanovama menjaju tromesečno, ističe se u ediciji "Finansije Top".
Vrednost novozaključenih ugovora finansijskog lizinga u Srbiji je 2021. godine iznosila 550,4 miliona evra, što je rast od 35 odsto u poređenju sa 2020. godinom i za 7,4 odsto više u odnosu na pretkriznu 2019. godinu. Prema podacima u ediciji, rast je nastavljen i u prvom kvartalu ove godine, kao i trend da u ukupnom finansiranju dominiraju putnička vozila, a slede komercijalna i teretna vozila, mašine i oprema.
Prema procenama koje su u godišnjoj ediciji magazina "Biznis i finansije" izneli predstavnici finansijskog sektora, nadležni u republičkoj vladi i nezavisni ekonomski analitičari, finansijski sektor u Srbiji je stabilan uprkos poremećajima koje su izazvali pandemija i rat u Ukrajini. Za razliku od prethodne finansijske krize, kada je država na saniranje posledica na finansijskom tržištu potrošila čak 900 miliona evra, finansijski sektor trenutno ne predstavlja veću opasnost za javne finansije, saglasni su analitičari.
Stručnjaci ističu da se u postojećem geopolitičkom i vojnom sukobu Srbija nalazi u vrlo nezavidnoj poziciji. Ukoliko naša zemlja ostane pri stavu da neće uvesti sankcije Rusiji i usled toga se značajnije pogoršaju njeni odnosi sa zapadnim zemljama, to bi uzrokovalo pad stranih investicija i izvoza, i otežalo zaduživanje države i privrede u inostranstvu.
S druge strane, pogoršanje odnosa sa Rusijom bi takođe negativno uticalo na srpsku ekonomiju, pre svega preko visokog rasta cena gasa i mogućih nestašica, što bi se prelilo na rast troškova privrede i stanovništva, navodi se u ediciji "Finansije Top".
.jpg "Gubici Elektrodistribicije Srbije u 2023. bili milijardu dinara")
.jpg "Miruju i dizel i benzin")
Komentari 1
Liman
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar