Može im, međutim, promaći to da za isti proizvod manje gramaže, plaćaju istu ili čak višu cenu. Ovakvi trikovi proizvođača nisu zaobišli ni tržište u Srbiji, prenosi Euronews Srbija.
Danas ima manje supe u kesici koja je uglavnom za tri, umesto za četiri tanjira, testenina je takođe spala sa pola kilograma na 350 grama.
Količina smrznutog povrća umesto pola kilograma sada uglavnom teži 400 grama, a pojedini proizvođači počeli su da smanjuju i količinu soka, pa u bocama od pola litra sada ima 475 mililitara.
Korišćenjem ovih prikrivenih trikova proizvođači mogu da uvećaju profit na štetu kupaca, međutim ovo je, sve dok na ambalaži postoji jasno istaknuta količina proizvoda, u skladu sa zakonom. Iako praksa smanjivanja nije nezakonita, udruženja potrošača ipak traže da i proizvođači i supermarketi kupcima jasno stave do znanja kad god dođe do promene.
"Smanjenje" kao posledica snalaženja
Zoran Nikolić iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije za Euronews Srbija kaže da gubitak u profitima svake kompanije mora da se nadomesti, pa se to postiže ne samo kroz vidiljiva povećanja cena koja svaki dan zatičemo u trgovinama u Srbiji, nego i kroz smanjenje količine proizvoda.
Od kada proizvođači mogu slobodno da određuju količinu koja će se nalaziti u pakovanju, spisak namirnica sa sve manjom gramažom postaje sve duži.
Nikolić kaže da su pre otprilike 15 godina u Srbiji prvi sa ovom praksom krenuli proizvođači koji su jogurt od 0,2 litra krenuli da pakuju u čaše od 0,18. Svi ostali proizvođači ubrzo su krenuli da se koriste istim trikovima.
Danas retko koja čokolada ima nekada standardnu težinu od 100 grama, većina se pakuje u ambalažu od 90, 80, pa i 70 grama. Ni one veće nemaju okruglo 200 ili 300 grama, već najčešće 180 i 250 grama.
Ipak, sve ovo je naglašava Nikolić, snalaženje na tržištu, jer pod pritiskom konkurencije svi samo "prepisuju" jedni od drugih.
Koliko je zaštita potrošača u ovom slučaju moguća?
Nikolić kaže kako nema mnogo primedbi od potrošača što ukazuje na to da pre svega treba raditi na razvijanju njihove svesti, kako bi pri svakoj kupovini aktivno obraćali pažnju na proizvode koji se nalaze u njihovim korpama.
"Sledeći put nemojte kupiti proizvod koji je smanjen za 10, 20 grama. Vi tim izborom šaljete poruku i na taj način ih kažnjavate. Onoliko koliko mi kao potrošači možemo da podnesemo, tako se proizvođači i trgovci prema nama ponašaju. Ako mi samo ćutimo i gledamo, što bi trgovci i proizvođači bilo šta promenili", smatra Nikolić.
Dodaje da potrošači u Srbiji imaju isti nivo zaštite kao i potrošači u zemljama Evropske unije, ali da mnogo manje od njih praktikuju ta prava.
Kupci u Holandiji su svesni ovog problema, a Holandsko udruženje potrošača u Hagu primilo je dosta primedbi na račun toga što se, na primer, boca smanjila sa 750 mililitara na 600 mililitara, a pritom je cena pala samo za 0,10 evra, što je ogromna razlika.
Međutim, portparol Holandskog udruženja potrošača, Džojs Donats za Euronews kaže kako "potrošači zapravo ne mogu mnogo da urade - cena je cena i ne možete se žaliti proizvođaču".
Dodaje da ono što možemo da uradimo po ovom pitanju jeste da budemo svesni cene i da kada nam je preskupa, proverimo druge etikete jer postoje jeftinije.
Tekst u celosti čitajte na Euronews Srbija.
.jpg "Beogradski region najrazvijeniji - a dobio najviše novca za razvoj")
Komentari 30
Dzelajla
Upravo tako! Zao mi silnih minusa sto ste dobili...
Dosli su i prodali kozu sa ledja da bi kupili stanove za nenormalne pare u NS a sad im je mnogo da daju za 10 jaja skoro 300 dinara.
Lidl ih sad oblaci i hrani, a da ne govorimo kakav je to zapravo kvalitet.
Malogradjanski mentalitet se bas unapredio, da ne kazem drugim recima: "Napredan je".
Slobodan
Ranko
Kupovati osnovo, koliko treba a ne praviti zalihe i ne stvarati smece bez preke potrebe.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar