Ti faktori su rat u Ukrajini, ali i velike promene u kooperaciji između Kine i centralnoevropskih zemalja i početak inicijative EU "Global Gateway Project", rečeno je danas na međunarodnoj radionici pod nazivom "Izbor Srbije: EU, Rusija ili Kina".
Radionica je organizovana u Centru za ruske studije pri Fakultetu političkih nauka u sklopu saradnje tog fakulteta, Instituta ekonomskih nauka u Beogradu i Univerziteta u Varšavi.
Aleksandar Matković iz Instituta ekonomskih nauka, rekao je za Tanjug da je Kina danas bukvalno tema broj jedan u Srbiji, jer su se investicije te zemlje na našem tržištu udesetrostručile u poslednjoj deceniji.
"Kina je danas najveći trgovinski partner Srbije i kineska radnička klasa se, kao posledica, formira u Srbiji i zbog toga smo odlučili da pričamo na ovu temu", istakao je Matković.
Dodao je da "kineski radnici postaju sastavni deo srpskog društva."
"Pre 10 godina u Srbiji je bilo 1.659 kineskih radnika, a danas ih je 5.535 i u principu sve više njih dolazi svake godine. To stvara posebnu dinamiku u društvu jer se na taj način testiraju naši zakoni. Kao što vidite, u medijima je bilo to dosta bitno pitanje", rekao je Matković.
Dodaje da oni iz nekog drugog ugla pokazuju probleme sa kojima se kineske kompanije koje investiraju u Srbiju suočavaju.
"Zato je bitno sa neke naučne strane pričati o tome kako bi se osvetlili neki problemi i poslala poruka i ljudima koji kroje zakone", naveo je Matković.
Elena Jovičić, iz Instituta ekonomskih nauka, ocenila je da će u narednom periodu ekonomska situacija zavisiti i od toga da li će Srbija uvesti sankcije Rusiji.
"U slučaju da dođe do toga, naravno možemo očekivati da će doći do velikog pada u spoljnotrgovinskoj razmeni sa Rusijom", ocenila je Jovičić i dodala da, s druge strane, ukoliko Srbija ne pronađe stabilne alternativne energente, onda bi ekonomija mogla da se nađe u velikom problemu.
Jovičić je istakla da Kina postaje jedan od vodećih spoljnotrgovinskih partnera Srbije i u 2022. godini je zauzela prvo mesto u ukupnom uvozu Srbije, ukoliko izuzmemo zemlje EU koje su tradicionalno srpski najvažniji ili vodeći spoljnotrgovinski partneri.
Ipak, ukazala je na veliki deficit srpske spoljnotrgovinske razmene sa Kinom, jer kako je navela "naši izvozni kapaciteti su skromni" i što i dalje izvozimo samo određene proizvode sa niskom dodatom vrednošću.
"Imamo interesantan podatak, jer se često spominje u medijima da je nama izvoz u Kinu porastao, npr. u odnosu na 2018. godinu 17 puta. Jeste to na prvi pogled sjajan podatak, ali kad uzmemo u obzir da je 90 odsto i izvoza bio bakar ili poluproizvodi od bakra, a to su proizvodi sa nižom dodatnom vrednošću, onda možemo da kažemo da postoji problem", navodi Jovičić.
Prema njenim rečima, zato bi trebalo posvetiti veću pažnju tom problemu kako bi naše izvozne kompanije postale konkurentnije i kako bi plasirale više svojih proizvoda na tržište Kine i Rusije.
Doktorant Varšavskog univerziteta Heću Sun koji je organizovao radionicu, istakao je da je ekonomski položaj u kontekstu poslednjih globalnih tenzija posebno delikatan, jer primenjuje diplomatiju "četiri stuba".
.jpg "Gubici Elektrodistribicije Srbije u 2023. bili milijardu dinara")
.jpg "Miruju i dizel i benzin")
.jpg "Beogradski region najrazvijeniji - a dobio najviše novca za razvoj")
Komentari 7
Paja
Onako
R49
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar