Muke po seljaku
Nevolje poljoprivrednika traju duže vreme, poslednjih sezona rapidno se uvećavaju i već mesecima neprekidno slušamo jadanja paora. Nema dana a da se ne oglasi neka seljačka grupacija.
Foto: 021.rs
Uzgajivači mleka u Srbiji su u najžešćoj krizi unazad više decenija. Broj mlekulja je sveden na otprilike 200.000 i ne zadovoljava potrebe ni domaće potrošnje. A važimo za "zemlju mleka" koja je decenijama susednim republikama izvozila dve trećine domaće proizvodnje, dok je jedna bila dovoljna za lokalno tržište.
Sukob u Ukrajini
Prošle godine, međutim, uvoz je uzeo maha i umnogome zamenio domaće mleko. Nije reč o nekom posebnom kvalitetu, naprotiv, uvozimo pretežno mleko u prahu najviše za potrebe konditora. Jednostavno, u Srbiji se ne isplate uzgoj mlekulja i proizvodnja mleka. Još nekako može da prođe domaćinstvo koje se bavi i ratarstvom pa samo proizvodi hranu za stoku. Računica onih koji se bave samo uzgojem mlekulja je negativna.
Do pre koju godinu ratari su bili relativno zadovoljni, cene pšenice, kukuruza, soje i sunkcoreta bile su godinama, uz povremene izuzetke, na visokom nivou, te su se dominantno usmerili na četiri osnovna useva. Uzgoj stočne hrane, šećerne repe ili lekovitog bilja godinama je drastično smanjivan.
No, sukob u Ukrajini je korenito izmenio stvari. Pokazalo se da u svetu ima dovoljno i žitarica i uljarica, pa su, posle početnog skoka, cene drastično pale. Srbija je reagovala neuko, prvo je zabranjivala, potom ograničavala izvoz. Posledice su viškovi pšenice i kukuruza na samo tri meseca od žetve.
Pitanje je hoće li u silosima biti dovoljno mesta za novi rod. Dodatni problem je znatno otežan i skup izvoz preko Konstance, baš kao i veliki nedostatak teretnih vagona. Već mesecima ratar, praktično, ne može da proda ni kilogram robe. Za jesenju i prolećnu setvu trošio je ranijih godina ušteđen novac ili je zajmio. Najgore je što mu perspektiva za ovu godinu nije naročita.
Jedni naspram drugih
Od jesenas slušamo i nedaće pčelara. To nas je iznenadilo, Srbija ima dobre pčelare i kvalitetan med. Godinama je na inotržištu plasirala znatne količine po ceni često i za 50 odsto iznad one na tržištu Srbije. Međutim, nekvalitetan med iz azijskih država, još više iz Ukrajine, uz damping cene, zaposeo je evropsko tržište. Srpski pčelari ne žele da prvoklasnoj robi spuštaju cenu i, za sada, čekaju - med ne zahteva brzu prodaju.
Duže vreme žale se i malinari, tačnije vlasnici hladnjača. Lane su od seljaka otkupljivali "crveno zlato" za po 500 dinara za kilogram, danas je na inotržištu ovu robu teško plasirati po toj ceni. Na popriličan pritisak sa političke scene lane su vlasnici hladnjača pristali da "na slepo" isplate izuzetno visoku cenu uzgajivačima, kojih je oko 70.000 i sasvim su pristojna baza za svaku vlast. Na otkupnu cenu treba dodati troškove odabira, zamrzavanja i skladištenja da bi se shvatilo koliko je pad cene na evrotržištu pogodio hladnjačare.
Teško na tržištu
Razlog nezadovoljstva paora je otežana realizacija na tržištu. Uzroci su različiti, problemi u uzgoju sadnica, nedovoljan kvalitet stočnog stada kada je u pitanju proizvodnja mleka, te odsustvo saradnje između seljaka i vlasnika hladnjača u slučaju maline. Umesto da jedni druge doživljavaju kao partnere na istom poslu, dve grupacije se posmatraju neprijateljski i samo razmišljaju kako da jedni drugima naude.
Međutim, u pitanju je uvek jako otežan izvoz. Ne iznenađuje, naša poljoprivreda gotovo u svakom segmentu proizvodi znatno više nego što su domaće potrebe i Srbija je solidan agrarni netoizvoznik sa gotovo 1,5 milijardi evra plusa u spoljnotrgovinskoj razmeni.
Da je ovdašnja agrarna politika osmišljenija, a ekonomska više posvećena agraru, trgovinski suficit bi brzo nadmašio i tri, u srednjem roku i pet milijardi evra. Tačno je da srpska poljoprivreda potecijalno ima velike rezerve i da joj nedostaje značajniji investicioni ciklus kako bi razvila sistem zalivanja, poboljšala rasni sastav goveda ili izgradila kvalitetniji uzgoj sadnica za pojedine vične vrste.
Pročitaj još
Na štetu izvoznika
Ipak, postoji još jedan razlog nevoljama seljaka koji je u vezi sa ekonomskom, preciznije monetarnom politikom Srbije. U pitanju je već gotovo desetogodišnja politika precenjenog dinara, čija je vrednost u odnosu na evro u poslednjoj deceniji ojačala za šest, sedam odsto, mada mu je kupovna moć u istom razdoblju gotovo prepolovljena.
Politika precenjene valute naročito pogađa izvoznike, dakle upravo one privrednike koji imaju znanja i veštine da svoje proizvode plasiraju na inotržištu, pobeđujući najsnažnije rivale. Za robu prodatu na inotržištu dobijaju odgovarajuću evro ili dolarsku cenu. No, kada devize zamene za srpsku valutu dobiju premalo dinara. Nasuprot tome, domaće tržište, takođe veoma značajno za najbolje srpske privrednike, postaje više nego povoljno za inokonkurente čija je roba u Srbiji, mereno dinarima, neuobičajeno jeftina.
Temeljite promene
Kod pojedinih grupacija problem je posebno izražen stoga što glavninu troškova isplaćuju dinarima. Malinari su upečatljiv primer, najveći troškovi uzgoja maline odnose se na branje. Trudan fizički posao u kome dnevnica radniku dostiže i 4.200 dinara, za šta se na evrotržištu u veleprodaji može kupiti 12 kilograma maline. Ranijih godina berač je dobijao nadnicu iz koje je mogao kupiti četiri do pet kilograma. Poremećaj je posledica politike precenjenog dinara.
Svakako da se srpska agrarna politika mora dopunjavati, pa i korigovati. Međutim, mada dobrodošle, ove promene neće biti i dovoljne. Za kvalitativan iskorak srpske poljoprivrede potrebno je i da državna ekonomska, pre svega monetarna, politika vodi računa o poljoprivrednicima i izvozu.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Zašto je egipatska brza pruga upola jeftinija od srpske?
23.03.2026.•
4
"Poređenje sa drugima otkriva sistem u kom je novac važniji od života i koliko je strašna cena korupcije, neodgovornosti i improvizacije u upravljanju velikim infrastrukturnim projektima".
Kvartalni monitor: Rat na Bliskom Istoku usporiće privredni rast Srbije
23.03.2026.•
3
Produženje rata na Bliskom istoku i razaranje energetske infrastrukture uticaće na usporavanje rasta privrede Srbije u odnosu na planiranih tri odsto, navodi se u danas objavljenoj analizi izdanja Kvartalni monitor.
Fudbalskom i košarkaškom savezu ponovo novac iz budžetske rezerve: Ovaj put 529 miliona dinara
23.03.2026.•
2
Vlada Srbije izdvojila je 528.750.000 dinara (oko 4,5 miliona evra) iz budžetske rezerve za redovan rad Fudbalskog saveza Srbije i Košarkaškog saveza Srbije, objavljeno je u Službenom glasniku.
Polako ističe rok za prodaju ruskog udela u NIS-u: "Pojavio se novi scenario"
23.03.2026.•
10
Pojedini krugovi u američkom Ministarstvu finansija raspitivali su se kod pojedinih srpskih biznismena o tome da li bi neko od njih mogao da se uključi u takmičenje za kupovinu ruskog dela Naftne industrije Srbije (NIS).
Zašto je danas izrada sajta toliko "skupa"?
23.03.2026.•
0
Pre samo nekoliko godina je izrada sajtova bila nešto što se radi usput, a poslovanje preko Instagrama "must-have" koji je korektno radio posao.
Vrednost najvećih avio-kompanija zbog rata pala za 53 milijarde dolara
22.03.2026.•
0
Vrednost 20 najvećih avio-kompanija na svetu pala je ukupno za oko 53 milijarde dolara od početka američko-izraelskog rata sa Iranom krajem februara, navodi Fajnenšel tajms.
Rast cena voća u 2025: Jabuke poskupele za 37, trešnje za 116 odsto
22.03.2026.•
1
Rast cene voća u 2025. godini od 18,7 odsto bio je glavni činilac rasta potrošačkih cena, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).
Grinpis optužio naftne koncerne da profitiraju pod izgovorom krize
22.03.2026.•
2
Koncerni koji proizvode naftne derivate u Nemačkoj su od početka rata u Iranu dnevno ostvarivali dodatni profit od 21 milion evra, pokazalo je istraživanje nemačkog ogranka ekološke organizacije Grinpis.
Ministar upozorio na ilegalni uvoz sira: Ostaje otvoreno pitanje odgovornosti
22.03.2026.•
21
Ilegalni uvoz sireva, o kojem je nedavno govorio ministar poljoprivrede Dragan Glamočić, ponovo je otvorio pitanje kontrole tržišta mlečnih proizvoda u Srbiji i položaja domaćih proizvođača.
Poljoprivrednici neće morati da pravdaju podsticaje za detelinu i lucerku
22.03.2026.•
0
Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da poljoprivrednici ubuduće neće morati da pravdaju računima podsticaje za lucerku, detelinu i još neke kulture.
Brisel pozvao članice EU da smanje zalihe gasa za sledeću zimu
22.03.2026.•
1
Evropska komisija zatražila je od evropskih država da smanje svoje predviđene zaliha gasa za sledeću zimu kako bi ublažile pritisak na cene koje rastu zbog rata na Bliskom istoku, preneo je Mond.
MMF: Rat u Iranu može da pokrene inflaciju i uspori rast
22.03.2026.•
0
Međunarodni monetarni fond (MMF) je saopštio da pažljivo prati razvoj događaja u ratu u Iranu i poremećaje u proizvodnji energije.
Gubitak NIS-a prošle godine bio 100 miliona evra
22.03.2026.•
14
Naftna industrija Srbije završila je 2025. godinu sa neto gubitkom od 12,2 milijarde dinara, vidi se iz poslednjeg finansijskog izveštaja te firme.
Skoro polovina struje proizvedene u EU je iz obnovljivih izvora
22.03.2026.•
3
Skoro polovina električne energije proizvedene u Evropskoj uniji (EU) u 2025. dolazi iz obnovljivih izvora, saopštila je Evropska kancelarija za statistiku - Eurostat.
Bakar sve skuplji na tržištu: Šta rast cena ovog metala znači za Srbiju?
22.03.2026.•
14
Cene bakra su početkom godine dostigle rekordni nivo, nakratko premašivši 14.500 dolara po toni.
Koliko Srbija može da drži cene goriva pod kontrolom: "Ima četiri prednosti u odnosu na ostatak Evrope"
22.03.2026.•
10
Smanjenje akciza na gorivo donelo je privremeno olakšanje građanima i privredi, ali stručnjaci upozoravaju da mere "kupuju vreme", a konačni ishod zavisi od globalnog tržišta nafte.
Srpska ekonomija dobila tri ocene: Šta stoji iza različitih rejtinga?
22.03.2026.•
0
Međunarodna agencija Standard & Poor's drži kreditni rejting Srbije na istom nivou BBB-, Moody's je takođe ostavio na starom nivou Ba2, uz smanjene izglede, dok je agencija Fitch zadržala svoju raniju procenu - BB+.
Posledica rata na Bliskom istoku: Ruski gas će vrlo verovatno poskupeti za Srbiju
22.03.2026.•
18
Srbija ima ugovor o snabdevanju gasom sa Rusijom do kraja marta, a zasad nije poznato po kojoj ceni bi gas po novom ugovoru mogao da stiže s obzirom na trenutno visoke cene ovog energenta izazvane ratom na Bliskom istoku
Đedović Handanović: Pregovaramo o prodaji dela rezervi nafte
21.03.2026.•
19
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović kaže da država pregovara sa naftnim kompanijama kako bi našla najbolji način i najbolje cene po kojima će im ustupiti 40.000 tona nafte iz robnih rezervi.
Najskuplji stan u Beogradu plaćen 1,4 milona evra
21.03.2026.•
6
Republički geodetski zavod saopštio je da se rast tržišta nepokretnosti u Srbiji nastavio i krajem 2025, pa je ukupna vrednost ostvarenog prometa u četvrtom kvartalu prošle godine iznosila 2,4 milijarde evra.
Komentari 8
Dogodine u Botošu
Mile Mučibabić
r
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar