Zimnica u narednom periodu poskupljuje, a voće zbog oluje uništeno: Šta to znači za kupce?
Olujno nevreme koje je Srbiju zahvatilo prošle nedelje najveću štetu pričinilo je u Mačvi i Sremu.
Foto: Pixabay
Dok se procenjuje koliko će vremena biti potrebno da se poljoprivrednici oporave od gubitaka, stručnjaci sa Poljoprivrednog fakulteta kažu da ovaj obim štete nije zapamćen do sada, piše Euronews Srbija.
Sve to će uticati i na poskupljenje voća i povrća, a to se najviše očekuje kod onih vrsta koje su imale slabu rodnost.
Potrošači na pijaci već osećaju da im je potrebno više novca za proizvode. Građani koji su govorili za Euronews Srbija navode da je slabija snabdevenost, ali i da veruju da će ove godine biti manje sastojaka za zimnicu.
Međutim, prodavci ističu da imaju sve vrste robe i tvrde da se cene u poslednje vreme uglavnom nisu menjale, osim kada je reč o kajsiji.
Jedna prodavačica je za Euronews Srbija rekla da potrošači kupuju kajsije za džem i da pazare ne više od pet kilograma.
"Cene kajsija su počele sa 150 dinara, 120 i 100, a sada su 120, 160 i 200 dinara", kaže ona.
Prodavci na pijaci navode da je prodaja porasla nakon blagog osveženja koje je stiglo posle više dana sa jako visokim temperaturama vazduha, da je nevreme uticalo na uništavanje plastenika, ali i da je u ovom periodu prodaja slaba zbog godišnjih odmora.
"Najviše stradale jabuka i kruška"
Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Zoran Keserović rekao je za Euronews Srbija da je po njegovoj proceni, šteta koje je nevreme pričinilo voću oko 25 miliona evra.
"Tu računam samo štete kada su u pitanju voćni zasadi, a gde je šteta nastala u proizvodni sadnog materijala, znamo da su velike štete u okolini Trstenika, koji je najveći centar proizvodnje sadnog materijala u Srbiji", kaže Keserović.
Prema njegovim rečima, u nevremenu koje je pogodilo Srbiju najviše su stradale jabuka i kruška.
"S obzirom da su ti zasadi podignuti na Fruškoj gori sa protivgradnim mrežama, kompletno sa fertirigacijom, a znamo da je po hektaru takva investicija od 35.000 do 40.000 evra, po mojoj proceni, samo u Fruškoj gori je srušeno preko 110 hektara takvih zasada. Pored te štete, imaćemo indirektnu štetu, ukoliko ti proizvođači žele da podignu nove zasade, oni moraju da ulože još toliko novaca i plus nega dve godine", navodi Keserović, koji je predsednik Društva voćara Vojvodine.
Prema njegovim rečima, zasadi koji su oštećeni u olujama, a koji nisu bili pod protivgradnim mrezama, imaju jako veliko opadanje plodova.
On kaže da kod pojedinih sorti kruške koje su bile pod protovgradnim mrežama, opadanje plodova bilo između 10 i 30 odsto, a tamo gde nije bilo protvgradnih mreža, opadanje je bilo od 50 do čak 90 odsto, pogotovu kod sorte karmen koja je trebalo ovih dana da se bere.
Pročitaj još
Skuplje voće - za zimnicu treba izdvojiti više novca
Keserović kaže da će se takva situacija odraziti na cene voća, a da najveće povećanje očekuje kod onih voćnih vrsta koje su imale slabu rodnost, a to su šljiva i kruška.
"Tu očekujem malo više cene, sigurno negde od 30 do 40 odsto, kod jabuke, povećanje od 10 do 15 odsto. To su one voćne vrste koje treba u narednom periodu da se beru", naveo je on.
Keserović navodi da će sigurno morati da se izdvoji više novca za zimnicu, navodeći da je smanjenje projektovanog prinosa negde od 10 do 15 posto.
"Na početku godine sam rekao da će to biti jedna rodnija godina. Međutim, zbog pojave niskih temperatura, zatim velike količine padavina u maju, kasnije visokih temperatura, ovih olujnih vetrova došlo je do smanjenja po meni onog projektovanog prinosa na negde 10 do 15 posto, tako da nećemo imati negde oko 1,4 miliona tona, to će biti između 1,2 i 1,2 miliona tona. To je drastično smanjenje u odnosu na ono što Srbija proizvede i sigurno će se to odraziti na cene, ali sve zavisi od kupovne moći stanovništva, s obzirom na situaciju u svetu, ali i kod nas", naveo je Keserović.
On kaže da kada poljoprivredni proizvodi, a pogotovo voće, rodi u Srbiji - da je to izvor stabilnosti u celom regionu i dodaje da će sve posledice nevremena sigurno sada odraziti na cene.
"Za sada jedino kod kajsije je niža cene, ali očekujem povećanje cena kod svih voćnih vrsta koje se budu brale u narednom periodu", rekao je Keserović.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
PKS: Zaliha đubriva ima dovoljno, ne zavisimo direktno od uvoza iz kriznih regiona
05.04.2026.•
0
Član Sektora za strateške analize Privredne komore Srbije Bojan Stanić izjavio je da zaliha đubriva u Srbiji trenutno ima dovoljno i da država nije direktno zavisna od uvoza iz kriznih regiona.
Mickoski: Žestok pritisak iz komšiluka, građani susednih zemalja dolaze kod nas da pune rezervoare
05.04.2026.•
0
Premijer Severne Makedonije izjavio je da je njegova vlada danas donela odluku o smanjenju akciza na benzin i dizel i produžila uredbu o snižavanju poreza na dodatu vrednost (PDV) za dve sedmice.
Ministri ekonomije pet zemalja: EU da uvede porez na ekstraprofite energetskih kompanija
05.04.2026.•
1
Ministri finansija Španije, Nemačke, Italije, Portugala i Austrije pozvali su Evropsku uniju da uvede porez na neočekivanu dobit energetskih kompanija na nivou celog bloka.
Džej Pi Morgan predviđa cenu nafte od 150 dolara ako Ormuz bude zatvoren do maja
05.04.2026.•
2
Cene nafte bi mogle da dostignu 150 dolara po barelu ako protok energenata kroz Ormuski moreuz ostane poremećen do sredine maja, objavila je banka Džej Pi Morgan.
FAO: Svetske cene hrane porasle drugi mesec zaredom
05.04.2026.•
0
Svetske cene hrane su u martu porasle drugi mesec zaredom, na naviši nivo od septembra 2025, a poskupljenja su zabeležena u svim kategorijama, objavila je Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO).
Gasovod u Kanjiži je deo Balkanskog toka: Koliki je značaj ovog sistema?
05.04.2026.•
20
Balkanski tok je deo šireg sistema koji doprema ruski gas preko Crnog mora i Turske do zemalja u unutrašnjosti Evrope.
Srbija prošle godine na otplatu javnog duga potrošila 5,17 milijardi evra
05.04.2026.•
10
Tokom cele 2025. godine Republika Srbija je za servisiranje javnog duga na centralnom nivou vlasti izdvojila ukupno 607,49 milijardi dinara (5,17 milijardi evra).
Profesorka Ekonomskog fakulteta: Preti nam kriza veća od one 2008.
05.04.2026.•
13
Profesorka Ekonomskog fakulteta Jelena Žarković upozorila je da bi aktuelna kriza mogla biti teža od globalne ekonomske krize 2008. godine.
U Srbiji prošle godine stopa zaposlenosti 51,2 odsto
04.04.2026.•
5
U Srbiji je u 2025. godini bilo evidentirano 2.869.500 zaposlenih i 272.400 nezaposlenih, dok je stopa zaposlenosti iznosila 51,2 odsto, a stopa nezaposlenosti 8,7 odsto.
Srbija na poslednjoj aukciji prodala mali broj obveznica, slabije interesovanje investitora
04.04.2026.•
4
Srbija je na poslednjoj aukciji uspela da proda tek mali deo planiranog iznosa državnih obveznica, uz prinos viši od kuponske stope.
"Pumpadžije" u makazama cena: Trgovačka marža na ivici izdrživosti
04.04.2026.•
14
Povećanje maloprodajnih cena dizela i benzina za dinar po litru, a istovremeno svakodnevno poskupljenje u veleprodaji prepolovilo je trgovačku maržu i poslovanje dovelo na ivicu isplativosti, kažu vlasnici pumpi.
Cene peleta u padu: Od 36.000 do 38.000 dinara po toni, stovarišta snabdevena
04.04.2026.•
0
Profesor beogradskog Šumarskog fakulteta Branko Glavonjić izjavio je danas da su stovarišta peleta snabdevena i da fabrike rade, za razliku od decembra i januara.
Sve više nemačkih firmi okreće se vojnoj proizvodnji
04.04.2026.•
0
Domaća industrija se ubrzano okreće vojnoj proizvodnji, jer tu mnoga preduzeća vide svoju šansu, navela je Nemačka industrijska i trgovinska komora (DIHK).
Majkrosoft ulaže 10 milijardi dolara u AI centre u Japanu
04.04.2026.•
0
Kompanija Majkrosoft će u naredne četiri godine investirati 10 milijardi dolara u Japanu kako bi izgradila centre podataka posvećene veštačkoj inteligenciji i srodnoj infrastrukturi, preneli su strani mediji.
Evropski komesar za energetiku: Ovo će biti duga kriza
03.04.2026.•
6
Evropljani se moraju pripremiti za produženi period ograničenih zaliha nafte i gasa, rekao je evropski komesar za energetiku Dan Jergensen za Fajnenšel tajms.
Država još nije smanjila akcize na gorivo za 60 odsto i pored najava: Možda će idućeg petka?
03.04.2026.•
17
Građani Srbije već dve nedelje na pumpama plaćaju gorivo u čiju cenu je uračunata akciza snižena za 20, a ne za 60 odsto, kako je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, piše Danas.
Usvojen predlog Zakona o zaštiti potrošača: Onlajn prodaja, cenovnik, personalizovane cene
03.04.2026.•
7
Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku Skupštine Srbije usvojio je vladin Predlog zakona o zaštiti potrošača, kojim se dodatno unapređuju prava potrošača.
Objavljene nove cene goriva - opet poskupljenje
03.04.2026.•
15
Gorivo u Srbiji je ponovo poskupelo.
Raste cena nafte zbog zabrinutosti da će rat sa Iranom da potraje
03.04.2026.•
0
Cene nafte nastavile su da rastu zbog zabrinutosti da bi rat sa Iranom mogao da potraje.
Centralne banke razmatraju da li da podižu kamate u borbi protiv inflacije
02.04.2026.•
1
Centralne banke razmatraju da li da povećaju kamatne stope u borbi protiv inflacije, ali to će uraditi samo ako ustanove da će nagli rast troškova energije izazvan ratom u Iranu uticati na druge cene.
Vlasnici benzinskih pumpi: Gorivo bi sutra moglo da poskupi od tri do pet dinara
02.04.2026.•
23
Vlasnici benzinskih pumpi u Srbiji rekli su da se poskupljenje goriva može očekivati i sutra i to od tri do pet dinara po litru.
Komentari 4
. .
Pera
Dzojs
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar