Ministar Mali najavio rebalans budžeta jer ima "viška novca": Ekonomisti o tome šta stoji iza toga
Ministar finansija Siniša Mali najavio je da će se u septembru pred poslanicima naći rebalans ovogodišnjeg budžeta.
Foto: Pixabay
Mali je ovo najavio ističući da je "budžet u dobrom stanju" i da je za sedam meseci ove godine zabeležen značajno veći priliv u republičku kasu.
U prvim reakcijama na tu informaciju, ekonomisti Mihailo Gajić i Saša Đogović za Biznis.rs ocenjuju da iza većih priliva u budžet stoji - visoka inflacija, te da je bilo za očekivati da će budžet "na popravku" s obzirom na nivo ovogodišnjeg rasta cena, ali i mera koje je Vlada Srbije usvojila u junu.
"Helikoptersko bacanje novca" nastavilo se i u ovoj godini, smatra Đogović, koji ocenjuje da je fiskalna politika u koliziji sa restriktivnom monetarnom politikom Narodne banke Srbije, a da je popunjenija budžetska kasa rezultat visoke inflacije u prethodnom delu godine.
"Rebalans je zato bio očekivan, ali i iznuđen povlačenjem populističkih poteza, poput usvajanja mera finansijske pomoći za decu, većih subvencija za poljoprivrednike, kao i iznenadne odluke o povećanju penzija i plata u delu javnog sektora", kaže Đogović.
Država bi, prema njegovom mišljenju, trebalo da poradi na smanjenju inflatornih tokova, uključujući i analizu politike marži, kako bi se na taj način uticalo na povećanje kupovne moći stavnovništva.
"Populističke mere 'bacanja' novca na kratak rok mogu da znače građanima, ali će sve dobijeno inflacija sigurno 'pojesti' ukoliko fiskalna i monetarna politika nisu sinhronizovane", kaže Đogović za Biznis.rs.
Mali je, inače, izjavio da "država ima više novca, zaradili smo ga", kao i da će ulagati u životni standard građana, a kao primer povećanog priliva u budžet naveo je to da je prihod od PDV-a za sedam meseci bio veći za milijardu evra od očekivanog.
"Redovni rebalansi kojima svedočimo govore o kvalitetu makroekonomskih projekcija, ali i o tome da se naša privreda nalazi u ranjivoj poziciji, pa nije moguće sve predvideti. U 'normalnim' situacijama rebalans se radi krajem godine, kada je jasno kretanje prihoda i rashoda, dok je u ovom slučaju očigledno da su neke projekcije omašile. Inflacija je, recimo, računata na 11 odsto kada je ovogodišnji budžet usvojen, a kako je svakog meseca od januara do jula bila viša, otuda i višak prihoda u republičkoj kasi", rekao je Gajić.
Na šta će otići novac u rebalansu?
Ministar finansija najavio je da će deo novca u rebalansu država iskoristiti za pomoć poljoprivrednicima, kao i za povećanje plata i penzija, za "ulaganje u životni standard građana", kao i infrastrukturne projekte.
"Takva potrošnja je politički popularna, pa je jasno zašto se političari odlučuju da 'gase požare' koji se jave, kao u poljoprivredi trenutno. Kada je reč o javnoj infrastrukturi, ulaganja su potrebna jer postoji dugogodišnja podinvestiranost, ali je tu važno pitanje koje projekte finansiramo i po kojoj ceni, da li se izvođači biraju na tenderima i kakav je kvalitet radova", kaže Gajić za Biznis.rs.
Pročitaj još
.jpg "Deficit budžeta Srbije za pet meseci ove godine 34,8 milijardi dinara")
Đogović smatra da bi bilo dobro kada bi se u rebalansu našle produktivne investicije – u navodnjavanje kada je reč o poljoprivredi, kao i za "ozelenjavanje energetskog sistema" i generalno u rešavanje problema ekoloških "crnih rupa".
Podsetimo da je Vlada "popravljala" i budžet za 2022. godinu, čiji je rebalans Skupština usvojila početkom novembra.
Ministar Mali tada je izjavio da je priliv u budžet bio viši od planiranog za 190 milijardi dinara, "ali ne zbog inflacije već zbog rasta poreskih prihoda".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Srbija 2026. godine dobija ruski gas po "najboljoj ceni u Evropi"
03.02.2026.•
2
Srbija će tokom cele 2026. godine dobijati ruski gas "po najboljoj ceni u Evropi i pod najpovoljnijim uslovima", izjavio je danas ministar bez portfelja u Vladi Srbije Nenad Popović.
Ilon Mask spojio dve svoje najveće firme: SpaceX i xAI postali najvrednija kompanija na svetu
03.02.2026.•
4
SpaceX preuzeo je xAI, spajajući dve od najambicioznijih kompanija Ilona Maska u najvredniju privatnu kompaniju na svetu.
U jesenjoj setvi prošle godine zasejano 5,5 odsto više hektara
02.02.2026.•
0
U Srbiji je u prošlogodišnjoj jesenjoj setvi zasejano 842.347 hektara površine.
Tramp najavio smanjenje carina za Indiju jer je pristala da ne kupuje rusku naftu
02.02.2026.•
1
Predsednik SAD Donald Tramp je danas najavio smanjenje carina na uvoz robe iz Indije sa 25 odsto na 18 odsto jer je njen premijer Narendra Modi pristao da više ne kupuje rusku naftu.
Stručnjak za energetiku: EPS planira rast potrošnje struje za jedan odsto godišnje
02.02.2026.•
1
EPS u planu poslovanja za period od 2026. do 2028. godine predviđa rast potrošnje struje za jedan odsto godišnje, a za isto toliko pad proizvodnje iz sopstvenih kapaciteta, kaže stručnjak za energetiku Željko Marković.
NIS prošle godine poslovao sa gubitkom od 5,6 milijardi dinara
02.02.2026.•
4
Naftna industrija Srbije (NIS) poslovala je u 2025. godini sa gubitkom od 5,6 milijardi dinara, objavila je danas kompanija.
EU: Pojačaćemo napore radi rešenja problema prevoznika sa Zapadnog Balkana
02.02.2026.•
0
Evropska unija (EU) i njene članice će pojačati napore radi pronalaska rešenja za probleme boravka određenih profesionalnih kategorija sa Zapadnog Balkana u tom bloku, uključujući profesionalne vozače.
Poljoprivrednici: Neko debelo zarađuje na niskoj ceni pšenice i njenim proizvođačima
02.02.2026.•
26
Poljoprivrednici Banata ocenjuju da je neprihvatljiva odluka resornog ministra da isplata direktnih subvencija po hektaru od 18.000 dinara ove godine mora da se pravda računima za kupovinu repromaterijala.
Rast BDP-a Srbije prošle godine bio dva odsto
02.02.2026.•
4
Realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u četvrtom kvartalu 2025. godine u odnosu na isti period prethodne godine iznosio je 2,2 odsto.
Evro postao jedina zvanična valuta u Bugarskoj, lev više ne važi
02.02.2026.•
0
Od juče, 1. februara, evro je postao jedina zvanična valuta u Bugarskoj, dok lev više nije prihvatljiv za plaćanja dobara, usluga i obaveza, saopštilo je Ministarstvo finansija Bugarske.
Glamočić: Promena agrarne politike - ko više ulaže više će dobiti, tražiće se pravdanje računima za podsticaje
01.02.2026.•
4
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić najavio je da će država ove godine promeniti agrarnu politiku.
OPEK+ zadržava istu proizvodnju nafte u martu uprkos zabrinutosti oko Irana
01.02.2026.•
1
Osam članica Organizacije zemalja izvoznica nafte i njihovi saveznici (OPEK+) odlučili su da zadrže nivo proizvodnje nafte u martu nepromenjenim.
Kina smanjuje carine na uvoz viskija, kao podsticaj trgovini sa Britanijom
01.02.2026.•
0
Kina će smanjiti carine na uvoz viskija sa 10 na pet odsto, što će biti podsticaj britanskoj industriji viskija nakon što su se lideri dve zemlje sastali ove nedelje kako bi popravili napete odnose.
Evropska komisija objavila koje su najzaduženije zemlje Zapadnog Balkana
01.02.2026.•
8
Crna Gora je najzaduženija zemlja u regionu sa javnim dugom koji iznosi 58,6 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), pokazuju najnoviji tromesečni podaci Evropske komisije.
Boš najavljuje otpuštanja, profit skoro prepolovljen
01.02.2026.•
3
Nemački industrijski gigant Boš je potvrdio plan da ukine 20.000 radnih mesta nakon što se profit skoro prepolovio prošle godine.
Hoće li i kako banke odobravati kredite za nelegalne nekretnine upisane u akciji "Svoj na svome"
01.02.2026.•
5
Na nekretnine koje budu evidentirane u katastru po novom zakonu o "legalizaciji" moći će da bude upisana hipoteka.
Pad industrijske proizvodnje u decembru
31.01.2026.•
2
Industrijska proizvodnja u Srbiji u decembru 2025. manja je 5,7 odsto u odnosu na decembar 2024. godine, saopštio je Republički zavod za statistiku (RZS).
Poskupeo hleb "Sava"
31.01.2026.•
4
Vlada Srbije izmenila je uredbu o obaveznoj proizvodnji hleba od brašna T-500, pa će maksimalna maloprodajna cena ovog proizvoda biti 65 dinara, a maksimalna proizvođačka cena 55,74 dinara.
Šta prodaja "Lukoila" znači za Srbiju: "Malo verovatno da će investicioni fond dugoročno ostati vlasnik"
31.01.2026.•
1
Broker Branislav Jorgić kaže da eventualna promena vlasništva pumpi "Lukoila" u Srbiji ne bi trebalo da ima negativne posledice po domaće tržište goriva.
Vlada Federacije BiH predložila uvođenje veće carine na čelik, odgovor na odluku Srbije
31.01.2026.•
2
Vlada Federacije Bosne i Hercegovine (FBiH) je predložila uvođenje veće carine na uvoz čelika u BiH.
Ministarstvo poljoprivrede: Zastoj u obradi i isplati podsticaja zbog problema sa informacionim sistemom
31.01.2026.•
1
Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da je došlo do privremenog zastoja u radu informacionih sistema koji se koriste za obradu i isplatu podsticaja.
Komentari 30
Milutin
Istorija se ponavlja
Vuk
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar