Rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) bio bi oko dva odsto.
Arsić je na predstavljanju Kvartalnog monitora, čiji je glavni i odgovorni urednik, podsetio da je inflacija u avgustu bila 6,4 odsto, dok će do kraja godine nekoliko faktora uticati na njen rast.
"Prvo, to je povećanje akciza od 1. oktobra, zatim povećanje cene energenata i fiskalni sitimulansi koji su odobreni kroz rebalans budžeta, a potom i nakon njega, uticaće na određeno ubrzanje inflacije do kraja ove godine", rekao je on.
Arsić očekuje da će inflacija u toku naredne godine da opada.
"Iako je inflacija u toku ove godine relativno visoka, ona od marta ima opadajuću putanju, očekijem da se to nastavi i tokom naredne godine, ukoliko ne bude velikih izneneđenja, tako da bi inflacija u toku naredne godine mogla da postane duboko jednocifrena", kazao je on.
Profesor Ekonomskog fakulteta je podsetio i da je rast BDP-a u prvoj polovini godine bio 1,5 odsto, ali su očekivanja da će imati znatno veći rast do kraja godine.
"U drugoj polovini godine rezultati se upoređuju sa relativno lošim rezultatima iz istog perioda prethodne godine. Takođe, ovi fiskalni stimulansi, koji će uticati na ubrzanje inflacije, odnosno usporavanje njenog pada, imaće privremeni pozitivni uticaj na BDP. Taj uticaj će iščeznuti nakon nekoliko meseci, pa bi rezultat mogao da bude rast od oko dva odsto", naveo je Arsić.
Prema njegovim rečima, u narednoj godini bi moglo da dođe do ubrzanja rasta, pa bi BDP mogao da iznosi između 2,5 i tri odsto, iako je to još neizvesno, jer je nepoznanica šta će se dešavati na svetskom tržištu po pitanju cene energenata.
On je naveo da je rast BDP-a u Srbiji ove godine pre svega posledica velikog rasta građevinarstva i poljoprivrede.
"Oporavak poljoprivrede je jednokratan, jer se poredi sa prethodnom sušnom godinom, dok je rast građevinarstva pomalo iznenađujući i teško da će se nastaviti u sledećoj godini", rekao je Arsić dodajući da će neke druge delatnosti morati više da doprinesu tom rastu.
Smatra i da će rast kočiti relativno visoke kamatne stope koje očekuje u najvećem delu sledeće godine.
"Očekujemo da će u drugoj polovini naredne godine kamatne stope da opadaju, ali će se u tu godinu ući sa viskim kamatnim stopama", izjavio je on.
Arsić je naveo da će Srbija zbog relativno visoke inflacije imati dodatne razloge da zadrži visoke kamatne stope.
"U toku ove godine ima argumenata da se izvrši još jedno podizanje kamatnih stopa. U septembru je to izostalo, jer su povećane obavezne reserve koje sa stanovišta inflacije imaju isti efekat kao i podizanje kamatnih stopa, a razlika je u tome što se kroz podizanje stopa obaveznih rezervi teret likvidnosti privremeno prebacuje na banke", kazao je on.
Kako je objasnio, banke po vrlo niskoj kamatnoj stopi izdvajaju veliki deo sredstava za centralnu banku, ali će komercijalne banke deo tog tereta vremenom prevaliti na korisnike svojih usluga, odnosno na građene i preduzeća.
.jpg "Gubici Elektrodistribicije Srbije u 2023. bili milijardu dinara")
.jpg "Miruju i dizel i benzin")
Komentari 3
nebesky
Dušan
pera nevera
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar