Zlato ili nekretnine kao vid štednje: Šta se više isplati?
U uslovima visoke inflacije i globalnih neizvesnosti mnogi se pitaju kako najbolje da ulože svoju ušteđevinu, a da ona ipak s vremenom raste.
Nema jednostavnog recepta koji sa sobom ne nosi rizik. Dokazano je da je najbolji čuvar vrednosti zlato, ali mnogi koji su u mogućnosti ulože i u neku nekretninu, samo je pitanje koliko treba da čekaju da bi im se ta investicija isplatila. Oni koji nisu skloni riziku novac daju na štednju iako su kamate male i to zato što je, smatraju ekonomisti, Srbija i dalje bankocentrično društvo.
I dok cena zlata raste već godinama, analitičari smatraju da je veliko interesovanje za zlato, između ostalog, posledica i geopolitičke nesigurnosti. U takvim uslovima, zlato obično važi za sigurno utočište kapitala, piše Euronews Srbija.
Prema nedavnom istraživanju Svetskog saveta za zlato, 24 odsto svih centralnih banaka namerava da poveća svoje zlatne rezerve u narednih 12 meseci jer sve manje veruju u američki dolar kao rezervno sredstvo.
Suština investicionog zlata je da dokazano čuva vrednost novca, kažu upućeni. Postavlja se pitanje šta je isplativije - ulaganje u investiciono zlato, kupovina nekretnina i poljoprivrednog zemljišta ili štednja u banci.
Zlatne ili devizne rezerve?
Investiciono zlato znači zlato najveće čistoće. Kod zlata nema rizika, kaže za Euronews Srbija vlasnik i direktor firme "Insignitus Gold" Ljuba Jakić.
Na pitanje koliko su građani Srbije zainteresovani za kupovinu investicionog zlata, Jakić je rekao da je interesovanje malo, navodeći da je prošle godine u Srbiji tržište investicionog zlata vredelo 100 miliona evra što je, dodaje, samo jedan odsto ili manje od jedan odsto svih štednih uloga koji stoje deponovani u bankama.
On je, međutim, naveo da interesovanje za investiciono zlato raste u vreme kriza.
"Kovid je doneo ogromno interesovanje i potražnju, pa rat u Ukrajini, sad i rat na Bliskom istoku. Kad su te krizne situacije, onda raste interesovanje. Iz desetogodišnjeg iskustva pokazalo se da ljudi više kupuju kad njegova cena raste nego kad pada", rekao je Jakić.
I finansijski konsultant Vladimir Vasić kaže za Euronews Srbija da su prednosti zlata što njegova cena raste poslednjih više od 15 godina.
On, međutim, navodi da ipak oni koji žele da kupe investiciono zlato, a nemaju dovoljno keša, onda moraju da ga prodaju u tom trenutku jer nemaju vremena da čekaju da njegova cena raste.
"Kad posmatramo iz ugla države, kad imate investiciono zlato koje uglavnom poslednjih nekoliko godina države kupuju, onda je to drugačije, kao vrsta rezerve jer je zlato oduvek bilo čuvar vrednosti. To je jedna od prednosti investicionog zlata", rekao je Vasić.
Vasić kaže da investiciono zlato ne mora da bude klasična zlatna poluga i da postoje pločice od 50 ili 100 grama čija je kupovina jedan od načina da se sačuva vrednost novca kog inflacija obezvređuje, dok istovremeno cena zlata raste.
"To je jedan način, drugi je zlatni nakit kao modni detalj od zlata koje je čuvar vrednosti. To je kroz istoriju tako bilo i biće i u budućnosti", rekao je Vasić.
Investiciono zlato ili nekretnine?
Zlato je berzanska roba čija je cena promenljiva svakoga dana, ali kada se povuče srednja linija, kaže Jakić, vidi se da je za deset godina porasla 103 odsto što je, dodaje, prosečno 10 odsto godišnje i znači da je kupac već prve godine u plusu.
On naglašava da investiciono zlato definitivno čuva vrednost i da ono ne pravi aktivan profit, a da neko ko hoće aktivan profit, može da se upusti u neki biznis, ali uz ogormne rizike i angažovanje.
"S druge strane, zlato je roba koja lako može da se ponese sa sobom. Kilogram zlata je veličine mobilnog telefona. Za razliku od nekretnine, kad je kupite ne možete baš da je ponesete sa sobom. Drugo, nekretnine se teže prodaju. Zlato je vrlo mobilno, znači prodate, kupite vrlo brzo i vrlo lako", rekao je Jakić.
Pročitaj još
Vasić navodi da investicija u nekretnine dobra ako se uloženo vrati za 12 ili 13 godina.
"To je neka prelomna tačka. Sve preko toga bi značilo da je možda bolje da uložite u nešto drugo, ali ako je povrat investicije za 12 ili 13 godina, onda ste dobro uložili", rekao je Vasić.
U poslednje vreme se investira i u poljoprivredno zemljište, a Jakić kaže da je to slično kao i ulaganje u nekretnine.
Ceo tekst čitajte OVDE.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Glamočić o neisplaćenim subvencijama: Građani na izborima odlučili drugačije, nema potrebe za žurbom
06.11.2026.•
4
Poljoprivrednici i dalje čekaju isplatu drugog dela podsticaja za biljnu proizvodnju, dok su u Beogradu poništene već odobrene subvencije za investicije.
Agencija za osiguranje depozita dala uputstvo korisnicima kredita u Alta banci o plaćanju obaveza
06.11.2026.•
0
Agencija za osiguranje depozita objavila je uputstvo o tome kako korisnici kredita u Alta banci mogu da izmire svoje obaveze.
NBS: Kurs dinara stabilan, finansijski sistem nije ugrožen
06.11.2026.•
0
Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je da je kurs dinara stabilan, a finansijski sistem države nije ugrožen.
Profesor Đukić: Stečaj Alta banke preliće se pre ili kasnije na državni budžet
06.11.2026.•
4
Profesor Beogradske bankarske akademije Mališa Đukić ocenio je da će se negativne posledice stečaja Alta banke pre ili kasnije u nekoj meri preliti i na budžete lokalnih samouprava, a onda i na republički budžet.
Kako će spajanje Gigatrona i Big Banga uticati na tržište elektronske opreme?
06.11.2026.•
2
Gigatron je i do sada bio najveći lanac prodavnica tehnike u Srbiji, a spajanjem sa BigBangom nastaće ubedljivo najveći igrač.
Studentska lista pozvala na smirenost zbog informacija o Poštanskoj štedionici
06.11.2026.•
16
Studentska lista pozvala je građane da ostanu smireni i da se oslanjaju na proverene informacije o poslovanju Poštanske štedionice, jer, kako navode, mere za očuvanje likvidnosti banke već se primenjuju.
NBS: Dinar sutra najslabiji prema evru ove godine, kurs 117,60
05.11.2026.•
2
Zvanični srednji kurs biće sutra 117,6089 dinara za jedan evro, što je najslabija vrednost dinara u odnosu na evro u ovoj godini, objavila je Narodna banka Srbije (NBS).
Studentski plan za finansije: Evo šta će biti sa javnim preduzećima
05.11.2026.•
40
Studentski plan sumira politički program nove skupštinske većine, a ekonomska pitanja svrstavaju visoko na spisku oblasti koja će im biti u fokusu.
Može li se novac poverilaca Alta banke naplatiti iz lične imovine Davora Macure?
05.11.2026.•
14
Akcionarska društva, kao što je Alta banka, podrazumevaju ograničenu odgovornost vlasnika do nivoa njihovog uloga, ali ne ulazak u njihovu ličnu imovinu kada je ta banka u stečaju", rekao je Dejan Šoškić.
Mađarski MOL dobio licencu OFAC za pripremne transakcije u vezi sa akvizicijom NIS-a
05.11.2026.•
6
Kancelarija za kontrolu strane imovine Ministarstva finansija SAD (OFAC) odobrila je kompanijama MOL i MOL Serbia Investment Kft. dodatnu licencu u vezi sa potencijalnom akvizicijom vlasničkog udela u NIS-u.
Google otpušta radnike u pet novih zemalja zbog većeg ulaganja u AI
05.11.2026.•
1
Američka tehnološka kompanija google, u vlasništvu Alphabeta, proširila je ove godine program dobrovoljnog odlaska zaposlenih na još pet zemalja, kako bi kontrolisala troškove zbog ulaganja u veštačku inteligenciju.
Mađarska do 11. decembra preuzima ruski udeo u NIS-u? Budimpešta kaže da je to rok
05.11.2026.•
7
Mađarska ministarka spoljnih poslova Anita Orban izjavila je da ta zemlja očekuje dogovor o preuzimanju ruskog udela u NIS-u do 11. decembra.
Bank of America: Promena vlasti u Srbiji ne nosi rizik po ekonomsku stabilnost
05.11.2026.•
2
Politička promena u Srbiji ne bi trebalo da dovede do slabljenja fiskalne discipline, rasta javnog duga ili promene monetarne politike.
Odeon Željka Mitrovića u minusu 246 miliona dinara: Rashodi 14 puta veći od prihoda
04.11.2026.•
7
Teatar Odeon, čiji je vlasnik Željko Mitrović, zabeležio je u 2025. godini neto gubitak od 246,6 miliona dinara, pokazuju finansijski izveštaji Agencije za privredne registre (APR).
Gorivo na pumpama uskoro skuplje
04.11.2026.•
57
Retko kada su potrošači imali toliko svojevrsne dobiti od izbora kao što je bilo od ovogodišnjih oktobarskih.
Banka Poštanska štedionica: Stabilni smo i likvidni, počela isplata penzija iz Alta banke
04.11.2026.•
2
Predstavnik Banke Poštanske štedionice Ivan Bojčić izjavio je da je ta banka stabilna i likvidna, te da je, u saradnji sa RFZO, penzionerima koji su primanja dobijali preko Alta banke obezbedila preusmeravanje isplata.
Davor Macura, Alta banka i "nestali" novac: Da li je moguće iz zemlje izneti milione u kriptovaluti?
04.11.2026.•
10
Vlasnik Alta banke Davor Macura sumnjiči se da je iz trezora banke izneo više od 380 miliona evra.
Gigatron prodat slovenačkoj kompaniji
04.11.2026.•
21
Najveći srpski trgovac potrošačkom elektronikom Gigatron i Grupa Big Bang ulaze u strateško partnerstvo.
Slučaj Davora Macure i IMT-a: Kako je država izgubila mnogo novca
04.11.2026.•
13
Prodaju jednog od najaktraktivnijih kompleksa za gradnju na Novom Beogradu, 35 hektara zemljišta IMT-a u stečaju, pre četiri godine pratio je niz spornih transakcija.
EPS, Pošta, NIS, Ekspo: Državna i javna preduzeća koja imaju račune u Alta banci
04.11.2026.•
19
Alta banka je otišla u stečaj, a sa njom je, bar za sada, ostao zarobljen i deo novca pojedinih državnih i javnih preduzeća.
Radak: NBS morala da zna šta se dešava u Alta banci, građani bi štednju mogli da čekaju godinama
03.11.2026.•
2
Narodna banka Srbije apsolutno snosi odgovornost za dešavanja u Alta banci, jer je nadležna za nadzor bankarskog sektora i morala je da uoči promene u poslovanju te banke, ocenio je urednik Forbes Srbija Ivan Radak.
Komentari 11
K
Гига
kiza
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar