Zlato ili nekretnine kao vid štednje: Šta se više isplati?
U uslovima visoke inflacije i globalnih neizvesnosti mnogi se pitaju kako najbolje da ulože svoju ušteđevinu, a da ona ipak s vremenom raste.
Foto: Pixabay
Nema jednostavnog recepta koji sa sobom ne nosi rizik. Dokazano je da je najbolji čuvar vrednosti zlato, ali mnogi koji su u mogućnosti ulože i u neku nekretninu, samo je pitanje koliko treba da čekaju da bi im se ta investicija isplatila. Oni koji nisu skloni riziku novac daju na štednju iako su kamate male i to zato što je, smatraju ekonomisti, Srbija i dalje bankocentrično društvo.
I dok cena zlata raste već godinama, analitičari smatraju da je veliko interesovanje za zlato, između ostalog, posledica i geopolitičke nesigurnosti. U takvim uslovima, zlato obično važi za sigurno utočište kapitala, piše Euronews Srbija.
Prema nedavnom istraživanju Svetskog saveta za zlato, 24 odsto svih centralnih banaka namerava da poveća svoje zlatne rezerve u narednih 12 meseci jer sve manje veruju u američki dolar kao rezervno sredstvo.
Suština investicionog zlata je da dokazano čuva vrednost novca, kažu upućeni. Postavlja se pitanje šta je isplativije - ulaganje u investiciono zlato, kupovina nekretnina i poljoprivrednog zemljišta ili štednja u banci.
Zlatne ili devizne rezerve?
Investiciono zlato znači zlato najveće čistoće. Kod zlata nema rizika, kaže za Euronews Srbija vlasnik i direktor firme "Insignitus Gold" Ljuba Jakić.
Na pitanje koliko su građani Srbije zainteresovani za kupovinu investicionog zlata, Jakić je rekao da je interesovanje malo, navodeći da je prošle godine u Srbiji tržište investicionog zlata vredelo 100 miliona evra što je, dodaje, samo jedan odsto ili manje od jedan odsto svih štednih uloga koji stoje deponovani u bankama.
On je, međutim, naveo da interesovanje za investiciono zlato raste u vreme kriza.
"Kovid je doneo ogromno interesovanje i potražnju, pa rat u Ukrajini, sad i rat na Bliskom istoku. Kad su te krizne situacije, onda raste interesovanje. Iz desetogodišnjeg iskustva pokazalo se da ljudi više kupuju kad njegova cena raste nego kad pada", rekao je Jakić.
I finansijski konsultant Vladimir Vasić kaže za Euronews Srbija da su prednosti zlata što njegova cena raste poslednjih više od 15 godina.
On, međutim, navodi da ipak oni koji žele da kupe investiciono zlato, a nemaju dovoljno keša, onda moraju da ga prodaju u tom trenutku jer nemaju vremena da čekaju da njegova cena raste.
"Kad posmatramo iz ugla države, kad imate investiciono zlato koje uglavnom poslednjih nekoliko godina države kupuju, onda je to drugačije, kao vrsta rezerve jer je zlato oduvek bilo čuvar vrednosti. To je jedna od prednosti investicionog zlata", rekao je Vasić.
Vasić kaže da investiciono zlato ne mora da bude klasična zlatna poluga i da postoje pločice od 50 ili 100 grama čija je kupovina jedan od načina da se sačuva vrednost novca kog inflacija obezvređuje, dok istovremeno cena zlata raste.
"To je jedan način, drugi je zlatni nakit kao modni detalj od zlata koje je čuvar vrednosti. To je kroz istoriju tako bilo i biće i u budućnosti", rekao je Vasić.
Investiciono zlato ili nekretnine?
Zlato je berzanska roba čija je cena promenljiva svakoga dana, ali kada se povuče srednja linija, kaže Jakić, vidi se da je za deset godina porasla 103 odsto što je, dodaje, prosečno 10 odsto godišnje i znači da je kupac već prve godine u plusu.
On naglašava da investiciono zlato definitivno čuva vrednost i da ono ne pravi aktivan profit, a da neko ko hoće aktivan profit, može da se upusti u neki biznis, ali uz ogormne rizike i angažovanje.
"S druge strane, zlato je roba koja lako može da se ponese sa sobom. Kilogram zlata je veličine mobilnog telefona. Za razliku od nekretnine, kad je kupite ne možete baš da je ponesete sa sobom. Drugo, nekretnine se teže prodaju. Zlato je vrlo mobilno, znači prodate, kupite vrlo brzo i vrlo lako", rekao je Jakić.
Pročitaj još
Vasić navodi da investicija u nekretnine dobra ako se uloženo vrati za 12 ili 13 godina.
"To je neka prelomna tačka. Sve preko toga bi značilo da je možda bolje da uložite u nešto drugo, ali ako je povrat investicije za 12 ili 13 godina, onda ste dobro uložili", rekao je Vasić.
U poslednje vreme se investira i u poljoprivredno zemljište, a Jakić kaže da je to slično kao i ulaganje u nekretnine.
Ceo tekst čitajte OVDE.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
.jpg "Kako će izgledati današnji protest u Novom Sadu: Šest meseci od tragedije i Dan rada")
.jpg "Ukinuto rešenje o zadržavanju studenta FTN zbog navodnog napada na dekana DIF-a")
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Mask ukinuo hiljade radnih mesta i priznao poraz
01.05.2025.•
1
Najbogatiji čovek na svetu Ilon Mask priznao je da njegova kampanja za smanjenje američke savezne potrošnje nije u potpunosti ostvarila svoje početne ciljeve.
Pogledajte šta su nagrade: Novi krug nagradne igre "Uzmi račun i pobedi"
01.05.2025.•
9
Počeo je novi krug nagradne igre "Uzmi račun i pobedi" koju organizuje država Srbija.
Radni sat u Evropi i u Srbiji - ispod proseka
01.05.2025.•
9
Tokom 2024. godini cena rada po satu se u zemljama Evropske unije kretala se od 10,6 evra u Bugarskoj do 55,2 evra u Luksemburgu.
NIS: Dobit manja 16 odsto u prvom kvartalu ove godine
30.04.2025.•
1
Neto dobit Naftne industrije Srbije (NIS) u prvom kvartalu iznosila je 1,5 milijardi dinara, što je 16 odsto slabiji rezultat u odnosu na isti period prošle godine, saopštila je danas ta kompanija.
Srbija će se nakon praznika zadužiti za 372 miliona evra
30.04.2025.•
19
Uprava za javni dug najavila je za 13. maj treću emisiju 10,5 godišnje obveznice u vrednosti od 43,5 milijardi dinara (oko 372 miliona evra), a koje su preostale od 180 milijardi emisije iz januara.
Objavljeno koliko će koštati gorivo do narednog petka
30.04.2025.•
2
Cena evrodizela do narednog petka biće jeftinija za jedan dinar i koštaće 188 dinara, dok će cena benzina biti nepromenjena 176 dinara, prenosi RTS.
Zbog zaliha mleka obustavljeno izdavanje dozvola za uvoz
29.04.2025.•
16
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić izjavio je da je zbog povećanih zaliha mleka obustavljeno izdavanje dozvola za uvoz mleka, proizvoda od mleka i proizvoda od palminog ulja, koji zamenjuju mleko.
Bečki institut smanjio procenu ekonomskog rasta Srbije za 2025, ali povećao za naredne dve godine
29.04.2025.•
2
Bečki institut za međunarodne ekonomske studije smanjio je procenu ekonomskog rasta Srbije za 2025. godinu sa 3,7 na 3,0 odsto, dok ju je za naredne dve godine povećao na četiri odsto.
Dve kineske kompanije na srpskim rudama ostvarile dobit od skoro milijardu evra
29.04.2025.•
9
Kineske kompanije Ziđin koper i Ziđin majning su prošle godine ostvarile neto dobit od skoro milijardu evra.
Radosavljević: Vučićeva tvrdnja da će blokade smanjiti plate i penzije je netačna, ovo su razlozi
29.04.2025.•
13
Najava Aleksandra Vučića da će plate i penzije manje rasti nego što je planirano nema veze sa blokadama studenata, već modelom rasta koji je udario u "plafon" pa nema doboljno para u budžetu.
Svetska banka: Očekivani privredni rast Srbije narednih godina od 3,5 do četiri odsto
28.04.2025.•
2
Očekivana stopa privrednog rasta Srbije u narednim godinama biće oko 3,5 do četiri odsto, saopštila je Svetska banka.
Šejn povećao cene za potrošače u SAD i do 377 odsto
28.04.2025.•
0
Kineski gigant onlajn prodaje Šejn povećao je cene svojih proizvoda za potrošače u SAD i do 377 odsto uoči uvođenja američkih carina na manje pakete.
Počelo dostavljanje poreskih rešenja onima koji izdaju stan na dan
28.04.2025.•
2
Poreska uprava Srbije najavila je da svi poreski obveznici, koji ostvaruju prihod od pružanja ugostiteljskih usluga (tzv. stan na dan) u narednom periodu mogu da očekuju poreska rešenja.
Apple planira da u 2026. preseli proizvodnju svih telefona za američko tržište u Indiju
27.04.2025.•
3
Američka tehnološka kompanija Apple planira da do kraja sledeće godine premesti proizvodnju svih iPhone-a za američko tržište u Indiju.
Globalna kriza za domaću upotrebu: Lošija prognoza MMF-a za Srbiju zbog protesta ili carinskog rata?
27.04.2025.•
3
Ovogodišnji prolećni sastanak Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Svetske banke dolazi u vreme velikih globalnih geopolitičkih neizvesnosti.
Kompanije će početi da zapošljavaju virtuelne AI radnike već od 2026.
27.04.2025.•
2
Velike korporacije će već od sledeće godine početi da zapošljavaju virtuelne zaposlene koje je stvorila veštačka inteligencija (AI) i to na puno radno vreme.
Kalifornija postala četvrta najjača globalna ekonomska sila, pretekla Japan
27.04.2025.•
4
Američka savezna država Kalifornija zvanično je pretekla ekonomiju Japana i trenutno je četvrta najjača globalna ekonomska sila.
Janafu na još 60 produžena licenca za transport nafte u Srbiji
27.04.2025.•
1
Društvo Jadranski naftovod (JANAF) saopštilo je da mu je na 60 dana produžena licenca za transport nafte u rafineriju u Pančevu u Srbiji koja je u vlasništvu Naftne industrije Srbije (NIS).
Zašto je malo odobrenih kredita za mlade: Nepoverenje naroda ili nestašica odgovarajućih stanova?
27.04.2025.•
10
Ugovoreno je 165 kredita za stanove, još 256 je odobreno, a 579 zahteva je u obradi, prema rečima Aleksandra Vučića.
Četiri srpska grada potencijalni magneti za strane investicije: Među njima i Novi Sad
27.04.2025.•
1
Na osnovu najnovijeg izveštaja fDi Intelligence za 2025, četiri srpska grada našla su se među najatraktivnijim destinacijama za strane direktne investicije (FDI).
Šejn i Temu podigli cene zbog Trampovih carina: Evo šta treba znati
27.04.2025.•
0
Šejn i Temu, veliki internet prodavci poznati po izuzetno niskim cenama, podigli su cene određenih proizvoda nakon što je Donald Tramp uveo visoke carine na kinesku robu.
Komentari 11
K
Гига
kiza
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar