Poljoprivrednici u nevolji, država na potezu
Jesen je prilično dobro počela za poljoprivrednike. Tokom septembra palo je dosta kiše, pa je u zemljištu znatno više vlage.
Foto: 021.rs
Između padavina bilo je dovoljno suvo i usevi su se mogli brati, a parcele pripremati za jesenju setvu.
Ali, ostadoše seljačke muke iznikle iz očajno loše godine u kojoj je prolećno nevreme katastrofalno umanjilo prinose pojedinih voćnih vrsta, dok je ranoletnja suša desetkovala rod soje i ranih hibrida kukuruza. Znatno je umanjen prinos suncokreta, šećerne repe i kukuruznih hibrida kasnijeg zrenja.
Nevreme, bez osiguranja
Sezona je bila odlična za pšenicu, ječam i uljanu repicu, što se vidi i po odličnom rodu ozimih useva. Međutim, pitanje je koliko će biti koristi i od, primera radi, rekordne količine žita. Cena je izuzetno niska.
Ne pamti se da je na svetskom tržištu tona pšenice bila 200 evra, čak 60 evra ispod cene kukuruza. Po pravilu je obrnuto. Slično je i kod nas, sve donedavno pšenica se prodavala za cirka 21 dinar, pet dinara jeftinije od kukuruza. Koliko je situacija nepovoljna po paore, dobro se vidi tek kada se primeti da je i cena kukuruza niža od višegodišnjeg proseka.
Nevolja je tim veća što u Srbiji nije razvijeno osiguranje useva. Decenijama država pokušava da podstakne paore da rod osiguraju kako bi u slučaju nevolje dobili određenu nadoknadu, ali akcija nije dala rezultate ni približne očekivanima. Seljaci tvrde da su osiguravajuća društva razloge loše godine pronašla u gotovo desetak različitih vremenskih nepogoda od kojih se za svaku valja posebno osigurati.
Kada se sve sabere, trošak je preveliki i seljak ne nalazi računicu. Ni državna subvencija od čak 50% za pojedina osiguranja, mada dragocena, ne pomaže dovoljno.
Pročitaj još
Četiri uzastopne loše godine
Problem je tim veći što su se sušne godine ređale. Lane je takođe bila ogromna suša, kao i dva leta ranije, dok je 2023. godina bila takođe nepovoljna po agrar. Zapravo, reč je o nizu od četiri izuzetno loše agrarne sezone, moglo bi se reći četiri katastrofalne godine. Za poljoprivredu se kaže da je "fabrika na otvorenom", i paori su obično spremni i za slučaj lošeg roda.
Svaki bolji gazda ima u rezervi novac i za narednu setvu, ako godina podbaci. Ovoga puta, međutim, reč je o četiri uzastopne katastrofalne godine i tako nešto ne pamte ni najstariji seljaci, a nema zabeleženog ni u starodavnim knjigama. Sve rezerve seljaci su odavno utrošili i ostali su bez para, što se kaže: "goli do kože".
Poznato je da svuda u Evropi država podstiče poljoprivredu. Ima neke manje podrške i od države Srbije, ali u aktuelnoj seljačkoj muci, za koju se slobodno može reći da sve brže prelazi u tragediju, država kao da ne vidi obavezu da reaguje.
Seljaci su više puta protestovali, tražeći pomoć od države u vidu 300 evra po hektaru. Vlast kao da se naljutila što paori posežu za, za srpske prilike, poprilično visokom pomoći, pa se povukla i gotovo ignoriše seljačke apele.
Uloga države
Treba znati da nikada agrarna nedaća nije bila tako velika. Posledica je četiri uzastopne loše sezone i seljački minus se akumulirao. Novca više nema ni da plati dospele rate kredita za prethodne sezone, kamo li da se usuđuje i razmišlja o novom odlasku u banke i pozajmljivanju novca.
Država ima načina da pomogne i čini se da je sada krajnji čas da pokaže koliko može. Prvo bi morala seljacima da isplati svoja zaostala dugovanja. Seljacima nikada novac nije bio potrebniji, nego pred aktuelnu setvu i red je da i njihovi poverioci budu odgovorni.
Srbija ima snage da, zajedno sa predstavnicima paorskih udruženja, pregovara sa bankama o refinansiranju svih agrarnih kredita na godinu dana uz kamatu od 1%. Ovakve stvari su u sličnim prilikama uobičajene.
Takođe*, seljacima bi dobro došlo da i gorivo za poljoprivredne radove, dakle bez uračunate državne akcize, mogu kupiti direktno na pumpama, što je, takođe, praksa na Starom kontinentu. Paori insistiraju i da država pod hitno ukine takozvane fantomske firme koje služe samo da bi od države izvukle subvenciju.
Dva i po miliona seljaka
Možda je najsporniji zahtev za direktnom novčanom pomoći od 300 evra po hektaru. Daleko od toga da minus uzrokovan sušom nije i veći, ali reč je o veoma visokoj sumi za državni budžet. Svakako da se seljak ulaskom u proizvodnju sam upušta u rizik i ubira plodove u slučaju povoljnog raspleta, odnosno snosi najveći teret loše godine.
Na državi je da pomogne, a to, pre svega, znači da seljaku omogući povoljan način dolaska do novca za setvu. Čini se da bi nadoknada od 100 dolara po hektaru, s tim što se isplaćuje samo za najviše 30 hektara po domaćinstvu, bila korektna pomoć države seljaku zapalom u ozbiljnu nevolju. Nedovoljno da štetu nadoknadi većim delom, ali ne mala podrška.
Tu se, pak, ne završava obaveza Srbije da pomaže agrar. U zemlji je prema poslednjem popisu 570.000 porodica koje stiču prihod isključivo iz bavljenja agrarom, a za još 200.000 dodatno bavljenje poljoprivredom donosi dodatan, ali neophodan prihod bez koga bi došla u pitanje sama egzistencija. Može se reći da oko 2,5 miliona ljudi, gotovo 40 odsto ukupnog stanovništva, živi od poljoprivrede.
Prerađivački kapaciteti
Naravno da država ne može biti socijalna institucija za toliki broj žitelja. Stvar je u tome da Srbija treba da pomaže razvoj agrara, što podrazumeva i manju zavisnost paora od suše i drugih vremenskih neprilika.
Sasvim precizno, na državi je da investira u ono što čini preduslov za moderno bavljenje agrarom, pre svega u sisteme za navodnjavanje. Širom Vojvodine mogu se videti i desetine i desetine kilometara kanala, izgrađenih za odvodnjavanje nekada izrazito močvarnog zemljišta. Da bi se podržao agrar, u takve i novoizgrađene kanale valja dovoditi vodu, te izgraditi neophodne vodoprivredne objekte, a seljacima ponuditi povoljne kredite za sisteme navodnjavanja.
Ništa manje značajno nije ni razvoj finalnih faza agrarne proizvodnje, odnosno prerađivačkih kapaciteta. Ne bi trebalo selo poistovećivati sa poljoprivredom, možda bi najefikasnija pomoć bila upravo podrška seoskim preduzetnicima da ulažu u više faze prehrambene i drugih industrija koje se naslanjaju na agrar.
Drugim rečima, nema prave podrške ni poljoprivredi, ni selu bez veće investicione aktivnosti. Država bi trebalo da bude predvodnik u ulaganjima, a još više u podršci seoskom preduzetništvu.
Kontinuirano ulaganje
Kao što je aktuelna vlast punu deceniju, pa i duže, ulagala u puteve, sada treba da se okrene i drugim investicijama, odnosno podržavanju ulaganja u drugim delatnostima.
Nezapamćena kriza koja je zahvatila srpski agrar i dva i po miliona od njega neposredno zavisnih ljudi prava su prilika da Srbija, zajedno sa privatnim ulagačima, investira u modernizaciju agrara i tako ga oslobodi gotovo apsolutne zavisnosti od vremenskih (ne)prilika.
To nije jednokratno, već dugoročno ulaganje i trajalo bi nekoliko uzastopnih godina. Drugim rečima, nedaće paora su takve da se mogu prevazići samo krupnijim ulaganjima i osavremenjavanjem delatnosti. Aktuelne nedaće i sela i poljoprivrede su tolike da zahtevaju podršku celog društva i aktivan odnos države.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Rast cena preti da poništi rast penzija: Da li je povećanje penzija zaista "istorijsko"?
01.01.2026.•
0
A za najstarije građane predsednik je i pre nove godine najavio, kako kaže, istorijsko povećanje penzija od januara.
Vučić: Pregovori MOL-a i NIS-a u toku, rafinerija počinje sa radom sredinom januara
01.01.2026.•
7
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kazao je danas da očekuje da će rafinerija u Pančevu potpuno normalizovati rad između 17. i 19. januara.
Stručnjaci upozoravaju: 2026. godina neće doneti nagli rast životnog standarda
01.01.2026.•
9
Pod tamnim plaštom sankcija, poskupljenja, opšteg nezadovoljstva i sveukupne zabrinjavajuće političko-društvene situacije koju smo živeli u 2025. godini, u novu 2026. opravdano ulazimo sa neizvesnošću i strahom.
Država povećala podsticaje za voćare: Do 5 miliona dinara godišnje za borovnice, maline i jagode
01.01.2026.•
1
Novi Pravilnik o podsticajima za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednog gazdinstva predviđa da proizvođači borovnica, malina i jagoda mogu da dobiju do 5.000.000 dinara godišnje od države.
RGZ: Tržište nepokretnosti poraslo 2,2 odsto u trećem kvartalu
01.01.2026.•
0
Tržište nepokretnosti u Srbiji u trećem kvartalu ove godine imalo je rast od 2,2 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, dok je broj kupo-prodaja smanjen 2,6 odsto, saopštio je danas Republički geodetski zavod.
U Smederevu u probni rad puštena četiri rezervoara za naftne derivate
01.01.2026.•
0
Ministarstvo rudarstva i energetike saopštilo je danas da su u Smederevu u probni rad puštena četiri rezervoara, kapaciteta skoro 70.000 tona, koji će služiti za skladištenje naftnih derivata.
Ekspo i naoružanje su prioriteti: Šta pokazuje budžet Srbije za 2026. godinu?
01.01.2026.•
19
Budžet Srbije za narednu godinu pokazuje da su prioriteti, pored tradicionalnih investicija u saobraćajnu infrastrukturu, naoružanje i Ekspo 2027.
Najbogatiji ljudi na svetu u 2025. uvećali imovinu za 2,2 biliona dolara: Evo ko su
31.12.2025.•
4
Najbogatiji ljudi sveta u 2025. godini uvećali su svoju imovinu za rekordnih 2,2 biliona dolara.
Bitkoin u poslednjem danu 2025. godine porastao za 1,13 odsto
31.12.2025.•
0
Vrednost bitkoina je 31. decembra u 15.15 časova na najvećoj svetskoj berzi kriptovaluta Bajnens porasla za 1,13 odsto na 75.858,15 evra.
Vlada Srbije: Od 1. januara kvote za uvoz cementa i proizvoda od čelika
31.12.2025.•
3
Vlada Srbije donela je Uredbu o uvođenju privremene mere za obezbeđenje ekonomske stabilnosti industrija od strateške važnosti.
Đedović Handanović: SAD produžile licencu NIS-u, rafinerija u Pančevu može nastaviti sa radom
31.12.2025.•
33
Ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović saopštila je da su Sjedinjene Američke Države (SAD) produžile licencu za rad Naftnoj industriji Srbije (NIS).
RTS: Vučić razgovarao sa američkom administracijom i Orbanom o NIS-u, najavio dobre vesti
31.12.2025.•
17
Predsednik Aleksandar Vučić obavio je važne razgovore oko Naftne industrije Srbije sa vašingtonskom administracijom, OFAK-om i Stejt departmentom, ali i sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom, saznaje RTS.
EU od 1. januara počinje sa prekograničnim oporezivanjem ugljenika, Srbija sa naplatom nacionalnog poreza
31.12.2025.•
2
Kompanije koje uvoze na tržište Evropske unije biće u obavezi da od 1. januara plaćaju karbonsku taksu (CBAM), a Srbija istovremeno kreće sa naplatom nacionalnog poreza.
Počelo korišćenje sistema e-Otpremnica
31.12.2025.•
2
Ministarstvo finansija saopštilo je da je sistem e-Otpremnica počeo sa radom i najavilo da sutra, 1. januara počinje primena prve obaveze propisane Zakonom o elektronskim otpremnicama.
Objavljene nove cene goriva koje će važiti do 9. januara
31.12.2025.•
3
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti do petka, 9. januara.
Prosvetarima od 1. januara plate veće 5,1 odsto: Evo koliko je to tačno u dinarima
31.12.2025.•
13
Od 1. januara cena rada u obrazovanju biće povećana za 5,1 odsto i iznosiće 5.838,5 dinara.
Bocan-Harčenko: Nacionalizacija NIS-a bi bila suprotna sporazumu Srbije i Rusije
31.12.2025.•
64
Moguća nacionalizacija Naftne industrije Srbije pod sankcijama SAD bila bi suprotna međuvladinom sporazumu između Rusije i Srbije o energetskoj saradnji.
Izvoz ruskog gasa u Evropu drastično opao
30.12.2025.•
6
Izvoz ruskog gasa u Evropu putem gasovoda opao je ove godine za 44 odsto, na najniži nivo od sredine 1970-ih.
Proizvodnja dronova u Srbiji - kakve veze češki milijarder ima sa tim?
30.12.2025.•
6
Masovna proizvodnja municije za Ukrajinu, a uskoro i dronovi - pogoni u Srbiji igraju bitnu ulogu u imperiji mladog češkog fabrikanta oružja Mihala Strnada, piše Frankfurter algemajne cajtung.
Đedović Handanović: Nije istina da nas Rusija i Putin ponižavaju u vezi sa NIS-om
30.12.2025.•
51
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je kako su netačne tvrdnje da su ruski predsednik Vladimir Putin i Rusija ponižavali Srbiju u pregovorima u vezi sa NIS-om.
Srpska energetika u klinču između sankcija SAD i kalkulacija Rusije: Srbija u 2026. ulazi sa dva pitanja
30.12.2025.•
5
Uzdrman američkim sankcijama i ruskim kalkulisanjem - sektor energetike Srbije se sprema da uđe u 2026. bez odgovora na dva ključna pitanja - šta će biti sa NIS-om i hoće li Srbija moći da kupuje ruski gas.
Komentari 8
Velja
Lala
Novonasađeni
Gledao sam izveštaj BioSens instituta, kap kiše skoro nije pala u celoj zemlji, ceo jun mesec!!!
Izveštaj - https://api.biosens.rs/wp-content/uploads/2025/09/ANALIZA-PARAMETARA-POLJOPRIVREDNE-PROIZVODNJE-2025.pdf
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar