Poljoprivrednici u nevolji, država na potezu

Živan Lazić

zivanlaz@gmail.com

Info

01.10.2025.

18:30 > 18:35

Jesen je prilično dobro počela za poljoprivrednike. Tokom septembra palo je dosta kiše, pa je u zemljištu znatno više vlage.

Poljoprivrednici u nevolji, država na potezu

Foto: 021.rs

Između padavina bilo je dovoljno suvo i usevi su se mogli brati, a parcele pripremati za jesenju setvu.

Ali, ostadoše seljačke muke iznikle iz očajno loše godine u kojoj je prolećno nevreme katastrofalno umanjilo prinose pojedinih voćnih vrsta, dok je ranoletnja suša desetkovala rod soje i ranih hibrida kukuruza. Znatno je umanjen prinos suncokreta, šećerne repe i kukuruznih hibrida kasnijeg zrenja.

Nevreme, bez osiguranja

Sezona je bila odlična za pšenicu, ječam i uljanu repicu, što se vidi i po odličnom rodu ozimih useva. Međutim, pitanje je koliko će biti koristi i od, primera radi, rekordne količine žita. Cena je izuzetno niska.

Ne pamti se da je na svetskom tržištu tona pšenice bila 200 evra, čak 60 evra ispod cene kukuruza. Po pravilu je obrnuto. Slično je i kod nas, sve donedavno pšenica se prodavala za cirka 21 dinar, pet dinara jeftinije od kukuruza. Koliko je situacija nepovoljna po paore, dobro se vidi tek kada se primeti da je i cena kukuruza niža od višegodišnjeg proseka.

Nevolja je tim veća što u Srbiji nije razvijeno osiguranje useva. Decenijama država pokušava da podstakne paore da rod osiguraju kako bi u slučaju nevolje dobili određenu nadoknadu, ali akcija nije dala rezultate ni približne očekivanima. Seljaci tvrde da su osiguravajuća društva razloge loše godine pronašla u gotovo desetak različitih vremenskih nepogoda od kojih se za svaku valja posebno osigurati.

Kada se sve sabere, trošak je preveliki i seljak ne nalazi računicu. Ni državna subvencija od čak 50% za pojedina osiguranja, mada dragocena, ne pomaže dovoljno.

Četiri uzastopne loše godine

Problem je tim veći što su se sušne godine ređale. Lane je takođe bila ogromna suša, kao i dva leta ranije, dok je 2023. godina bila takođe nepovoljna po agrar. Zapravo, reč je o nizu od četiri izuzetno loše agrarne sezone, moglo bi se reći četiri katastrofalne godine. Za poljoprivredu se kaže da je "fabrika na otvorenom", i paori su obično spremni i za slučaj lošeg roda.

Svaki bolji gazda ima u rezervi novac i za narednu setvu, ako godina podbaci. Ovoga puta, međutim, reč je o četiri uzastopne katastrofalne godine i tako nešto ne pamte ni najstariji seljaci, a nema zabeleženog ni u starodavnim knjigama. Sve rezerve seljaci su odavno utrošili i ostali su bez para, što se kaže: "goli do kože".

Poznato je da svuda u Evropi država podstiče poljoprivredu. Ima neke manje podrške i od države Srbije, ali u aktuelnoj seljačkoj muci, za koju se slobodno može reći da sve brže prelazi u tragediju, država kao da ne vidi obavezu da reaguje.

Seljaci su više puta protestovali, tražeći pomoć od države u vidu 300 evra po hektaru. Vlast kao da se naljutila što paori posežu za, za srpske prilike, poprilično visokom pomoći, pa se povukla i gotovo ignoriše seljačke apele.

Uloga države

Treba znati da nikada agrarna nedaća nije bila tako velika. Posledica je četiri uzastopne loše sezone i seljački minus se akumulirao. Novca više nema ni da plati dospele rate kredita za prethodne sezone, kamo li da se usuđuje i razmišlja o novom odlasku u banke i pozajmljivanju novca.

Država ima načina da pomogne i čini se da je sada krajnji čas da pokaže koliko može. Prvo bi morala seljacima da isplati svoja zaostala dugovanja. Seljacima nikada novac nije bio potrebniji, nego pred aktuelnu setvu i red je da i njihovi poverioci budu odgovorni.

Srbija ima snage da, zajedno sa predstavnicima paorskih udruženja, pregovara sa bankama o refinansiranju svih agrarnih kredita na godinu dana uz kamatu od 1%. Ovakve stvari su u sličnim prilikama uobičajene.

Takođe*, seljacima bi dobro došlo da i gorivo za poljoprivredne radove, dakle bez uračunate državne akcize, mogu kupiti direktno na pumpama, što je, takođe, praksa na Starom kontinentu. Paori insistiraju i da država pod hitno ukine takozvane fantomske firme koje služe samo da bi od države izvukle subvenciju.

Dva i po miliona seljaka

Možda je najsporniji zahtev za direktnom novčanom pomoći od 300 evra po hektaru. Daleko od toga da minus uzrokovan sušom nije i veći, ali reč je o veoma visokoj sumi za državni budžet. Svakako da se seljak ulaskom u proizvodnju sam upušta u rizik i ubira plodove u slučaju povoljnog raspleta, odnosno snosi najveći teret loše godine.

Na državi je da pomogne, a to, pre svega, znači da seljaku omogući povoljan način dolaska do novca za setvu. Čini se da bi nadoknada od 100 dolara po hektaru, s tim što se isplaćuje samo za najviše 30 hektara po domaćinstvu, bila korektna pomoć države seljaku zapalom u ozbiljnu nevolju. Nedovoljno da štetu nadoknadi većim delom, ali ne mala podrška.

Tu se, pak, ne završava obaveza Srbije da pomaže agrar. U zemlji je prema poslednjem popisu 570.000 porodica koje stiču prihod isključivo iz bavljenja agrarom, a za još 200.000 dodatno bavljenje poljoprivredom donosi dodatan, ali neophodan prihod bez koga bi došla u pitanje sama egzistencija. Može se reći da oko 2,5 miliona ljudi, gotovo 40 odsto ukupnog stanovništva, živi od poljoprivrede.

Prerađivački kapaciteti

Naravno da država ne može biti socijalna institucija za toliki broj žitelja. Stvar je u tome da Srbija treba da pomaže razvoj agrara, što podrazumeva i manju zavisnost paora od suše i drugih vremenskih neprilika.

Sasvim precizno, na državi je da investira u ono što čini preduslov za moderno bavljenje agrarom, pre svega u sisteme za navodnjavanje. Širom Vojvodine mogu se videti i desetine i desetine kilometara kanala, izgrađenih za odvodnjavanje nekada izrazito močvarnog zemljišta. Da bi se podržao agrar, u takve i novoizgrađene kanale valja dovoditi vodu, te izgraditi neophodne vodoprivredne objekte, a seljacima ponuditi povoljne kredite za sisteme navodnjavanja.

Ništa manje značajno nije ni razvoj finalnih faza agrarne proizvodnje, odnosno prerađivačkih kapaciteta. Ne bi trebalo selo poistovećivati sa poljoprivredom, možda bi najefikasnija pomoć bila upravo podrška seoskim preduzetnicima da ulažu u više faze prehrambene i drugih industrija koje se naslanjaju na agrar.

Drugim rečima, nema prave podrške ni poljoprivredi, ni selu bez veće investicione aktivnosti. Država bi trebalo da bude predvodnik u ulaganjima, a još više u podršci seoskom preduzetništvu.

Kontinuirano ulaganje

Kao što je aktuelna vlast punu deceniju, pa i duže, ulagala u puteve, sada treba da se okrene i drugim investicijama, odnosno podržavanju ulaganja u drugim delatnostima.

Nezapamćena kriza koja je zahvatila srpski agrar i dva i po miliona od njega neposredno zavisnih ljudi prava su prilika da Srbija, zajedno sa privatnim ulagačima, investira u modernizaciju agrara i tako ga oslobodi gotovo apsolutne zavisnosti od vremenskih (ne)prilika.

To nije jednokratno, već dugoročno ulaganje i trajalo bi nekoliko uzastopnih godina. Drugim rečima, nedaće paora su takve da se mogu prevazići samo krupnijim ulaganjima i osavremenjavanjem delatnosti. Aktuelne nedaće i sela i poljoprivrede su tolike da zahtevaju podršku celog društva i aktivan odnos države.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

Komentari 0

Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.