Ekonomisti: Odluka Kosova da ukine dinar naneće štetu Srbima na Kosovu
Odluka vlasti u Prištini da ukinu korišćenje dinara na Kosovu prelaskom na evro 1. februara, ima cilj da se našteti Srbima na severu KiM, ocenili su stručnjaci "Danas".
.jpg "Ekonomisti: Odluka Kosova da ukine dinar naneće štetu Srbima na Kosovu")
Foto: 021.rs
Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Milojko Arsić je rekao da ovim potezom Priština nastoji da demonstrira da i u oblasti ekonomije ima potpuni suverenitet, te stoga tu odluku vidi kao politički motivisanu.
"Oni ne kontrolišu ni evro ni dinar. Obe valute koje postoje na KiM emituju se od strane centralnih banaka van te teritorije. Ovim potezom Priština želi još više da homogenizuje, učvrsti i stavi pod kontrolu sever KiM", rekao je Arsić za "Danas".
Ipak, prema njegovim rečima, to ne bi trebalo značajnije da utiče na trgovinu, ako se uspostavi normalan platni promet, kao s Crnom Gorom.
"Crna Gora ima evro, ali trgovina između nje i Srbije je jaka, a ekonomska saradnja relativno dobra. Mi imamo druge prepreke u saradnji sa privredom KiM, a to je uvođenje zabrane uvoza robe iz Srbije", podsetio je Arsić.
Napomenuo je da zabrana korišćenja dinara može uticati na finansiranje ljudi na Kosovu koji primanja dobijaju u dinarima, te da će pretvaranje dinara u evre povući dodatne troškove.
"To se odnosi na ljude zaposlene u zdravstvu, obrazovanju i drugim delatnostima u čijem finansiranju učestvuje Srbija, ali i one koji primaju penzije u dinarima. Svako pretvaranje iz jedne valute u drugu povećava troškove", rekao je Arsić.
Dodao je da će ljudi koji već poseduju dinare moći da ih zamene u evre u Srbiji, ali da je pitanje da li će uopšte doći do naglog prelaska sa dinara na evro.
"Ako ta mera istraje, za ljude kojima su primanja u dinarima, biće potrebno da se izvrši konverzija. Ipak, videćemo da li će ona stupiti na snagu, odnosno da li će neko iz Evrope tražiti odlaganje, pravljenje prelaznog roka, i kakvi sporazumi će biti napravljeni", rekao je Arsić.
Takođe, najavu vidi kao jedan od načina iznude od Srbije da sklapa međudržavne sporazume sa Kosovom, jer, kako je ocenio, da bi mera funkcionisala, treba da se postigne sporazum o platnom prometu.
Arsić je naveo i da ovaj potez ne remeti funkcionisanje ekonomije na Kosovu, jer upotreba evra tamo već preovlađuje i negativne posledice zavise od toga kakav će se sporazum biti sklopljen ako se definitivno pređe isključivo na tu valutu.
I ekonomista Milan Kovačević je saglasan da će primena nove mere najviše nevolja izazvati Srbima koji žive na Kosovu.
"I Crna Gora je prešla na evro pre nego što se odvojila (od Srbije). Stanje duže vreme nije idealno, već postoje velike štete zbog smanjene trgovine sa Prištinom, povremenih zabrana uvoza, kao i različitih procedura na administrativnoj granici. Priština odavno radi na tome da oteža trgovinu između ostatka Srbije i KiM", rekao je on.
Komentarišući negativne posledice odluke Centralne banke Kosova, Kovačević je rekao da bi to bilo štetno za obe strane, ali da se političke odluke ne odmeravaju u odnosu na ekonomske koristi i uticaj na ljude, već se njihovo sprovođenje zasniva na drugačijim temeljima.
"Na KiM se već dosta koristi evro, ali bi bilo najkorisnije da se nađe način da se normalno odvija trgovina. To bi bilo bolje i za njih, i za nas – obe strane bi jeftinije kupovale robu, a veća trgovina podsticala bi brži razvoj i jednog i drugog dela", dodao je Kovačević.
Ekonomista Ljubomir Madžar smatra da kosovska vlast meru o zabrani upotrebe dinara može sprovoditi bez ikakvih posledica i smetnji.
"To bi pogodilo Srbe na KiM koji su plaćeni iz Beograda i raspolažu dinarima, jer uz tu meru dinari ne bi bili prihvatljivi, i ne bi mogli tamo da ih troše. Na sreću, oni su konvertabilni, pa bi Srbi mogli naći način da ih pretvore u evre, verovatno u Srbiji, ali to predstavlja i trošak jer svaka zamena novca košta", kazao je Madžar.
Pročitaj još
Madžar stoga ističe da bi zabrana upotrebe dinara na Ksovu "predstavljala lukav potez vlasti u Prištini" koji će otežati život tamošnjim Srbima i donekle vlastima u Beogradu.
"Jedna mogućnost je da bi Srbi na KiM iz Beograda mogli da dobijaju evre. To bi se moglo desiti, ali se vlastima u Beogradu ne bi dopalo, jer lakše i radije daju dinare nego evre", zaključio je sagovornik "Danasa".
Nasuprot tome, profesor na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu Veroljub Dugalić upozorava da bi ova mera mogla naići na neprihvatanje međunarodne zajednice.
"Priština bez međunarodne podrške ne bi mogla da je primeni. Ipak, ako se to desi, biće jako nepovoljno po srpski narod na KiM, a ujedno će otežati i trgovinsku razmenu. KiM u velikoj meri zavisi od trgovine sa centralnom Srbijom, i nisam siguran da bi ovaj korak oni koji upravljaju KiM prihvatili", smatra profesor.
"Danas" piše da nije dobio odgovore o ovoj temi ni iz Centralne banke Kosova, niti iz Narodne banke Srbije.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Uber otpušta 3.300 zaposlenih
03.09.2026.•
1
Američka kompanija Uber saopštila je danas da će otpustiti 10 odsto svojih zaposlenih, odnosno ukinuti oko 3.300 radnih mesta.
Šta sve nemamo zbog Nacionalnog stadiona?
02.09.2026.•
11
Nacionalni stadion u Surčinu jedan je od projekata kojima se vlast posebno ponosi, dok ga građani vide kao preskupu investiciju od koje neće imati gotovo nikakvu korist, uz ogroman račun koji će na kraju oni platiti.
Fabrika dronova Srbije i Izraela najavljena za septembar: Šta se do sada zna o njoj
02.09.2026.•
6
Pre nešto manje od mesec dana, predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će u septembru biti otvorena srpsko-izraelska fabrika za proizvodnju vojnih dronova u Srbiji.
Građani i privreda bankama duguju 4.757,19 milijardi dinara
02.09.2026.•
5
Građani i privreda su 31. avgusta na ime kredita bankama u Srbiji dugovali 4.757,19 milijardi dinara, od čega je dug stanovništva 2.161,30 milijardi, pravnih lica 2.493,62 milijarde dinara, a ostalo je dug preduzetnika.
Stelantis obustavlja proizvodnju hibridnog "fijata 500"
02.09.2026.•
4
Stelantis je objavio da će ove nedelje obustaviti proizvodnju hibridnog "fijata 500" u fabrici Mirafijori u Torinu zbog nestašice komponenti za motore, pošto je prema navodima firme potražnja veća nego što se očekivalo.
Američka firma preuzima naftna polja u Venecueli
01.09.2026.•
9
Američka naftna kompanija North American Blue Energy Partners (NABEP) preuzeće deo naftnih polja u Venecueli kojima su ranije upravljale kineske kompanije i jedna ruska firma.
Poljoprivrednici: Prinosi prepolovljeni, cene minimalne, ako zakasne i subvencije slede protesti
01.09.2026.•
11
Prinosi suncokreta i kukuruza su prepolovljeni, otkupne cene su minimalne, gubitak u proizvodnji je ogroman, pa ako se ne isplati drugi deo subvencije pre jesenje setve protesti su neminovni, kažu poljoprivrednici.
Evropska komisija neće menjati šengenska pravila
01.09.2026.•
7
Evropska komisija poručila je danas da se šengenska pravila neće promeniti.
NLB Komercijalna banka promenila ime u NLB Banka
01.09.2026.•
4
NLB Komercijalna banka od danas posluje pod poslovnim imenom NLB Banka.
Prosvetni radnici će, ovim tempom, uskoro biti na minimalcu
31.08.2026.•
30
Prosvetni radnici u Srbiji počinju novu školsku godinu sa platama koje su niže od republičkog proseka, bez najava koliko bi one mogle da budu povećane od 1. januara sledeće godine.
Kad se Kinez i Nemac bore za tržište, srpski poreski obveznik plaća ceh: Milioni evra za auto-delove
31.08.2026.•
6
Srbija je u poslednjih deset godina izdvojila oko 650 miliona evra za subvencije kompanijama koje proizvode različite komponente za automobilsku industriju, pokazuju javno dostupni podaci o zaključenim ugovorima.
Predsednica Venecuele: Energetski sporazum sa SAD će ostati na snazi 25 godina
30.08.2026.•
3
Privremena predsednica Venecuele Delsi Rodrigez izjavila je da će energetski sporazum sa Sjedinjenim Američkim Državama ostati na snazi 25 godina.
Maldivi uvode porez za strane turističke operatere
30.08.2026.•
0
Parlament Maldiva usvojio je zakon da strani turistički operateri moraju da se registruju kod poreske uprave te zemlje i plaćaju turistički porez.
Svetu preti novo poskupljenje hrane: Šta možemo da očekujemo u Srbiji?
30.08.2026.•
18
Hrana bi, tokom sledeće godine, mogla dodatno da poskupi na globalnom nivou, a jedan od ključnih razloga za to jeste nestašica đubriva.
Produžena zabrana izvoza i smanjenje akcize na gorivo
30.08.2026.•
0
Vlada Srbije je produžila odluke o zabrani izvoza naftnih derivata, kao i o smanjenju akcize na benzin i evrodizel.
Sindikati Folksvagena upozoravaju: Firma bi mogla da ukine do 140.000 radnih mesta
30.08.2026.•
2
Sindikati Folksvagena upozoravaju da bi kompanija mogla da ukine do 140.000 radnih mesta, uključujući već dogovorena smanjenja, dok se istovremeno zaoštravaju odnosi između menadžmenta i predstavnika radnika.
Zalihe gasa u Evropi samo na 63 odsto, počinje zimska briga
30.08.2026.•
0
Zalihe gasa u Evropskoj uniji krajem avgusta bile su popunjene oko 63 odsto, što je znatno ispod prosečnih 80 odsto za ovo doba godine i među najnižim nivoima zabeleženim krajem avgusta.
"Čeka nas teška zima": Suša i nizak vodostaj utiču na cenu struje
29.08.2026.•
14
Niski vodostaji evropskih reka drastično smanjuju rad hidroelektrana, dok je suša uzdrmala snabdevanje i pokrenula berzanski rast cena električne energije u regionu.
SAD će kontrolisati 65 milijardi barela venecuelanske nafte
29.08.2026.•
11
Sjedinjene Američke Države postigle su sporazum sa Venecuelom o kontroli više od 65 milijardi barela njenih dokazanih rezervi nafte, saopštio američki predsednik Donald Tramp.
Produžena OFAK-ova licenca MOL-u za nastavak pregovora sa NIS-om
29.08.2026.•
4
Mađarska kompanija MOL objavila je da je dobila licencu Kancelarije za kontrolu strane imovine Ministarstva finansija SAD (OFAC) da nastavi pregovore o kupovini većinskog udela u Naftnoj industriji Srbije.
Komentari 10
Д
Zamenik zamenika
BEG-Istra-SCHWAB.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar