Kina čuva tajnu rekordne cene zlata
Ovih dana cena zlata se kreće oko 2.240 dolara za uncu, što je otprilike 140 dolara manje nego pre tri meseca.
Foto: Pixabay
Ipak, reč je o istorijski rekordno visokom uzletu, a ubrzani rast vrednosti traje nepune dve godine. Na prvi mah pomisli se da je u pitanju reakcija na rusko-ukrajinski rat.
Poznato je da se "žuti metal" kupuje u vremenima neizvesnosti i destrukcije, vekovima se dokazao kao pouzdana zaštita od inflacije i pada vrednosti valuta kako pri vojnama, tako i u globalnim političkim neizvesnostima.
Zlato se kupuje u nevoljama
Međutim, sukob na evropskom istoku počeo je u februaru 2022. godine i prvih sedam meseci bili su, sa stanovišta kretanja cene zlata, neočekivani. Vrednost sjajnih poluga je kontinuirano opadala, našavši se krajem oktobra na 1.645 dolara za uncu, što je 11 odsto manje ispod vrednosti u februaru iste godine.
Potom je usledio do sada nezabeleženi uspon i pre tri-četiri meseca zlato se prodavalo i za 2.380 dolara, skuplje nego ikada do sada u svetskoj istoriji. Veći broj procenitelja prognozirao je dalji rast vrednosti i dostizanje gotovo neshvatljivih 5.000 dolara za uncu već do kraja 2027. godine.
Naravno da se pri većem sukobu svi okrećemo zlatu, pogotovo ako je reč o ratu na Starom kontinentu i ako su u pitanju dve velike i vojno snažne države, pri čemu se logistički, materijalno i isporukom naoružanja posredno uključio i NATO pakt, najveća vojna alijansa na svetu.
Pre svega, gotovo sve centralne banke državnih rezervi popunjavaju žutim polugama. Tako su ove finansijske institucije 2022. godine kupile 1.100 tona zlata, više nego ikada ranije. Naredne sezone, nabavka za potrebe centralnih banaka iznosila je 1.000 tona, dok je u prva tri meseca tekuće godine kupljeno 290 tona, što je rekordna kvartalna kupovina.
Nagomilavanje drugih metala
Najviše zlata u rezervama ima SAD, 8.360 tona, potom slede Nemačka sa 3.380, Francuska i Italija, dok je Rusija sa 2.570 tona na petom mestu. Zvanično, Kina ima oko 2.300 tona, međutim smatra se da u podrumima Nacionalne banke u Pekingu ima više od petnaest hiljada tona.
Donedavno najmnogoljudnija država je ne samo najveći proizvođač, već i vodeći uvoznik plemenitog metala. Naravno da u Pekingu gomilaju i druge plemenite metale, srebro, paladijum, platinu, koji, za razliku od zlata, imaju i ne beznačajnu tehnološku primenu.
Tu nije kraj nagomilavanju kada je reč o Kini. Zalihe aluminijuma i bakra se već godinama neprekidno uvećavaju, a reč je o, uz gvožđe, najupotrebljivijim metalima u industrijskim proizvodnjama.
Naravno da nagomilavanje zlatnih rezervi nije moglo ostati nezapaženo. Bilo je očigledno da Rusija, koja je usled do sada nezabeleženih sankcija izgubila pristup zapadnim akcijskim tržištima, izvozni suficit lageruje u zlato.
Ujedno, Moskva ovakvom orijentacijom gradi zaštitu od inflacije, česte pojave u zaraćenim državama. Svakako da su i centralne banke drugih država povećale narudžbe sjajnog metala. Ipak, rast cene je toliki da je govorio o dodatnom prometu zlatnih poluga.
Zlato ne stvara novu vrednost
Ispostavilo se da je reč o privatnim kineskim investitorima za koje se sumnja da zlato kupuju za potrebe svoje države. I tu se otvara pitanje zašto Peking gotovo mahnito kupuje žute poluge. Zlato nije investicija koja novostvorenom vrednošću donosi dodatni prihod.
Iako je obožavano među ljudima, žuti metal se tehnološki praktično ne upotrebljava i ne stvara nikakvu novu vrednost. Cena zlata je uvek izraz samo odnosa ponude i potražnje. Istina, ponuda zlata je izrazito neelastična i gotovo je nemoguće parirati naglom povećanju potražnje kao što se desilo nakon izbijanja rusko-ukrajinskog rata.
Od pronalaska lokacije sa dovoljnim količinama zlatonosne rude do početka eksploatacije prođe desetak godina. Stoga svako znatno uvećanje tražnje inicira znatan skok cene. Ipak, kupovina zlata nije ulaganje koje dodatni prihod donosi novostvorenom vrednošću, već je samo mogućnost da se očuva stečeno, i to prvenstveno u slučaju kada se ulaže na višegodišnji rok.
No, ostaje pitanje šta će Pekingu tolika količina zlata, a intrigantnost je tim veća što Peking nagomilava i bakar, aluminijum i još neke industrijski upotrebljive metale. Njujorški berzanski procenitelji su mišljenja da Kina polako gradi povoljno okruženje za devalvaciju domaće valute popularno zvane juan. Umanjenje vrednosti sopstvene valute bio bi odgovor Kine na, mada još uvek visok, poslednjih godina usporeniji rast bruto nacionalnog proizvoda.
Pročitaj još
Devalvacija juana
Devalvacija bi, gledano očima Pekinga, možda mogao biti i odgovor u slučaju da SAD četverostruko uvećaju carinu na kineske proizvode, pre svega e-automobile, baterije i solarne panele, i tako praktično sopstveno, daleko najveće, tržište zatvore proizvođačima iz Kine.
Proizvodnja bi nakon devalvacije u Kini toliko, iskazana u dolarima, pojeftinila da bi plasman u SAD navodno bio isplativ čak i nakon drastičnog uvećanja carine kakvo je najavio ostareli predsednik SAD Bajden. Naravno da veća devalvacija svuda, pa i u Kini, inicira inflaciju, stoga je Peking gomilanjem zlata učinio dosta da predupredi preterano velik rast cena na domaćem tržištu.
Rekordna kupovina i prateći rekordni rast cene zlata nije slučajna, niti je samo izraz hira najbogatijih. U pitanju je ekonomski logično reagovanje na tržišne trendove, ali još i više, na ključne geopolitičke poteze najmoćnijih.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Srbija 2026. godine dobija ruski gas po "najboljoj ceni u Evropi"
03.02.2026.•
0
Srbija će tokom cele 2026. godine dobijati ruski gas "po najboljoj ceni u Evropi i pod najpovoljnijim uslovima", izjavio je danas ministar bez portfelja u Vladi Srbije Nenad Popović.
Ilon Mask spojio dve svoje najveće firme: SpaceX i xAI postali najvrednija kompanija na svetu
03.02.2026.•
4
SpaceX preuzeo je xAI, spajajući dve od najambicioznijih kompanija Ilona Maska u najvredniju privatnu kompaniju na svetu.
U jesenjoj setvi prošle godine zasejano 5,5 odsto više hektara
02.02.2026.•
0
U Srbiji je u prošlogodišnjoj jesenjoj setvi zasejano 842.347 hektara površine.
Tramp najavio smanjenje carina za Indiju jer je pristala da ne kupuje rusku naftu
02.02.2026.•
1
Predsednik SAD Donald Tramp je danas najavio smanjenje carina na uvoz robe iz Indije sa 25 odsto na 18 odsto jer je njen premijer Narendra Modi pristao da više ne kupuje rusku naftu.
Stručnjak za energetiku: EPS planira rast potrošnje struje za jedan odsto godišnje
02.02.2026.•
1
EPS u planu poslovanja za period od 2026. do 2028. godine predviđa rast potrošnje struje za jedan odsto godišnje, a za isto toliko pad proizvodnje iz sopstvenih kapaciteta, kaže stručnjak za energetiku Željko Marković.
NIS prošle godine poslovao sa gubitkom od 5,6 milijardi dinara
02.02.2026.•
3
Naftna industrija Srbije (NIS) poslovala je u 2025. godini sa gubitkom od 5,6 milijardi dinara, objavila je danas kompanija.
EU: Pojačaćemo napore radi rešenja problema prevoznika sa Zapadnog Balkana
02.02.2026.•
0
Evropska unija (EU) i njene članice će pojačati napore radi pronalaska rešenja za probleme boravka određenih profesionalnih kategorija sa Zapadnog Balkana u tom bloku, uključujući profesionalne vozače.
Poljoprivrednici: Neko debelo zarađuje na niskoj ceni pšenice i njenim proizvođačima
02.02.2026.•
26
Poljoprivrednici Banata ocenjuju da je neprihvatljiva odluka resornog ministra da isplata direktnih subvencija po hektaru od 18.000 dinara ove godine mora da se pravda računima za kupovinu repromaterijala.
Rast BDP-a Srbije prošle godine bio dva odsto
02.02.2026.•
4
Realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u četvrtom kvartalu 2025. godine u odnosu na isti period prethodne godine iznosio je 2,2 odsto.
Evro postao jedina zvanična valuta u Bugarskoj, lev više ne važi
02.02.2026.•
0
Od juče, 1. februara, evro je postao jedina zvanična valuta u Bugarskoj, dok lev više nije prihvatljiv za plaćanja dobara, usluga i obaveza, saopštilo je Ministarstvo finansija Bugarske.
Glamočić: Promena agrarne politike - ko više ulaže više će dobiti, tražiće se pravdanje računima za podsticaje
01.02.2026.•
4
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić najavio je da će država ove godine promeniti agrarnu politiku.
OPEK+ zadržava istu proizvodnju nafte u martu uprkos zabrinutosti oko Irana
01.02.2026.•
1
Osam članica Organizacije zemalja izvoznica nafte i njihovi saveznici (OPEK+) odlučili su da zadrže nivo proizvodnje nafte u martu nepromenjenim.
Kina smanjuje carine na uvoz viskija, kao podsticaj trgovini sa Britanijom
01.02.2026.•
0
Kina će smanjiti carine na uvoz viskija sa 10 na pet odsto, što će biti podsticaj britanskoj industriji viskija nakon što su se lideri dve zemlje sastali ove nedelje kako bi popravili napete odnose.
Evropska komisija objavila koje su najzaduženije zemlje Zapadnog Balkana
01.02.2026.•
8
Crna Gora je najzaduženija zemlja u regionu sa javnim dugom koji iznosi 58,6 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), pokazuju najnoviji tromesečni podaci Evropske komisije.
Boš najavljuje otpuštanja, profit skoro prepolovljen
01.02.2026.•
3
Nemački industrijski gigant Boš je potvrdio plan da ukine 20.000 radnih mesta nakon što se profit skoro prepolovio prošle godine.
Hoće li i kako banke odobravati kredite za nelegalne nekretnine upisane u akciji "Svoj na svome"
01.02.2026.•
5
Na nekretnine koje budu evidentirane u katastru po novom zakonu o "legalizaciji" moći će da bude upisana hipoteka.
Pad industrijske proizvodnje u decembru
31.01.2026.•
2
Industrijska proizvodnja u Srbiji u decembru 2025. manja je 5,7 odsto u odnosu na decembar 2024. godine, saopštio je Republički zavod za statistiku (RZS).
Poskupeo hleb "Sava"
31.01.2026.•
4
Vlada Srbije izmenila je uredbu o obaveznoj proizvodnji hleba od brašna T-500, pa će maksimalna maloprodajna cena ovog proizvoda biti 65 dinara, a maksimalna proizvođačka cena 55,74 dinara.
Šta prodaja "Lukoila" znači za Srbiju: "Malo verovatno da će investicioni fond dugoročno ostati vlasnik"
31.01.2026.•
1
Broker Branislav Jorgić kaže da eventualna promena vlasništva pumpi "Lukoila" u Srbiji ne bi trebalo da ima negativne posledice po domaće tržište goriva.
Vlada Federacije BiH predložila uvođenje veće carine na čelik, odgovor na odluku Srbije
31.01.2026.•
2
Vlada Federacije Bosne i Hercegovine (FBiH) je predložila uvođenje veće carine na uvoz čelika u BiH.
Ministarstvo poljoprivrede: Zastoj u obradi i isplati podsticaja zbog problema sa informacionim sistemom
31.01.2026.•
1
Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da je došlo do privremenog zastoja u radu informacionih sistema koji se koriste za obradu i isplatu podsticaja.
Komentari 3
Сима страхота
Још има оних који верују у долар, али све мање. Злато не доноси нову вредност, али није ексклузивни производ ниједне земље, а долар доноси само губитке, јер је ексклузивни производ САД. "Појас и пут" и друге кинеске иницијативе су само последица трговинског суфицита са САД, бесомучног штампања долара и дуга САД који је у тренутку док ово пишем преко 32 хиљаде милијарди долара. Све мање и мање земаља и људи верује да је оваква ситуација одржива, зато купују злато и друге метале, житарице, нафту и сл.
Dejan
Anonimus
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar