Kina čuva tajnu rekordne cene zlata
Ovih dana cena zlata se kreće oko 2.240 dolara za uncu, što je otprilike 140 dolara manje nego pre tri meseca.
Foto: Pixabay
Ipak, reč je o istorijski rekordno visokom uzletu, a ubrzani rast vrednosti traje nepune dve godine. Na prvi mah pomisli se da je u pitanju reakcija na rusko-ukrajinski rat.
Poznato je da se "žuti metal" kupuje u vremenima neizvesnosti i destrukcije, vekovima se dokazao kao pouzdana zaštita od inflacije i pada vrednosti valuta kako pri vojnama, tako i u globalnim političkim neizvesnostima.
Zlato se kupuje u nevoljama
Međutim, sukob na evropskom istoku počeo je u februaru 2022. godine i prvih sedam meseci bili su, sa stanovišta kretanja cene zlata, neočekivani. Vrednost sjajnih poluga je kontinuirano opadala, našavši se krajem oktobra na 1.645 dolara za uncu, što je 11 odsto manje ispod vrednosti u februaru iste godine.
Potom je usledio do sada nezabeleženi uspon i pre tri-četiri meseca zlato se prodavalo i za 2.380 dolara, skuplje nego ikada do sada u svetskoj istoriji. Veći broj procenitelja prognozirao je dalji rast vrednosti i dostizanje gotovo neshvatljivih 5.000 dolara za uncu već do kraja 2027. godine.
Naravno da se pri većem sukobu svi okrećemo zlatu, pogotovo ako je reč o ratu na Starom kontinentu i ako su u pitanju dve velike i vojno snažne države, pri čemu se logistički, materijalno i isporukom naoružanja posredno uključio i NATO pakt, najveća vojna alijansa na svetu.
Pre svega, gotovo sve centralne banke državnih rezervi popunjavaju žutim polugama. Tako su ove finansijske institucije 2022. godine kupile 1.100 tona zlata, više nego ikada ranije. Naredne sezone, nabavka za potrebe centralnih banaka iznosila je 1.000 tona, dok je u prva tri meseca tekuće godine kupljeno 290 tona, što je rekordna kvartalna kupovina.
Nagomilavanje drugih metala
Najviše zlata u rezervama ima SAD, 8.360 tona, potom slede Nemačka sa 3.380, Francuska i Italija, dok je Rusija sa 2.570 tona na petom mestu. Zvanično, Kina ima oko 2.300 tona, međutim smatra se da u podrumima Nacionalne banke u Pekingu ima više od petnaest hiljada tona.
Donedavno najmnogoljudnija država je ne samo najveći proizvođač, već i vodeći uvoznik plemenitog metala. Naravno da u Pekingu gomilaju i druge plemenite metale, srebro, paladijum, platinu, koji, za razliku od zlata, imaju i ne beznačajnu tehnološku primenu.
Tu nije kraj nagomilavanju kada je reč o Kini. Zalihe aluminijuma i bakra se već godinama neprekidno uvećavaju, a reč je o, uz gvožđe, najupotrebljivijim metalima u industrijskim proizvodnjama.
Naravno da nagomilavanje zlatnih rezervi nije moglo ostati nezapaženo. Bilo je očigledno da Rusija, koja je usled do sada nezabeleženih sankcija izgubila pristup zapadnim akcijskim tržištima, izvozni suficit lageruje u zlato.
Ujedno, Moskva ovakvom orijentacijom gradi zaštitu od inflacije, česte pojave u zaraćenim državama. Svakako da su i centralne banke drugih država povećale narudžbe sjajnog metala. Ipak, rast cene je toliki da je govorio o dodatnom prometu zlatnih poluga.
Zlato ne stvara novu vrednost
Ispostavilo se da je reč o privatnim kineskim investitorima za koje se sumnja da zlato kupuju za potrebe svoje države. I tu se otvara pitanje zašto Peking gotovo mahnito kupuje žute poluge. Zlato nije investicija koja novostvorenom vrednošću donosi dodatni prihod.
Iako je obožavano među ljudima, žuti metal se tehnološki praktično ne upotrebljava i ne stvara nikakvu novu vrednost. Cena zlata je uvek izraz samo odnosa ponude i potražnje. Istina, ponuda zlata je izrazito neelastična i gotovo je nemoguće parirati naglom povećanju potražnje kao što se desilo nakon izbijanja rusko-ukrajinskog rata.
Od pronalaska lokacije sa dovoljnim količinama zlatonosne rude do početka eksploatacije prođe desetak godina. Stoga svako znatno uvećanje tražnje inicira znatan skok cene. Ipak, kupovina zlata nije ulaganje koje dodatni prihod donosi novostvorenom vrednošću, već je samo mogućnost da se očuva stečeno, i to prvenstveno u slučaju kada se ulaže na višegodišnji rok.
No, ostaje pitanje šta će Pekingu tolika količina zlata, a intrigantnost je tim veća što Peking nagomilava i bakar, aluminijum i još neke industrijski upotrebljive metale. Njujorški berzanski procenitelji su mišljenja da Kina polako gradi povoljno okruženje za devalvaciju domaće valute popularno zvane juan. Umanjenje vrednosti sopstvene valute bio bi odgovor Kine na, mada još uvek visok, poslednjih godina usporeniji rast bruto nacionalnog proizvoda.
Pročitaj još
Devalvacija juana
Devalvacija bi, gledano očima Pekinga, možda mogao biti i odgovor u slučaju da SAD četverostruko uvećaju carinu na kineske proizvode, pre svega e-automobile, baterije i solarne panele, i tako praktično sopstveno, daleko najveće, tržište zatvore proizvođačima iz Kine.
Proizvodnja bi nakon devalvacije u Kini toliko, iskazana u dolarima, pojeftinila da bi plasman u SAD navodno bio isplativ čak i nakon drastičnog uvećanja carine kakvo je najavio ostareli predsednik SAD Bajden. Naravno da veća devalvacija svuda, pa i u Kini, inicira inflaciju, stoga je Peking gomilanjem zlata učinio dosta da predupredi preterano velik rast cena na domaćem tržištu.
Rekordna kupovina i prateći rekordni rast cene zlata nije slučajna, niti je samo izraz hira najbogatijih. U pitanju je ekonomski logično reagovanje na tržišne trendove, ali još i više, na ključne geopolitičke poteze najmoćnijih.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
U Srbiji u oktobru izdato oko tri odsto manje građevinskih dozvola nego pre godinu dana
15.12.2025.•
0
U Srbiji je u oktobru ove godine izdato 3.511 građevinskih dozvola, što je 2,9 odsto manje nego u istom mesecu prošle godine, saopštio je Republički zavod za statistiku.
Nema bezbolnog rešenja za NIS
15.12.2025.•
5
Prošlo je bezmalo sedamdeset dana kako od JANAF-a nije stigla ni kap sirove nafte i očigledno je da SAD neće lako ukinuti oštro sankcionisanje Naftne industrije Srbije.
Povećanje minimalca za mnoge poslodavce preveliki zalogaj, najavljuju otkaze
15.12.2025.•
15
Poslodavci razliku u troškovima zbog povećanja minimalca nameravaju da kompenzuju povećanjem cena proizvoda i usluga, a oni kojima to ne pomogne posegnuće za otkazima.
Rekordna vrednost srebra: Cena mu od početka 2025. porasla 113 odsto
15.12.2025.•
0
Poskupljenje zlata već dugo ne iznenađuje, ali je sada i srebro dostiglo istorijski maksimum od 60 dolara po unci.
NBS povećala zlatne rezerve: Šta to govori i koliko srpsko zlato zapravo vredi?
15.12.2025.•
4
Narodna banka Srbije poslednjih godina značajno je povećala količinu zlatnih rezervi, koje danas premašuju 50 tona.
Ruski maloprodajni lanac stiže u Srbiju: Prve prodavnice u prvom kvartalu 2026. godine
15.12.2025.•
18
Ruski maloprodajni lanac Fix Price planira da otvori prve prodavnice u Srbiji u prvom kvartalu 2026. godine, objavila je kompanija.
Država za fabriku u Nišu dala Aristonu 22,2 miliona evra
15.12.2025.•
3
Kompanija Ariston, koja proizvodi bojlere i sisteme za grejanje, otvorila je pogon u Nišu.
Otvoren novi IPARD poziv za voćarstvo, rok za prijavu 31. decembar
14.12.2025.•
2
Uprava za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede raspisala je četvrti javni poziv u okviru IPARD programa.
Ministarstvo privrede dodeljuje 400 miliona dinara za izlazak firmi na inostrana tržišta
14.12.2025.•
0
Ministarstvo privrede pokrenulo je program podrške kompanijama koje planiraju izlazak na inostrana tržišta, objavila je ministarka Adrijana Mesarović na Instagramu.
Živković: EPS u 2025. ostvaruje dobit, proizvodnja stabilna
14.12.2025.•
3
Generalni direktor Elektroprivede Srbije (EPS) Dušan Živković izjavio je danas da je EPS u zimsku sezonu ušla spremna, da je proizvodnja uglja i električne energije stabilna.
Stroža primena šengenskih pravila dovodi prevoznike iz Srbije u problem
14.12.2025.•
17
Transportni sektor u Srbiji i regionu suočava se sa problemima zbog šengenskog pravila da državljani van EU mogu boraviti najviše 90 dana u 180 dana na teritoriji Šengena.
Finansijski konsultant: Pitanje je da li bi država bila u stanju da uspešno upravlja NIS-om
13.12.2025.•
24
Finansijski konsultant Vladimir Vasić ocenio je da bi, sa strateškog stanovišta, za Srbiju bilo najpovoljnije da postane stoprocentni vlasnik Naftne industrije Srbije.
"Plan blokadera" u režiji Informera: "Bako, napravi mi palačinke" - o čemu je reč?
13.12.2025.•
21
Prorežimski tabloid Informer tvrdi da je došao u posed navodnog "plana" studenata, pod radnim nazivom "Testirajmo elektroenergetski sistem Srbije" ili alternativnog imena "Bako, napravi mi palačinke".
Nikezić: Srbija odmah da preuzme NIS, sankcije rezultat šibicarske politike Vučića
13.12.2025.•
15
Potpredsednik Stranke slobode i pravde (SSP) Dušan Nikezić izjavio je da Srbija više ne sme da čeka i mora odmah da preuzme upravljanje Naftnom industrijom Srbije (NIS).
Iran podigao cene benzina prvi put od 2019. godine: I dalje među najjeftinijima na svetu
13.12.2025.•
1
Iran je podigao cene subvencionisanog benzina, prvi put od 2019. godine, kada su zbog poskupljenja goriva izbili veliki protesti u kojima je poginulo više od 300 osoba.
Ministarstvo: Razumemo probleme mlekara, ali njih izazivaju spoljni faktori
12.12.2025.•
8
Država je svesna izazova sa kojima se domaći mlekarski sektor trenutno suočava, odnosno rast domaće proizvodnje uz istovremeni pad potrošnje, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede.
Međugodišnja inflacija u novembru bila 2,8 odsto
12.12.2025.•
0
Međugodišnja inflacija u Srbiji u novembru je bila 2,8 odsto, a mesečna 0,2 odsto, obavio je danas Republički zavod za statistiku.
Cene goriva nepromenjene
12.12.2025.•
2
Cene goriva u narednoj nedelji biće iste kao i u prethodnih sedam dana.
Novo zaduživanje: Država proširila emisiju obveznica
11.12.2025.•
1
Pred sam kraj godine, prema odluci koja je izašla u Službenom glasniku, Vlada Srbije odlučila je da se zaduži za dodatnih 200 miliona evra emisijom obveznica.
Na ECD platformi od danas kupovina i prodaja digitalne verzije zlata
11.12.2025.•
0
Na ECD platformi od danas je dostupna kupovina/prodaja Tether Golda (XAUt) - digitalne verzije zlata.
NBS zadržala referentnu kamatnu stopu na 5,75 odsto
11.12.2025.•
1
Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) odlučio je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto.
Komentari 3
Сима страхота
Још има оних који верују у долар, али све мање. Злато не доноси нову вредност, али није ексклузивни производ ниједне земље, а долар доноси само губитке, јер је ексклузивни производ САД. "Појас и пут" и друге кинеске иницијативе су само последица трговинског суфицита са САД, бесомучног штампања долара и дуга САД који је у тренутку док ово пишем преко 32 хиљаде милијарди долара. Све мање и мање земаља и људи верује да је оваква ситуација одржива, зато купују злато и друге метале, житарице, нафту и сл.
Dejan
Anonimus
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar