EXPO 2027 i "Skok u budućnost": Šta je sve na spisku od velikih investicija?
Koliko košta EXPO 2027, a koliko najavljeni program ulaganja "Skok u budućnost"? Od milijardu do 18 milijardi evra raspon je vrednosti investicija koje su se pominjale u vezi sa troškom za EXPO 2027.
Foto: Pixabay
O kojim je tačno investicijama reč (precizan spisak) i koliko će, konkretno, svaka od njih da košta i kako, kada, odakle i koliko ćemo za njih davati i dalje - nije poznato, prenosi N1.
Preciznog, javno dostupnog odgovora na pitanje koje sve investicije ulaze u pomenuti trošak od 17,8 milijardi evra i dalje nema – nema ga ni u Fiskalnoj strategiji, ne zna ga ni Fiskalni savet, dok je MMF upravo objavio, bar za sada – "najdetaljiniji" prikaz investicija – postoje ukupno 323 projekta u vrednosti od 17,803 milijarde evra.
Sastoji se od pet stavki: EXPO 2027, infrastruktura, industrijalizacija, modernizacija i "integralni razvoj i turizam".
Ova podela navodi se i u Fiskalnoj strategiji, ali osim nekoliko investicija u okviru EXPO 2027 – ne precizira ništa.
Tako EXPO obuhvata šest projekata, u vrednosti od 1,29 milijardi evra. Na spisku je (po strategiji), osim Nacionalnog stadiona i objekata za samu izložbu, između ostalog i: infrastruktura za nove gradske četvrti u Beogradu, akvatik centar, železnica Zemun-Aerodrom Beograd – EXPO, stambeni kompleks od 1.500 stanova i novi kej na Savi.
O najavljenom delfinarijumu koji treba da bude u okviru EXPO, u izveštaju MMF – nema ništa. Infrastruktura obuhvata četiri dela: puteve, lokalne puteve, pruge, i "vodni i vazdušni saobraćaj i druga infrastruktura". Reč je o ukupno 121 projektu u vrednosti od 11,43 milijarde evra.
Putna infrastruktura – u upravo objavljenom izveštaju MMF, posle treće revizije aranžmana, navodi se da je reč o 13 projekata u vrednosti 5,247 milijardi evra.
Na spisku su Moravski koridor, auto-put Vožd Karađorđe, Fruškogorski koridor, auto-put Preljina-Požega i drugi.
Za koje, konkretno, lokalne puteve će se izdvojiti dve milijarde evra – nije precizirano.
Kod železničkih pruga, ulagaće se u 11 projekata u vrednosti od 1,982 milijarde evra. Reč je o prugama Novi Sad-Subotica, Vrbas-Sombor, Niš-Dimitrovgrad, Niš-Brestovac i drugima.
"Vodni i vazdušni saobraćaj i druga infrastruktura" obuhvataju 97 projekata u vrednosti od 2,205 milijardi evra, bez preciziranja o kojim investicijama je reč.
Sledeća oblast je – industrijalizacija koja obuhvata elektranu Kostolac B3, naftovod, vetropark Kostolac, proširenje skladišta gasa Banatski Dvor, zatim navodnjavanje i ulaganje u postrojenja za prečišćavanje vode. Reč je, kako se navodi, o ukupno 81 projektu u vrednosti 3,353 milijarde evra.
Modernizacija se odnosi na 97 projekata u vrednosti od 1,599 milijardi evra. U tom "paketu" su ulaganja u BIO4 kampus, distrikt inovacija, data centre, centre za obuku.
Na kraju, tu su i investicije u "integralni razvoj i turizam". Njih je ukupno 18, u vrednosti od 127 miliona evra.
MMF o ulaganju energetskih preduzeća: Teško bez države
MMF konstatuje da je predsednik Srbije u januaru 2024. godine predstavio ambiciozni investicioni program "Skok u budućnost-EXPO 2027", u ukupnoj vrednosti od 17,8 milijardi evra, što je oko 23 odsto očekivanog ovogodišnjeg BDP.
"Saobraćajna infrastruktura čini najveći deo programa i predviđa izgradnju i nadogradnju 500 kilometara autoputeva i brzih puteva, 2.000 kilometara železnice i dve prve linije metroa u Beograd", navodi se u izveštaju MMF.
Projekti u energetskom sektoru uključuju proizvodnju obnovljive električne energije (solarna i vetar), reverzibilne hidroelektrane, prošireno skladište prirodnog gasa, gasni interkonektor sa Severnom Makedonijom i naftovod do Mađarske.
"Dok tek treba da se odluči da li će se veliki energetski projekti finansirati iz budžeta ili iz sredstava državnih preduzeća u oblasti energetike, malo je verovatno da će bilansi tih državnih preduzeća moći da iznesu tako velika ulaganja bez budžetske podrške", upozorava MMF.
Fiskalni savet: Stvara se prostor da se naknadno ubace neplanske investicije
Fiskalni savet nedavno je analizirao Fiskalnu strategiju za 2025. godinu sa projekcijom za 2026. i 2027. koju je usvojila Vlada Srbije.
U analizi se navodi da se očekuje se da program Skok u budućnost – Srbija 2027, bude glavni nosilac investicione aktivnosti države.
"Iz informacija iznetih u Nacrtu Strategije može se nedvosmisleno zaključiti da će ovaj program biti glavni enerator javnih investicija u naredne tri godine, budući da njegova vrednost može da objasni čak 70 odsto ukupnih kapitalnih rashoda koje država planira da sprovodi u periodu od 2024. do 2027. godine. Iako je pohvalno što je država konačno odlučila da objavi neke detalje o ovom velikom investicionom planu, analitički značaj priloženog plana nije preterano veliki", ukazao je Fiskalni savet.
Naime, plan koji je prezentovan u Nacrtu Strategije 2025-2027, u osnovi, svodi se na jednu malu tabelu na 44. strani dokumenta u kojoj su, pored procenjene vrednosti ukupnih investicija u okviru programa "Skok u budućnost" i broja projekata, navedene i vrednosti (i broj projekata) za pet užih oblasti.
"Postoji čitav niz informacija koje su od suštinske važnosti za ovaj investicioni plan, koje u Nacrtu Strategije uopšte nisu pomenute", upozorava Fiskalni savet.
Sektorska podela investicija je, kako se ukazuje – "isuviše opšta i neobavezujuća, a uz to ni ne nalikuje uobičajenim sektorskim podelama kapitalnih rashoda kakve se u međunarodnoj praksi najčešće primenjuju".
Zato se, navodi Fiskalni savet, za pojedine oblasti čak i na elementarnom nivou nemoguće utvrditi na šta se konkretna ulaganja zapravo odnose.
"Takav je slučaj, recimo, sa urbanom modernizacijom i/ili industrijalizacijom, oblastima u koje država planira da uloži čak pet milijardi evra, tj. skoro 30 odsto ukupne vrednosti investicija u okviru programa Skok u budućnost. Iz tekstualnog dela Strategije se, posredno, može zaključiti da bi se investicije u oblasti energetike potencijalno mogle naći unutar industrijalizacije, ali i tu postoje brojne nepoznanice – koliko je predviđeno za proizvodnju električne energije (koliko iz uglja, koliko iz obnovljivih izvora i dr), koliko za sektor gasa i sl", navodi se u analizi.
Pročitaj još
Postoji visok rizik da su ulaganja koja su najveći ekonomski i društveni prioritet – zaštita životne sredine i obrazovanje – ponovo neopravdano skrajnuta sa liste prioriteta i da će nastaviti da budu nedopustivo niska, upozorio je Fiskalni savet.
"Razlog za to vidimo u činjenici da se ove dve važne oblasti uopšte ne mogu prepoznati u tabeli koja objedinjuje program Skok u budućnost, iako se deklarativno pominju u tekstualnom delu Strategije kao prioriteti. Ako se one, pak, nalaze u okviru neke agregatne stavke od pet gore pomenutih, to bi jasno trebalo napisati, kvantifikovati vrednosti, jasno definisati rokove realizacije i slično", navodi se u analizi.
Takođe, nedostaje detaljna lista projekata po konkretnim oblastima (koji državni putevi, koje pruge, da li se grade novi lokalni putevi ili je reč o održavanju), nema informacija o njihovoj pojedinačnoj vrednosti, rokovima, izvorima finansiranja i dr.
"Na taj način ne samo da je nemoguće u realnom vremenu pratiti da li se stvarna realizacija odvija u skladu sa onim što je planirano, već se stvara prostor da se neke investicije koje inicijalno nisu bile predviđene programom (i koje objektivno možda i nisu prioritet) naknadno ubace umesto nekih važnih ulaganja koja kasne", ocenio je Fiskalni savet i preporučio Vladi Srbije "da problem nedostatka važnih informacija o planiranim javnim investicijama adresira u revidiranoj Strategiji, koja će biti usvojena u oktobru tekuće godine".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Firma koja je dovozila fantomske birače iz Bosne i koja očitava brojila zaradila skoro milijardu dinara
27.05.2026.•
3
Firma koja je dovozila birače iz Bosne i Hercegovine u Beograd i koja očitava brojila, prošle godine zaradila je skoro milijardu dinara.
EU uvodi nova pravila za male pakete iz Kine: Poskupljuje kupovina sa Temua, Šejna i Aliekspresa
27.05.2026.•
9
Kupovina sitnica sa platformi poput "Temua", "Šejna" i "Aliekspresa" uskoro bi mogla značajno da poskupi, usled novih pravila Evropske unije (EU) za male pošiljke iz Kine.
Zlatno doba Srbije - a razlike sve veće
27.05.2026.•
11
Kasnije nego što je uobičajeno, prolećno sunce je i ove godine zasijalo. Ugodno vreme i starije izmamljuje na ulice, šetajući posmatraju kako se život budi.
Hrvatska dobila spor protiv MOL-a, mađarska kompanija mora da plati 775.000 evra
27.05.2026.•
4
Hrvatska je dobila jedan od međunarodnih sporova protiv mađarske kompanije MOL, saopštilo je hrvatsko državno tužilaštvo.
Telekom kupio sedam kablovskih operatera: Svi preuzeti u istom danu
26.05.2026.•
27
Državno preuzeće za telekomunikacije Telekom Srbija kupilo je čak sedam lokalnih kablovskih operatera širom zemlje.
Razvoj e-trgovine u Srbiji: Od pandemijskog buma do ozbiljnog profitnog sektora
26.05.2026.•
2
Iako sektor elektronske trgovine u Srbiji postoji još od 2010. godine, pravi ubrzani rast dolazi tokom pandemije kovida-19. Od tada do danas sektor je u stalnom rastu.
Zaposleni u Samsungu zapretili štrajkom i dobili 300.000 evra po radniku
25.05.2026.•
4
Otkazivanje najavljenog štrajka svim zaposlenima u sektoru čipova u Samsungu ove godine donosi rekordnih 300.000 evra po glavi, uz obećanje učešća u profitu na 10 godina.
Brkić o saradnji sa Kinom: Srbija se dovodi u preveliku finansijsku zavisnost
25.05.2026.•
12
Postojeći model saradnje sa Kinom Srbiju dovodi u preveliku finansijsku zavisnost, ocenio je potpredsednik Srbija centra i bivši diplomata Mihailo Brkić.
Đedović: NIS mora da ostane dominantna kompanija na srpskom tržištu
24.05.2026.•
8
Ministarka Dubravka Đedović Handanović kaže da MOL nastoji da zadrži veću operativnu fleksibilnost unutar svoje grupe, ali da je stav Srbije da NIS mora da ostane dominantna kompanija na srpskom tržištu.
Brazil očekuje rekordan rod kafe
24.05.2026.•
3
Brazil očekuje dobar rod kafe u novoj poljoprivrednoj sezoni, što bi trebalo da rezultira najvećim obimom izvoza otkako trgovac sirovinama ECOM prati podatke, rekao je čelnik ECOM-ove podružnice Karlos Santana.
Ekonomista Savić: Iako to ne izgleda tako - Srbija još ima dobru poziciju u pregovorima o NIS-u
24.05.2026.•
2
Profesor Ekonomskog fakulteta u penziji Ljubodrag Savić ocenio je da Srbija u pregovorima o prodaji ruskog dela NIS-a još ima dobru poziciju, iako izgleda da nije tako.
NBS: Pripremljen nacrt izmena Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga
23.05.2026.•
5
Narodna banka Srbije (NBS) je objavila da je sačinila nacrt izmena Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga radi potpunog usaglašavanja sa propisima Evropske unije.
Direktor MOL-a: Pregovori o kupovini NIS-a u završnoj fazi, optimistični smo
23.05.2026.•
3
Generalni direktor mađarske MOL grupe Žolt Hernadi poručio je povodom produžetka roka za završetak pregovora o kupovini ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije da je u njima do sada ostvaren značajan napredak.
Rok za dogovor o NIS-u ističe danas: Mogući scenariji - prodaja, sankcije ili najgori ishod
22.05.2026.•
14
Poslednji dan pred istek roka za prodaju ruskog udela u NIS-u protiče bez konkretnih vesti o dogovoru između ruskih i mađarskih partnera.
Objavljene nove cene goriva
22.05.2026.•
9
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 sati do petka, 29. maja.
EU suspenduje carine na neka đubriva
22.05.2026.•
1
Savet EU odlučio je danas da na godinu dana suspenduje carinske tarife na ključna đubriva na bazi azota koja se koriste u poljoprivrednoj proizvodnji u Uniji, uključujući sirovine za đubriva kao što su urea i amonijak.
Šta će najviše poskupeti: "Već se priprema teren za rast cena"
22.05.2026.•
38
Inflacija u Srbiji ponovo ubrzava, a ekonomisti upozoravaju da bi do kraja godine mogla da premaši i pet odsto.
Prognoza EK o ekonomskom rastu Srbije: Faktori su studentski protesti, Ekspo, plate i penzije
21.05.2026.•
5
Posle pada prethodne godine, ekonomski rast Srbije ove godine će dostići 2,8 odsto, a sledeće 3,9 odsto, prognozira Evropska komisija (EK).
Dok cene hrane rastu, EU rešenje traži u kravljem izmetu
21.05.2026.•
4
Plan Evropske komisije za jačanje snabdevanja Evrope usmeren je na dugoročni regulatorni podsticaj za veću reciklažu stajnjaka i poljoprivrednog otpada u đubrivo.
Mask bi mogao da postane prvi bilioner nakon što SpaceX izađe na berzu
21.05.2026.•
5
Ilon Mask mogao bi da postane prvi bilioner u istoriji nakon očekivanog izlaska svemirske kompanije SpaceX na berzu, prenose američki poslovni mediji.
Meta počela da deli planiranih 8.000 otkaza
21.05.2026.•
3
Kompanija Meta počela je da sprovodi plan za ukidanje oko 8.000 radnih mesta širom sveta, a mnogim zaposlenima je preporučeno da rade od kuće dok traje taj proces, objavio je Blumberg.
Komentari 7
Penzioner
Grunf
Е
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar