EXPO 2027 i "Skok u budućnost": Šta je sve na spisku od velikih investicija?
Koliko košta EXPO 2027, a koliko najavljeni program ulaganja "Skok u budućnost"? Od milijardu do 18 milijardi evra raspon je vrednosti investicija koje su se pominjale u vezi sa troškom za EXPO 2027.
Foto: Pixabay
O kojim je tačno investicijama reč (precizan spisak) i koliko će, konkretno, svaka od njih da košta i kako, kada, odakle i koliko ćemo za njih davati i dalje - nije poznato, prenosi N1.
Preciznog, javno dostupnog odgovora na pitanje koje sve investicije ulaze u pomenuti trošak od 17,8 milijardi evra i dalje nema – nema ga ni u Fiskalnoj strategiji, ne zna ga ni Fiskalni savet, dok je MMF upravo objavio, bar za sada – "najdetaljiniji" prikaz investicija – postoje ukupno 323 projekta u vrednosti od 17,803 milijarde evra.
Sastoji se od pet stavki: EXPO 2027, infrastruktura, industrijalizacija, modernizacija i "integralni razvoj i turizam".
Ova podela navodi se i u Fiskalnoj strategiji, ali osim nekoliko investicija u okviru EXPO 2027 – ne precizira ništa.
Tako EXPO obuhvata šest projekata, u vrednosti od 1,29 milijardi evra. Na spisku je (po strategiji), osim Nacionalnog stadiona i objekata za samu izložbu, između ostalog i: infrastruktura za nove gradske četvrti u Beogradu, akvatik centar, železnica Zemun-Aerodrom Beograd – EXPO, stambeni kompleks od 1.500 stanova i novi kej na Savi.
O najavljenom delfinarijumu koji treba da bude u okviru EXPO, u izveštaju MMF – nema ništa. Infrastruktura obuhvata četiri dela: puteve, lokalne puteve, pruge, i "vodni i vazdušni saobraćaj i druga infrastruktura". Reč je o ukupno 121 projektu u vrednosti od 11,43 milijarde evra.
Putna infrastruktura – u upravo objavljenom izveštaju MMF, posle treće revizije aranžmana, navodi se da je reč o 13 projekata u vrednosti 5,247 milijardi evra.
Na spisku su Moravski koridor, auto-put Vožd Karađorđe, Fruškogorski koridor, auto-put Preljina-Požega i drugi.
Za koje, konkretno, lokalne puteve će se izdvojiti dve milijarde evra – nije precizirano.
Kod železničkih pruga, ulagaće se u 11 projekata u vrednosti od 1,982 milijarde evra. Reč je o prugama Novi Sad-Subotica, Vrbas-Sombor, Niš-Dimitrovgrad, Niš-Brestovac i drugima.
"Vodni i vazdušni saobraćaj i druga infrastruktura" obuhvataju 97 projekata u vrednosti od 2,205 milijardi evra, bez preciziranja o kojim investicijama je reč.
Sledeća oblast je – industrijalizacija koja obuhvata elektranu Kostolac B3, naftovod, vetropark Kostolac, proširenje skladišta gasa Banatski Dvor, zatim navodnjavanje i ulaganje u postrojenja za prečišćavanje vode. Reč je, kako se navodi, o ukupno 81 projektu u vrednosti 3,353 milijarde evra.
Modernizacija se odnosi na 97 projekata u vrednosti od 1,599 milijardi evra. U tom "paketu" su ulaganja u BIO4 kampus, distrikt inovacija, data centre, centre za obuku.
Na kraju, tu su i investicije u "integralni razvoj i turizam". Njih je ukupno 18, u vrednosti od 127 miliona evra.
MMF o ulaganju energetskih preduzeća: Teško bez države
MMF konstatuje da je predsednik Srbije u januaru 2024. godine predstavio ambiciozni investicioni program "Skok u budućnost-EXPO 2027", u ukupnoj vrednosti od 17,8 milijardi evra, što je oko 23 odsto očekivanog ovogodišnjeg BDP.
"Saobraćajna infrastruktura čini najveći deo programa i predviđa izgradnju i nadogradnju 500 kilometara autoputeva i brzih puteva, 2.000 kilometara železnice i dve prve linije metroa u Beograd", navodi se u izveštaju MMF.
Projekti u energetskom sektoru uključuju proizvodnju obnovljive električne energije (solarna i vetar), reverzibilne hidroelektrane, prošireno skladište prirodnog gasa, gasni interkonektor sa Severnom Makedonijom i naftovod do Mađarske.
"Dok tek treba da se odluči da li će se veliki energetski projekti finansirati iz budžeta ili iz sredstava državnih preduzeća u oblasti energetike, malo je verovatno da će bilansi tih državnih preduzeća moći da iznesu tako velika ulaganja bez budžetske podrške", upozorava MMF.
Fiskalni savet: Stvara se prostor da se naknadno ubace neplanske investicije
Fiskalni savet nedavno je analizirao Fiskalnu strategiju za 2025. godinu sa projekcijom za 2026. i 2027. koju je usvojila Vlada Srbije.
U analizi se navodi da se očekuje se da program Skok u budućnost – Srbija 2027, bude glavni nosilac investicione aktivnosti države.
"Iz informacija iznetih u Nacrtu Strategije može se nedvosmisleno zaključiti da će ovaj program biti glavni enerator javnih investicija u naredne tri godine, budući da njegova vrednost može da objasni čak 70 odsto ukupnih kapitalnih rashoda koje država planira da sprovodi u periodu od 2024. do 2027. godine. Iako je pohvalno što je država konačno odlučila da objavi neke detalje o ovom velikom investicionom planu, analitički značaj priloženog plana nije preterano veliki", ukazao je Fiskalni savet.
Naime, plan koji je prezentovan u Nacrtu Strategije 2025-2027, u osnovi, svodi se na jednu malu tabelu na 44. strani dokumenta u kojoj su, pored procenjene vrednosti ukupnih investicija u okviru programa "Skok u budućnost" i broja projekata, navedene i vrednosti (i broj projekata) za pet užih oblasti.
"Postoji čitav niz informacija koje su od suštinske važnosti za ovaj investicioni plan, koje u Nacrtu Strategije uopšte nisu pomenute", upozorava Fiskalni savet.
Sektorska podela investicija je, kako se ukazuje – "isuviše opšta i neobavezujuća, a uz to ni ne nalikuje uobičajenim sektorskim podelama kapitalnih rashoda kakve se u međunarodnoj praksi najčešće primenjuju".
Zato se, navodi Fiskalni savet, za pojedine oblasti čak i na elementarnom nivou nemoguće utvrditi na šta se konkretna ulaganja zapravo odnose.
"Takav je slučaj, recimo, sa urbanom modernizacijom i/ili industrijalizacijom, oblastima u koje država planira da uloži čak pet milijardi evra, tj. skoro 30 odsto ukupne vrednosti investicija u okviru programa Skok u budućnost. Iz tekstualnog dela Strategije se, posredno, može zaključiti da bi se investicije u oblasti energetike potencijalno mogle naći unutar industrijalizacije, ali i tu postoje brojne nepoznanice – koliko je predviđeno za proizvodnju električne energije (koliko iz uglja, koliko iz obnovljivih izvora i dr), koliko za sektor gasa i sl", navodi se u analizi.
Pročitaj još
Postoji visok rizik da su ulaganja koja su najveći ekonomski i društveni prioritet – zaštita životne sredine i obrazovanje – ponovo neopravdano skrajnuta sa liste prioriteta i da će nastaviti da budu nedopustivo niska, upozorio je Fiskalni savet.
"Razlog za to vidimo u činjenici da se ove dve važne oblasti uopšte ne mogu prepoznati u tabeli koja objedinjuje program Skok u budućnost, iako se deklarativno pominju u tekstualnom delu Strategije kao prioriteti. Ako se one, pak, nalaze u okviru neke agregatne stavke od pet gore pomenutih, to bi jasno trebalo napisati, kvantifikovati vrednosti, jasno definisati rokove realizacije i slično", navodi se u analizi.
Takođe, nedostaje detaljna lista projekata po konkretnim oblastima (koji državni putevi, koje pruge, da li se grade novi lokalni putevi ili je reč o održavanju), nema informacija o njihovoj pojedinačnoj vrednosti, rokovima, izvorima finansiranja i dr.
"Na taj način ne samo da je nemoguće u realnom vremenu pratiti da li se stvarna realizacija odvija u skladu sa onim što je planirano, već se stvara prostor da se neke investicije koje inicijalno nisu bile predviđene programom (i koje objektivno možda i nisu prioritet) naknadno ubace umesto nekih važnih ulaganja koja kasne", ocenio je Fiskalni savet i preporučio Vladi Srbije "da problem nedostatka važnih informacija o planiranim javnim investicijama adresira u revidiranoj Strategiji, koja će biti usvojena u oktobru tekuće godine".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Za one koji imaju poteškoće u otplati kredita: Od 15. oktobra važiće olakšice
16.09.2025.•
0
Narodna banka Srbije usvojila je Odluku o olakšicama u otplati kredita, kojom se bliže uređuju uslovi pod kojima su davaoci kredita dužni da korisnicima koji imaju poteškoće u otplati kredita ponude određene olakšice.
Torlak bio u blokadi: Vlada brzometno preko tekuće budžetske rezerve prebacila 100 miliona dinara
16.09.2025.•
2
Gotovo 100 miliona dinara, tačnije 98,6 prebacila je Vlada Srbije preko tekuće budžetske rezerve Institutu za virusologiju, vakcine i serume Torlak.
Na jednom mestu objavljene ponude banaka za povoljnije kredite građanima: Pogledajte šta se nudi
16.09.2025.•
1
Narodna banka Srbije (NBS) objavila je svoje posebne ponude kredita za zaposlene i penzionere s redovnim mesečnim primanjima do 100.000 dinara.
U julu izdato 4,6 odsto manje građevinskih dozvola nego u isto vreme 2024.
15.09.2025.•
1
U Srbiji su u julu ove godine izdate 2.532 građevinske dozvole, što je 4,6 odsto manje u odnosu na isti period 2024. godine, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).
Mask kupio deonice Tesle za milijardu dolara, porasle akcije firme
15.09.2025.•
0
Akcije američke kompanije Tesla porasle su danas za oko šest odsto.
SAD: Sa Kinom postignut okvirni sporazum o vlasništvu nad TikTokom
15.09.2025.•
0
Postignut je okvirni sporazum o vlasništvu nad popularnom društvenom platformom TikTok, rekao je danas ministar finansija SAD Skot Besent.
Ministarstvo: Uljare će po završetku žetve objaviti otkupnu cenu suncokreta
15.09.2025.•
0
Predstavnici Ministarstva poljoprivrede Srbije dogovorili su danas sa proizvođačima suncokreta i predstavnicima uljara da uljare u narednih mesec dana, po završetku žetve, objave konačnu otkupnu cenu suncokreta.
VIDEO: Svoč na svojim satovima zamenio mesta brojevima tri i devet zbog Trampovih carina
15.09.2025.•
2
Švajcarski proizvođač časovnika Svoč podstaknut američkim carinama od 39 odsto na američki uvoz iz Švajcarske počeo je prodaju specijalne serije satova na kojima je brojevima tri i devet zamenio mesta.
Sve banke obavezne da ponude kredite po nižnim kamatama: Računica na primeru od pola miliona dinara
15.09.2025.•
5
Sve banke u Srbiji su od danas, 15. septembra u obavezi da klijentima ponude potrošačke, gotovinske i stambene kredite po novim, nižim kamatama.
Ponovo menjana Uredba o ograničenju trgovačkih marži: Jedna izmena se tiče svežeg voća i povrća
14.09.2025.•
7
Vlada Srbije je na sednici u četvrtak, 11. septembra usvojila izmene Uredbe o posebnim uslovima za obavljanje trgovine.
Kamiondžije iz Srbije od 12. oktobra u problemu: Upozoravaju na moguću lančanu reakciju
14.09.2025.•
11
Evropska komisija najavila je da će od 12. oktobra početi postepena primena novog Sistema ulaska i izlaska (EES) u zemlje Šengen zone.
Na računima nemačkih banaka 4,2 milijarde evra koje ne pripadaju nikome
14.09.2025.•
2
Na računima nemačkih banaka nalazi se čak 4,2 milijarde evra koji nemaju vlasnika, pokazuje novo istraživanje sprovedeno na zahtev Ministarstva obrazovanja i istraživanja Nemačke.
Investicioni fondovi u Srbiji upravljaju sa više od dve milijarde evra
12.09.2025.•
0
Predsednik Komisije za hartije od vrednosti Srbije Marko Janković izjavio je da su krajem avgusta ove godine investicioni fondovu koji posluju u Srbiji upravljali sa više od dve milijarde evra.
RZS: Potrošačke cene 4,7 odsto više nego prošle godine
12.09.2025.•
3
Cene proizvoda i usluga lične potrošnje u avgustu ove godine, u poređenju sa istim mesecom 2024. godine, povećane su 4,7 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku.
Sindikat Zastava oružja: Zabrana izvoza ugrozila isplatu plata kragujevačkim oružarima
12.09.2025.•
2
Samostalni sindikat fabrike "Zastava oružje" iz Kragujevca upozorio je da je "zbog zabrane izvoza naoružanja najdirektnije ugrožena isplata zarada zaposlenima" i zatražio hitan sastanak sa nadležnim organima.
Objavljene nove cene goriva
12.09.2025.•
8
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Kompanija DDOR svečano obeležila 80 godina postojanja
11.09.2025.•
0
DDOR osiguranje, jedna od vodećih osiguravajućih kompanija u Srbiji, s ponosom je obeležila 80 godina uspešnog poslovanja.
Narodna banka Srbije zadržala referentnu kamatnu stopu na istom nivou
11.09.2025.•
2
Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na 5,75 odsto.
Sektor informisanja i telekomunikacija imao najveću prosečnu zaradu - 326.000 dinara
11.09.2025.•
4
Najveća prosečna zarada po delatnostima zabeležena je u junu u sektoru informisanja i telekomunikacija od 326.580 dinara, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).
Novo zaduživanje države - ovaj put za 410 miliona evra: Kod koga i šta je potencijalno sporno
11.09.2025.•
10
Vlada Srbije je prošle nedelje uputila Skupštini Srbije predloge zakona o zaduživanju zemlje u ukupnom iznosu od oko 410 miliona evra.
Proizvođač leka Ozempik ukida 9.000 radnih mesta
10.09.2025.•
0
Danska farmaceutska kompanija Novo Nordisk, matična kompanija leka Ozempik za dijabetičare, saopštila je da će ukinuti 9.000 radnih mesta širom sveta, što predstavlja više od 11 odsto njenog platnog spiska.
Komentari 7
Penzioner
Grunf
Е
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar