EXPO 2027 i "Skok u budućnost": Šta je sve na spisku od velikih investicija?
Koliko košta EXPO 2027, a koliko najavljeni program ulaganja "Skok u budućnost"? Od milijardu do 18 milijardi evra raspon je vrednosti investicija koje su se pominjale u vezi sa troškom za EXPO 2027.
Foto: Pixabay
O kojim je tačno investicijama reč (precizan spisak) i koliko će, konkretno, svaka od njih da košta i kako, kada, odakle i koliko ćemo za njih davati i dalje - nije poznato, prenosi N1.
Preciznog, javno dostupnog odgovora na pitanje koje sve investicije ulaze u pomenuti trošak od 17,8 milijardi evra i dalje nema – nema ga ni u Fiskalnoj strategiji, ne zna ga ni Fiskalni savet, dok je MMF upravo objavio, bar za sada – "najdetaljiniji" prikaz investicija – postoje ukupno 323 projekta u vrednosti od 17,803 milijarde evra.
Sastoji se od pet stavki: EXPO 2027, infrastruktura, industrijalizacija, modernizacija i "integralni razvoj i turizam".
Ova podela navodi se i u Fiskalnoj strategiji, ali osim nekoliko investicija u okviru EXPO 2027 – ne precizira ništa.
Tako EXPO obuhvata šest projekata, u vrednosti od 1,29 milijardi evra. Na spisku je (po strategiji), osim Nacionalnog stadiona i objekata za samu izložbu, između ostalog i: infrastruktura za nove gradske četvrti u Beogradu, akvatik centar, železnica Zemun-Aerodrom Beograd – EXPO, stambeni kompleks od 1.500 stanova i novi kej na Savi.
O najavljenom delfinarijumu koji treba da bude u okviru EXPO, u izveštaju MMF – nema ništa. Infrastruktura obuhvata četiri dela: puteve, lokalne puteve, pruge, i "vodni i vazdušni saobraćaj i druga infrastruktura". Reč je o ukupno 121 projektu u vrednosti od 11,43 milijarde evra.
Putna infrastruktura – u upravo objavljenom izveštaju MMF, posle treće revizije aranžmana, navodi se da je reč o 13 projekata u vrednosti 5,247 milijardi evra.
Na spisku su Moravski koridor, auto-put Vožd Karađorđe, Fruškogorski koridor, auto-put Preljina-Požega i drugi.
Za koje, konkretno, lokalne puteve će se izdvojiti dve milijarde evra – nije precizirano.
Kod železničkih pruga, ulagaće se u 11 projekata u vrednosti od 1,982 milijarde evra. Reč je o prugama Novi Sad-Subotica, Vrbas-Sombor, Niš-Dimitrovgrad, Niš-Brestovac i drugima.
"Vodni i vazdušni saobraćaj i druga infrastruktura" obuhvataju 97 projekata u vrednosti od 2,205 milijardi evra, bez preciziranja o kojim investicijama je reč.
Sledeća oblast je – industrijalizacija koja obuhvata elektranu Kostolac B3, naftovod, vetropark Kostolac, proširenje skladišta gasa Banatski Dvor, zatim navodnjavanje i ulaganje u postrojenja za prečišćavanje vode. Reč je, kako se navodi, o ukupno 81 projektu u vrednosti 3,353 milijarde evra.
Modernizacija se odnosi na 97 projekata u vrednosti od 1,599 milijardi evra. U tom "paketu" su ulaganja u BIO4 kampus, distrikt inovacija, data centre, centre za obuku.
Na kraju, tu su i investicije u "integralni razvoj i turizam". Njih je ukupno 18, u vrednosti od 127 miliona evra.
MMF o ulaganju energetskih preduzeća: Teško bez države
MMF konstatuje da je predsednik Srbije u januaru 2024. godine predstavio ambiciozni investicioni program "Skok u budućnost-EXPO 2027", u ukupnoj vrednosti od 17,8 milijardi evra, što je oko 23 odsto očekivanog ovogodišnjeg BDP.
"Saobraćajna infrastruktura čini najveći deo programa i predviđa izgradnju i nadogradnju 500 kilometara autoputeva i brzih puteva, 2.000 kilometara železnice i dve prve linije metroa u Beograd", navodi se u izveštaju MMF.
Projekti u energetskom sektoru uključuju proizvodnju obnovljive električne energije (solarna i vetar), reverzibilne hidroelektrane, prošireno skladište prirodnog gasa, gasni interkonektor sa Severnom Makedonijom i naftovod do Mađarske.
"Dok tek treba da se odluči da li će se veliki energetski projekti finansirati iz budžeta ili iz sredstava državnih preduzeća u oblasti energetike, malo je verovatno da će bilansi tih državnih preduzeća moći da iznesu tako velika ulaganja bez budžetske podrške", upozorava MMF.
Fiskalni savet: Stvara se prostor da se naknadno ubace neplanske investicije
Fiskalni savet nedavno je analizirao Fiskalnu strategiju za 2025. godinu sa projekcijom za 2026. i 2027. koju je usvojila Vlada Srbije.
U analizi se navodi da se očekuje se da program Skok u budućnost – Srbija 2027, bude glavni nosilac investicione aktivnosti države.
"Iz informacija iznetih u Nacrtu Strategije može se nedvosmisleno zaključiti da će ovaj program biti glavni enerator javnih investicija u naredne tri godine, budući da njegova vrednost može da objasni čak 70 odsto ukupnih kapitalnih rashoda koje država planira da sprovodi u periodu od 2024. do 2027. godine. Iako je pohvalno što je država konačno odlučila da objavi neke detalje o ovom velikom investicionom planu, analitički značaj priloženog plana nije preterano veliki", ukazao je Fiskalni savet.
Naime, plan koji je prezentovan u Nacrtu Strategije 2025-2027, u osnovi, svodi se na jednu malu tabelu na 44. strani dokumenta u kojoj su, pored procenjene vrednosti ukupnih investicija u okviru programa "Skok u budućnost" i broja projekata, navedene i vrednosti (i broj projekata) za pet užih oblasti.
"Postoji čitav niz informacija koje su od suštinske važnosti za ovaj investicioni plan, koje u Nacrtu Strategije uopšte nisu pomenute", upozorava Fiskalni savet.
Sektorska podela investicija je, kako se ukazuje – "isuviše opšta i neobavezujuća, a uz to ni ne nalikuje uobičajenim sektorskim podelama kapitalnih rashoda kakve se u međunarodnoj praksi najčešće primenjuju".
Zato se, navodi Fiskalni savet, za pojedine oblasti čak i na elementarnom nivou nemoguće utvrditi na šta se konkretna ulaganja zapravo odnose.
"Takav je slučaj, recimo, sa urbanom modernizacijom i/ili industrijalizacijom, oblastima u koje država planira da uloži čak pet milijardi evra, tj. skoro 30 odsto ukupne vrednosti investicija u okviru programa Skok u budućnost. Iz tekstualnog dela Strategije se, posredno, može zaključiti da bi se investicije u oblasti energetike potencijalno mogle naći unutar industrijalizacije, ali i tu postoje brojne nepoznanice – koliko je predviđeno za proizvodnju električne energije (koliko iz uglja, koliko iz obnovljivih izvora i dr), koliko za sektor gasa i sl", navodi se u analizi.
Pročitaj još
Postoji visok rizik da su ulaganja koja su najveći ekonomski i društveni prioritet – zaštita životne sredine i obrazovanje – ponovo neopravdano skrajnuta sa liste prioriteta i da će nastaviti da budu nedopustivo niska, upozorio je Fiskalni savet.
"Razlog za to vidimo u činjenici da se ove dve važne oblasti uopšte ne mogu prepoznati u tabeli koja objedinjuje program Skok u budućnost, iako se deklarativno pominju u tekstualnom delu Strategije kao prioriteti. Ako se one, pak, nalaze u okviru neke agregatne stavke od pet gore pomenutih, to bi jasno trebalo napisati, kvantifikovati vrednosti, jasno definisati rokove realizacije i slično", navodi se u analizi.
Takođe, nedostaje detaljna lista projekata po konkretnim oblastima (koji državni putevi, koje pruge, da li se grade novi lokalni putevi ili je reč o održavanju), nema informacija o njihovoj pojedinačnoj vrednosti, rokovima, izvorima finansiranja i dr.
"Na taj način ne samo da je nemoguće u realnom vremenu pratiti da li se stvarna realizacija odvija u skladu sa onim što je planirano, već se stvara prostor da se neke investicije koje inicijalno nisu bile predviđene programom (i koje objektivno možda i nisu prioritet) naknadno ubace umesto nekih važnih ulaganja koja kasne", ocenio je Fiskalni savet i preporučio Vladi Srbije "da problem nedostatka važnih informacija o planiranim javnim investicijama adresira u revidiranoj Strategiji, koja će biti usvojena u oktobru tekuće godine".
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
EU planira da zabrani ruski gas do kraja 2027. godine
17.06.2025.•
0
Evropska komisija planira da u utorak predloži zakonsku zabranu uvoza ruskog prirodnog i tečnog gasa u Evropsku uniju do kraja 2027. godine, kako bi postepeno okončala energetske veze sa Rusijom.
Robne rezerve otkupljuju deo ovogodišnjeg roda pšenice
16.06.2025.•
1
Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da je pokrenuta inicijativa da Direkcija za robne rezerve, u skladu sa mogućnostima budžeta, otkupi deo ovogodišnjeg roda pšenice "po stimulativnijoj ceni".
Srpska IT asocijacija: Ukidanje podsticaja bez najave ugrožava poslovanje i poverenje investitora
16.06.2025.•
4
Srpska IT Asocijacija (SITA) saopštila je da je zabrinuta zbog nenajavljene odluke Vlade Srbije da ukine Uredbu o podsticajima za poslodavce koji zapošljavaju novonaseljena lica.
Sitnice koje koštaju: Kako da neprimetni troškovi ne "pojedu" tvoj kućni budžet?
16.06.2025.•
0
U vreme čestih i neočekivanih promena cena, budžet zaista lako izmakne kontroli i to bez velikih, planiranih troškova tokom meseca.
Skaču cene nafte zbog rata Irana i Izraela, moguća i blokada moreuza: Može li to uticati na Srbiju?
16.06.2025.•
11
Cena sirove nafte skočila je za desetak odsto zbog sukoba Izraela i Irana.
Dolar pao na najniži nivo u poslednje tri godine
15.06.2025.•
0
Dolar je pao na najniži nivo u poslednje tri godine, jer promenljiva trgovinska politika Sjedinjenih Američkih Država unosi nestabilnost na tržišta.
Objavljeno koliko je Tramp zaradio u 2024: Najveći prihodi od kriptovaluta i golf klubova
15.06.2025.•
0
Predsednik SAD Donald Tramp prijavio je više od 600 miliona dolara prihoda tokom 2024. godine.
Prodat Ju-Es stil: Poznato ko ga preuzma i za koji iznos
15.06.2025.•
3
Američki predsednik Donald Tramp potpisao je izvršnu direktivu kojim je dozvoljena prodaja Ju-Es stila kompaniji Nipon Stil za 14,9 milijardi dolara.
U Švajcarskoj je ustavom zagarantovano pravo na gotovinu
15.06.2025.•
2
Senat Savezne skupštine Švajcarske jednoglasno je doneo odluku o tome da u ustav te države ugradi garanciju o snabdevanju gotovinom i upotrebi franka kao nacionalne valute.
Stručnjak za energetiku: Povećanje cene sirove nafte neće uticati na Srbiju
14.06.2025.•
5
Cena sirove nafte na svetskom tržištu nakon izbijanja sukoba između Izraela i Irana ne bi trebalo da pređe 90 dolara po barelu.
Srbija povećava kapacitete vetroelektrana - cilj jedan GW do kraja godine
14.06.2025.•
3
Svetski dan vetra, koji se obeležava 15. juna, Srbija dočekuje sa 607 megavata (MW) vetroelektrana.
Advokat Siniše Malog opet dobio posao na EXPO: Preko 14 miliona dinara
13.06.2025.•
10
Advokat Igor Isailović, poznat po saradnji sa ministrom finansija Sinišom Malim, ponovo je dobio posao za pružanje pravnih usluga za potrebe Specijalizovane izložbe EXPO 2027.
Objavljene nove cene goriva: Nisu dobre vesti
13.06.2025.•
12
Na pumpama u Srbiji evrodizel će u narednih sedam dana koštati 189 dinara, dok je cena benzina 179 dinara po litru.
Program podrške za održivu poljoprivredu: Prijave do 3. avgusta
13.06.2025.•
0
Razvojni biznis centar Kragujevac, ENECA, Mladi poljoprivrednici Srbije i Ekološki centar "Stanište" raspisali su javni poziv organizacijama u oblasti poljoprivrede i udruženjima poljoprivrednika.
Đedović Handanović: Čekaju se lokacijski uslovi za naftovod Srbija-Mađarska, potom izrada projekta
12.06.2025.•
3
Ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović izjavila je da je u toku ishovodovanje lokacijskih uslova za naftovod Srbija - Mađarska.
Mali najavio nove reforme: Uvođenje e-bolovanja i osnivanje baze podataka parafiskalnih nameta
12.06.2025.•
8
Ministar finansija Srbije Siniša Mali najavio je da domaću privredu očekuju još dve reforme - uvođenje e-bolovanja i osnivanje centralizovane baze podataka parafiskalnih nameta.
Vlada ukinula uredbu o subvencijama za zaposlenje novonastanjenih lica u Srbiji
12.06.2025.•
3
Vlada Srbije ukinula je Uredbu o kriterijumima za dodelu podsticaja poslodavcima koji zapošljavaju novonastanjena lica u zemlji.
NBS zadržala referentnu kamatnu stopu na 5,75 odsto
12.06.2025.•
2
NBS odlučila je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, kao i da na nepromenjenim nivoima zadrži kamatne stope na depozitne (4,5 odsto) i kreditne olakšice (7 odsto).
Ruski gas kao sredstvo ucene: Može duži ugovor - ako Srbija stopira isporuku oružja Ukrajini
12.06.2025.•
20
Ruski gas ima ucenjivački potencijal za Srbiju, saznaje Demostat nezvanično u diplomatskim krugovima.
Nova tura otkaza u Guglu
12.06.2025.•
0
Američka tehnološka kompanija Gugl pokrenula je novu rundu smanjenja troškova.
Pritisak na kurs dinara ipak raste: Doznake za osam odsto manje nego prošle godine
11.06.2025.•
11
Poslednji podaci iz platnog bilansa pokazuju parametre koji su izazvali slabiji rast bruto domaćeg proizvoda od očekivanog.
Komentari 7
Penzioner
Grunf
Е
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar