Profesor Šoškić: Inflacija u EU i Srbiji se "tvrdoglavo" drži, banke zakasnile sa povećanjem kamata
Inflacija se i u Evropskoj uniji (EU) i u Srbiji "tvrdoglavo" drži, jer su centralne banke na početku rasta cena 2021. godine zakasnile sa povećanjem kamatnih stopa.
Foto: Pixabay
To je ocenio profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i nekadašnji guverner Narodne banke Srbije (NBS) Dejan Šoškić.
"U avgustu, septembru 2021. godine neke centralne banke su počele sa povećanjem kamatnih stopa, a mi smo, kao i Evropska centralna banka to uradili devet meseci kasnije. To je omogućilo kreiranje inflacionih očekivanja i sada se plaća cena, jer se inflacija teže obara. Kod nas je tome doprinela i ekspanzivna monetarna politika prethodnih godina i davanje novca pred izbore", kazao je Šoškić za Danas.
Dodao je da postoji rast cena koje reguliše država i objasnio da povećanjem plata, cene usluga guraju sada inflaciju.
"Rast plata u državnom sektoru gura i plate u privatnom. Trebalo je pomagati ciljano ljudima sa najnižim dohocima, a ostali je trebalo da se strpe sa povećanjem plata dok se ne suzbije inflacija, pa onda da se nadoknađuje. Ali ako cene rastu, a plate rastu zbog rasta cena, onda se produžava inflacija", kazao je on.
Od početka godine sa padom inflacije, kako piše Danas, plate beleže visok realni rast, a u maju, prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), prosečna neto plata je bila veća nego u istom mesecu lane 11,2 odsto.
Međugodišnja inflacija u julu ove godine porasla je za 4,3 odsto, što je od marta 2023. godine prvi put da je inflacija u jednom mesecu porasla u odnosu na isti mesec prethodne godine.
NBS je najavila taj skok prošle nedelje, kada je prilikom odluke da ne smanjuje referentnu kamatnu stopu ocenila da će na privremeni rast inflacije u julu u najvećoj meri uticati serija jednokratnih poskupljenja pojedinih prehrambenih proizvoda i usluga sa regulisanim cenama.
U obrazloženju centralne banke navodi se da ti proizvodi poskupljuju zbog rasta cena na svetskom tržištu ili sirovina, a u izveštaju RZS-a navodi se međugodišnji rast cena usluga, pre svega komunalija, gas je poskupeo 9,4 odsto, struja 7,3 odsto, a daljinsko grejanje 10,6 odsto u proseku.
Takođe, kirije su u proseku skuplje skoro 13 odsto nego prošle godine, iznadprosečno su poskupele i ostale komunalije kao što su voda i kanalizacija, održavanje stanova i druge.
Doprinos rastu cena dao je i sektor transporta, a to pre svega zavisi od cena goriva. Gorivo u julu ove godine je u odnosu na jul prošle bilo skuplje 10 odsto, pokazuju podaci RZS-a.
Podseća se da su restorani i hoteli skuplji 9,1 odsto, a rekreacija i kultura 5,6 odsto, kao i da je ta oblast zabeležila najveće poskupljenje u julu u odnosu na prethodni mesec jun od 3,1 odsto.
Pročitaj još
Hrana je međugodišnje poskupela 1,4 odsto i tu se izdvajaju proizvodi grupisani kao "šećer, džem, med i čokolada" sa 9,3 odsto, a što se, kako se dodaje, najviše odnosi na poskupljenje čokolade usled problema sa proizvodnjom kakaoa u Africi.
"Ako je za utehu i međugodišnja inflacija u evrozoni je u julu bila veća nego u junu, doduše rast je znatno manji nego u Srbiji. Prema preliminarnim podacima Eurostata, u julu je međugodišnja inflacija iznosila 2,6 odsto, nakon 2,5 odsto u junu", piše Danas.
Belgija je, prema podacima Eurostata, u julu imala veću godišnju inflaciju od Srbije od 5,5 odsto.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Dolar pao na najniži nivo u poslednje tri godine
15.06.2025.•
0
Dolar je pao na najniži nivo u poslednje tri godine, jer promenljiva trgovinska politika Sjedinjenih Američkih Država unosi nestabilnost na tržišta.
Objavljeno koliko je Tramp zaradio u 2024: Najveći prihodi od kriptovaluta i golf klubova
15.06.2025.•
0
Predsednik SAD Donald Tramp prijavio je više od 600 miliona dolara prihoda tokom 2024. godine.
Prodat Ju-Es stil: Poznato ko ga preuzma i za koji iznos
15.06.2025.•
3
Američki predsednik Donald Tramp potpisao je izvršnu direktivu kojim je dozvoljena prodaja Ju-Es stila kompaniji Nipon Stil za 14,9 milijardi dolara.
U Švajcarskoj je ustavom zagarantovano pravo na gotovinu
15.06.2025.•
2
Senat Savezne skupštine Švajcarske jednoglasno je doneo odluku o tome da u ustav te države ugradi garanciju o snabdevanju gotovinom i upotrebi franka kao nacionalne valute.
Stručnjak za energetiku: Povećanje cene sirove nafte neće uticati na Srbiju
14.06.2025.•
5
Cena sirove nafte na svetskom tržištu nakon izbijanja sukoba između Izraela i Irana ne bi trebalo da pređe 90 dolara po barelu.
Srbija povećava kapacitete vetroelektrana - cilj jedan GW do kraja godine
14.06.2025.•
3
Svetski dan vetra, koji se obeležava 15. juna, Srbija dočekuje sa 607 megavata (MW) vetroelektrana.
Advokat Siniše Malog opet dobio posao na EXPO: Preko 14 miliona dinara
13.06.2025.•
10
Advokat Igor Isailović, poznat po saradnji sa ministrom finansija Sinišom Malim, ponovo je dobio posao za pružanje pravnih usluga za potrebe Specijalizovane izložbe EXPO 2027.
Objavljene nove cene goriva: Nisu dobre vesti
13.06.2025.•
12
Na pumpama u Srbiji evrodizel će u narednih sedam dana koštati 189 dinara, dok je cena benzina 179 dinara po litru.
Program podrške za održivu poljoprivredu: Prijave do 3. avgusta
13.06.2025.•
0
Razvojni biznis centar Kragujevac, ENECA, Mladi poljoprivrednici Srbije i Ekološki centar "Stanište" raspisali su javni poziv organizacijama u oblasti poljoprivrede i udruženjima poljoprivrednika.
Đedović Handanović: Čekaju se lokacijski uslovi za naftovod Srbija-Mađarska, potom izrada projekta
12.06.2025.•
3
Ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović izjavila je da je u toku ishovodovanje lokacijskih uslova za naftovod Srbija - Mađarska.
Mali najavio nove reforme: Uvođenje e-bolovanja i osnivanje baze podataka parafiskalnih nameta
12.06.2025.•
8
Ministar finansija Srbije Siniša Mali najavio je da domaću privredu očekuju još dve reforme - uvođenje e-bolovanja i osnivanje centralizovane baze podataka parafiskalnih nameta.
Vlada ukinula uredbu o subvencijama za zaposlenje novonastanjenih lica u Srbiji
12.06.2025.•
3
Vlada Srbije ukinula je Uredbu o kriterijumima za dodelu podsticaja poslodavcima koji zapošljavaju novonastanjena lica u zemlji.
NBS zadržala referentnu kamatnu stopu na 5,75 odsto
12.06.2025.•
2
NBS odlučila je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, kao i da na nepromenjenim nivoima zadrži kamatne stope na depozitne (4,5 odsto) i kreditne olakšice (7 odsto).
Ruski gas kao sredstvo ucene: Može duži ugovor - ako Srbija stopira isporuku oružja Ukrajini
12.06.2025.•
20
Ruski gas ima ucenjivački potencijal za Srbiju, saznaje Demostat nezvanično u diplomatskim krugovima.
Nova tura otkaza u Guglu
12.06.2025.•
0
Američka tehnološka kompanija Gugl pokrenula je novu rundu smanjenja troškova.
Pritisak na kurs dinara ipak raste: Doznake za osam odsto manje nego prošle godine
11.06.2025.•
11
Poslednji podaci iz platnog bilansa pokazuju parametre koji su izazvali slabiji rast bruto domaćeg proizvoda od očekivanog.
Crna Gora odbacila mogućnost da se Srbija uključi u tender za koncesije aerodroma
11.06.2025.•
5
Ministarstvo saobraćaja Crne Gore je odbacilo mogućnost uključenja Srbije u tekući tender za 30-godišnje koncesije nad aerodromima Podgorica i Tivat.
EU dodala Monako na spisak zemalja visokog rizika od pranja novca
11.06.2025.•
0
Evropska komisija objavila je da je dodala Monako na spisak zemalja "visokog rizika" po pitanju pranja novca.
Macut: Srbija neće preduzimati ništa u vezi NIS bez saglasnosti ruskih partnera
10.06.2025.•
10
Premijer Srbije Đuro Macut izjavio je da "država neće preduzimati nikakve korake u vezi Naftne industrije Srbije bez saglasnosti ruskih partnera", saopštio je njegov kabinet.
Tabaković: Rekordne rezerve zlata u Srbiji - skoro 50 tona
10.06.2025.•
32
Rezerve zlata u Srbiji dostigle su skoro 50 tona, rekla je guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković.
Mali: Država uzima kredit za isplatu "rafala" do oko 1,9 milijardi evra
10.06.2025.•
37
Ministar finansija Siniša Mali rekao je da će država da se zaduži kod inostranih banaka za isplatu nabavke 12 borbenih aviona "rafal" iz Francuske, u iznosu od oko 1,9 milijardi evra.
Komentari 2
Koja
Pa nismo zaboravili šta je uradio , evro za dan otišao 37% e moj profesore !
dz0
Pa banke najvise i zaradjuju na inflaciji, od njih upravo i dolazi.
Jer su jace od drzava.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar