Profesor Ekonomskog fakulteta o "Najboljoj ceni": Vlada priznala da deo građana ne živi tako dobro
Vlada Srbije od 1. septembra pokreće akciju "Najbolja cena", prema kojoj će, prema najavama, 81 kategorija proizvoda imati niže cene.
Profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Ljubodrag Savić kaže za N1 da je Vlada, s obzirom da naširoko i nadugačko govori o ovoj akciji, ipak svesna realnosti i da je priznala činjenicu da jedan broj ljudi ne živi tako dobro.
Komentarišući potez vlade da ograniči cene određenih proizvoda, profesor Savić kaže da s vremena na vreme pojedine vlade zemalja sveta preduzimaju ovakve mere, te da ona nema mnogo ekonomskog smisla i ekonomskog efekta i da nije tako ni zamišljena.
"Ona traje kratko. Odnosiće se na manji broj proizvoda – 81 proizvod. Mi imamo iskustvo od prethodne godine, znamo kako je to bilo, vrlo dobro znamo. Sad, ja bih rekao da je Vlada ipak, s obzirom na činjenicu da naširoko i nadugačko govori o ovoj akciji, ipak svesna realnost i priznala je činjenicu da jedan broj ljudi ne živi tako dobro. I ovo je jedan od mogućih načina da se tim ljudima pomogne, pri čemu, ipak je ovo samo 81 proizvod, ovo je nešto što traje dva meseca. Znači, to je ipak jedna mera vrlo ograničenog karaktera i mali broj ljudi će imati od te mere neke koristi", objašnjava on.
Prema njegovim rečima, teško je očekivati da je moguće da se nekim administrativnim merama urede odnosi među akterima tržišne privrede, ali, kako ističe, država ne može da sedi iz krštenih ruku.
"Meni se čini da je ovo više politička akcija, u smislu da ipak pošalje poruku narodu – razumemo probleme u kojima se nalazite, ovo je nešto što mi možemo. Realno Vlada i ne može mnogo šta više da uradi. Dakle, ovo je ipak jedna politička akcija, da pošaljete poruku, da razmišljate o običnom svetu, o svetu koji je u velikim problemima", kaže Savić.
Naglašava i to da čujemo mi da je država svesna, zapravo, da postoji jedna kategorija ljudi koja vrlo teško živi, koja je prima socijalnu pomoć.
Prema njegovom mišljenju, suštinska stvar kad se radi o hrani, je to što smo mi bili decenijama industrijsko-poljoprivredna zemlja, koja je imala vrlo kvalitetne proizvode i proizvodnju, ali da smo, kako kaže, imali i državu koja je imala drugačiji odnos prema poljoprivredi.
"Mi smo sada definitivno tržišna ekonomija u kojoj ne može država baš mnogo da se meša u te stvari. Ali, zamislite, pre dve godine cena maline je bila 500 dinara. To je bila enormna zarada za ljude. Ali sad, ove godine, retko je ko dao 200 dinara. To nije moglo da pokrije troškove proizvodnje. A vi ne možete malinu da ostavite jedne godine. Sad vam se isplati, sad vam se ne isplati. Dakle, moja preporuka za vladu jeste, u redu, kratkoročne mere imaju nekog smisla, vrlo ograničenog, više političkog nego suštinski ekonomskog, ali hajde da tim ljudima koji se bave proizvodnjom malina date pomoć da naprave bilo kakav preradni kapacitet", kaže profesor Ekonomskog fakulteta.
Pročitaj još
Na taj način, kako objašnjava, neće trpeti ucenu trgovca.
"On je praktično prepušten na milost i nemilost trgovca. I to je ta jedna karika. Sledeća karika su veliki lanci, koji imaju takođe svoju politiku. Svako gleda da zaradi što je moguće više. Država to može da kontroliše ali država interveniše pogrešno – na kraju. Znači to je potpuno pogrešno. Država treba da interveniše u sredini ili na početku, da obezbedi ljudima da imaju ipak, u tržišnoj ekonomiji koja je nesigurna sama po sebi, koliko toliko izvestan plasman, da bi mogli da planiraju za godinu, dve", kaže Savić.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Poštanska štedionica: Za dva dana isplaćeno oko sedam odsto sredstava klijentima Alta banke
14.11.2026.•
2
Banka Poštanska štedionica nastavila je danas isplatu osiguranih depozita klijentima Alta banke, iz sredstava koja je obezbedila Agencija za osiguranje depozita.
Povećana zatezna kamata: Kašnjenje u plaćanju dugova i poreza od sada skuplje
13.11.2026.•
2
Narodna banka Srbije povećala je referentnu kamatnu stopu sa 5,75 na šest odsto, što se odrazilo i na visinu zatezne kamate, kao i kamate koja se obračunava na neblagovremeno plaćene javne prihode.
Poljoprivrednici ljuti: Traže isplatu 17.000 dinara za seme, razmatraju i krivičnu prijavu protiv Glamočića
13.11.2026.•
19
Poljoprivrednici u Srbiji ljuti su na ministra poljoprivrede u tehničkom mandatu Dragana Glamočića koji je saopštio da nema para za isplatu podsticaja za kupovinu sertifikovanog semena.
Objavljene nove cene goriva
13.11.2026.•
8
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Glamočić: Trenutno nema novca za drugi deo subvencija za biljnu proizvodnju
13.11.2026.•
13
Ministar poljoprivrede Srbije u tehničkom mandatu Dragan Glamočić izjavio je danas da u ovom trenutku nema novca za isplatu drugog dela direktnih davanja po hektaru za biljnu proizvodnju.
Firma brata Davora Macure kupila vilu na Dedinju kreditom Alta banke
13.11.2026.•
12
Firma ALStone u vlasništvu Dubravka Macure kupila je vilu kreditom koji joj je odobrila ALTA banka, svega nekoliko meseci pre nego što je banka završila u stečaju.
Vlada Srbije danas odlučuje o produženju smanjenja akciza na derivate nafte
13.11.2026.•
0
Vlada Srbije u tehničkom mandatu danas će na sednici u 15 časova odlučivati o produženju privremenog smanjenja akciza na derivate nafte od 25 odsto, rečeno je Beti u Ministarstvu finansija.
JANAF još nije počeo sanaciju naftovoda
13.11.2026.•
7
Kompanija NIS zatražila je od Vlade Srbije u tehničkom mandatu da joj, zbog privremenog prekida dopremanja sirove nafte naftovodom Janaf nakon oštećenja cevovoda, omoguće korišćenje sirove nafte i dizela iz rezervi.
NBS povećala kamatnu stopu: Ekonomisti se pitaju "zašto baš sada"
13.11.2026.•
7
Narodna banka Srbije je, posle punih 26 meseci, povećala referentnu kamatnu stopu, sa 5,75 na šest odsto.
U Poštanskoj štedionici počinje isplata osiguranih depozita Alta banke, u Novom Sadu na sedam mesta
13.11.2026.•
5
Isplata osiguranih depozita klijentima Alta banke u stečaju počeće danas u ekspoziturama Poštanske štedionice.
Ćulibrk o povećanju kamatne stope NBS: Signal da će inflacija biti veća od planirane
12.11.2026.•
9
Povećanje referentne kamatne stope Narodne banke Srbije na šest odsto signal je da će inflacija biti veća nego što je planirano, ocenio je glavni urednik nedeljnika Radar Milan Ćulibrk za N1.
Marketi Idea, Roda i Merkator: Nastavljamo redovno poslovanje, snabdevanje neometano
12.11.2026.•
3
Prodavnice Idea, Roda i Merkator nastavljaju sa radom, a snabdevanje maloprodajne mreže se odvija nesmetano, saopštila je kompanija Idea marketi.
Rafinerija u Pančevu sprema se za obustavu proizvodnje zbog havarije na JANAF-u
12.11.2026.•
5
Rafinerija u Pančevu smanjila je obim proizvodnje naftnih derivata, a priprema se i za potpunu obustavu zbog prekida transporta sirove nafte naftovodom JANAF, nezvanično saznaje N1.
Narodna banka Srbije povećala kamatnu stopu na šest odsto
12.11.2026.•
5
Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) danas je odlučio da zaoštri monetarne uslove povećavajući referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, na nivo od šest odsto, saopštila je NBS.
Poštanska štedionica: Ne može se odgovornost za nedostatak novca na šalterima prebacivati na banku
12.11.2026.•
8
Banka Poštanska štedionica odbacila je tvrdnje Pošte Srbije da joj za isplatu penzija nije obezbedila dovoljno gotovine.
Počelo zakazivanje termina u Poštanskoj štedionici za isplatu novca klijentima Alta banke
12.11.2026.•
4
Banka Poštanska štedionica objavila je da je klijentima Alta banke u stečaju omogućeno zakazivanje termina za isplatu osiguranih depozita.
Srbija sa novom vlašću i Kina: "Odnosi će se ohladiti, ali se nastavlja saradnja uz strožu kontrolu"
11.11.2026.•
27
Peking poručuje da je spreman da sa novom srpskom vladom jača političko poverenje i širi praktičnu saradnju.
Penzionera sve više, radnika sve manje
11.11.2026.•
19
Sve vlasti na svetu vole da ističu one parametre koji bi mogli ukazivati na nešto bolji učinak tokom njihovog upravljanja.
Pol Makartni postao milijarder: Sada je najbogatiji muzičar na svetu
11.11.2026.•
3
Britanski muzičar Pol Makartni (84), nekadašnji član Bitlsa, dostigao je bogatstvo od oko 1,4 milijarde dolara i postao treći najbogatiji muzičar na svetu, objavio je magazin Forbs.
Kalifornija ipak još ne uvodi poseban porez za milijardere: Predlog odbačen na glasanju
11.11.2026.•
4
Glasači u Kaliforniji odbacili su Predlog 40 za uvođenje posebnog jednokratnog poreza na bogatstvo od pet odsto za stanovnike ove američke savezne države čija neto imovina premašuje milijardu dolara.
Napravljen portal za zakazivanje termina za isplate klijentima Alta banke, u Novom Sadu isplata na sedam mesta
11.11.2026.•
0
Poštanska štedionica saopštila je da je spremna za početak isplate osiguranih iznosa depozita klijentima Alta banke u stečaju, koja počinje 13. novembra.
Komentari 13
Michael
pajo patak
Anonymous
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar