"Britiš ervejz" protiv Srbije pred Evropskim sudom: Tražena nadoknada štete zbog pada aviona 1976.
Evropski sud za ljudska prava doneo je odluku na žalbu kompanije "Britiš ervejz" protiv Srbije zbog pada aviona 1976. godine.
Foto: Pixabay
Sud je proglasio neprihvatljivom predstavku koju je podnela britanska kompanija zbog nemogućnosti dobijanja pune nadoknade štete koja je nastala usled pada aviona, piše Nova ekonomija.
Evropski sud je, između ostalog, zaključio da ova kompanija nije mogla imati "legitimno očekivanje" da će nadoknaditi punu štetu u svom građanskom sporu protiv Srbije, piše u Odluci objavljenoj u Službenom glasniku.
Dana 10. septembra 1976. godine, avion kojim je upravljala kompanija "Britiš ervejz", sudario se u vazduhu sa drugim avionom kojim je upravljao avio-prevoznik "Adria ervejz".
Poginulo je svih 176 ljudi u oba aviona.
Kasnije je utvrđeno da je sudar rezultat greške kontrolora letenja u Zagrebu, glavnom gradu tadašnje Socijalističke Republike Hrvatske, jedne od šest konstitutivnih republika Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije.
Kompanija "Britiš ervejz" je 9. septembra 1979. godine podnela zahtev za naknadu materijalne štete protiv SFRJ tadašnjem Okružnom privrednom sudu u Beogradu.
S druge strane, osiguravajuće društvo, Dunav osiguranje, zahtevalo je naknadu štete u ime "Adria ervejza".
Privredni sud u Beogradu je 18. oktobra 2000. usvojio tužbu Dunav osiguranja za naknadu štete sa kamatama i troškovima. Relevantnu presudu potvrdili su Privredni apelacioni sud i Vrhovni sud Republike Srbije 17. decembra 2001. i 2. jula 2003. godine. Tužena strana je bila Savezna Republika Jugoslavija, kao jedini pravni sledbenik SFRJ.
Kada se radi o predmetu kompanije "Britiš ervejz", sud je u nekoliko navrata prekidao postupak, do rešavanja pitanja sukcesije koja su nastala raspadom SFRJ 1991. godine i kasnije raspadom državne zajednice Srbije i Crne Gore 2006. godine.
Konkretno, postupak je bio u prekidu od 20. oktobra 1995. do 2. juna 2004. godine, odnosno od 4. jula do 30. novembra 2006. godine i od 15. oktobra 2007. do 16. jula 2009. godine.
Privredni sud u Beogradu je 16. juna 2011. godine usvojio tužbeni zahtev "Britiš ervejza" dosuđujući odštetu, kamatu koja je tekla od 9. septembra 1979. i troškove koje je trebalo da plati Republika Srbija, koju je sud ocenio pravnim naslednikom SFRJ. Srbija je na ovo uložila žalbu.
Privredni apelacioni sud je 24. oktobra 2011. godine potvrdio presudu od 16. juna 2011. godine u vezi sa glavnicom, ali je preračunao kamatu na dan donošenja presude prvostepenog suda.
Obe stranke su podnele reviziju protiv drugostepene presude. Vrhovni kasacioni sud Srbije je 8. novembra 2012. godine odbacio reviziju koju je podnela kompanija "Britiš ervejz".
Sud je ispitao i osnovanost žalbe tužene države (Republike Srbije) i zaključio da se Srbija može smatrati odgovornom samo u vezi sa zahtevom kompanije podnosioca predstavke za naknadu štete koju je prouzrokovala SFRJ, sa udelom od 35,77 odsto, prema Sporazumu o pitanjima sukcesije koji je stupio na snagu 2. juna 2004. godine. Shodno tome su kompaniji "Britiš ervejz" dodeljeni umanjeni iznosi.
Nakon ovoga, kompanija "Britiš ervejz" je 30. jula 2013. godine podnela ustavnu žalbu Ustavnom sudu Republike Srbije, navodeći povredu ustavnih prava na suđenje u razumnom roku, pravično suđenje, naknadu štete, imovinu i jednaku zaštitu prava i zabranu diskriminacije.
Ustavni sud Srbije je 3. juna 2016. godine utvrđuje povredu prava kompanije podnosioca predstavke na suđenje u razumnom roku, a odbija i odbacuje ostatak pritužbi.
Slučaj završava pred Evropskim sudom
"Britiš ervejz" je Evropskom sudu podneo pritužbu zbog nemogućnosti dobijanja pune nadoknade štete. Kompanija je podnela pritužbu da su odluke domaćih sudova da delimično udovolje njegovim zahtevima za naknadu štete bile proizvoljne, neadekvatno obrazložene i diskriminatorne.
Pročitaj još
Vlada Srbije je navela da kompanija podnosilac predstavke nije mogla imati legitimna očekivanja da će njen zahtev za naknadu štete biti u potpunosti zadovoljen.
Naime, država odgovorna za štetu koju je pretrpela kompanija, odnosno SFRJ, prestala je da postoji, a Republika Srbija nije bila jedina država naslednica koja je nastala nakon raspada SFRJ. Kompanija "Britiš ervejz" nije mogla očekivati da će Srbija platiti pun iznos naknade štete koju su prouzrokovali organi države prethodnice.
Ceo tekst Nove ekonomije o sporu možete čitati na OVOM LINKU.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Kako će rat u Iranu uticati na ekonomiju: Dva scenarija, Evropa najizloženija
03.03.2026.•
8
Vojna akcija na Bliskom istoku ima potencijal da preoblikuje region - ali bi mogla da ima i značajne posledice po globalnu ekonomiju i finansijska tržišta.
Inflacija u zoni evra može rasti zbog sukoba na Bliskom istoku, upozorava ekonomista
03.03.2026.•
0
Produžetak rata na Bliskom istoku mogao bi da dovede do naglog rasta inflacije u zoni evra i da uspori ekonomski rast, ocenio je glavni ekonomista Evropske centralne banke Filip Lejn za britanski list Fajnenšel tajms.
Gorivo u Srbiji već skupo, a rat sa Iranom bi to mogao da pogorša
03.03.2026.•
21
Posledice sukoba na Bliskom istoku mogle bi da se osete u rezervoarima građana Srbije.
Otkup automobila - Kako prodati auto za jedan dan?
03.03.2026.•
0
Prodaja polovnog automobila u teoriji deluje lako - postavite oglas, sačekate kupca i to je to. U praksi, taj proces često traje nedeljama, uz beskrajne pozive, poruke, cenkanje i neozbiljne kupce koji "dolaze sutra".
Prošle godine u Srbiju uvezeno cveća za 42 miliona evra
02.03.2026.•
4
Vrednost spoljnotrgovinske razmene cveća i drugog ukrasnog bilja u prošloj godini u Srbiji iznosila je 49 miliona evra, od čega je vrednost izvoza bila 6,7 miliona evra, a uvoza 42,3 miliona evra.
Vlahović: Model razvoja Srbije nedovoljan za sustizanje privreda Srednje i Istočne Evrope
02.03.2026.•
13
Predsednik Saveze ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović ocenio je da je model razvoja Srbije obezbedio privredni rast, ali je nedovoljan za sustizanje zemalja Srednje i Istočne Evrope.
Raspisan poziv za subvencije poljoprivrednicima od 18.000 dinara po hektaru
02.03.2026.•
1
Ministarstvo poljoprivrede raspisalo je danas Javni poziv za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na osnovne podsticaje u biljnoj proizvodnji koji će biti otvoren do 1. aprila.
Država daje skoro 16 miliona evra za izgradnju jednog hotela za Expo
02.03.2026.•
6
Kompanija Euro KB Rent dobiće 15,9 miliona evra iz budžeta Srbije za izgradnju hotela internacionalnog brenda "Swissotel" iz grupacije "Accor" na lokaciji EXPO u Beogradu, vidi se iz ugovora o subvenciji.
Zbog rata sa Iranom: Cena nafte skočila najviše za četiri godine, a gas u Evropi 28 odsto skuplji
02.03.2026.•
7
Cene nafte su danas zabeležile najveći rast za poslednje četiri godine zbog sukoba na Bliskom istoku nakon što SAD i Izrael napale Iran tokom vikenda.
Kada Mađarska nema more (a ni Srbija)
02.03.2026.•
20
Nekada se znalo reći "kada Mađarska nema mora".
Posledica rata SAD, Izraela i Irana: Nafta bi mogla da poskupi na 100 dolara za barel
02.03.2026.•
5
Američko-izraelski napad na Iran, kao i odgovor Teherana, uznemirili su tržišta nafte. Mnogi predviđaju veliki skok cena.
Non stop štednja - prvi korak ka finansijskom miru
02.03.2026.•
0
Ako čekate kraj meseca da na štednju stavite novac koji vam je ostao na računu, velika je šansa da ta štednja neće brzo napredovati jer troškovi se nekako uvek prilagode iznosu koji tokom meseca imate na računu.
Osiguravajuće kuće otkazuju pokriće ratnog rizika za brodove zbog sukoba u Iranu
02.03.2026.•
3
Nekoliko agencija za osiguranje saopštilo je da otkazuje pokriće ratnog rizika za brodove, zbog sukoba u Iranu i Persijskom zalivu.
Industrijska proizvodnja u Srbiji u januaru manja devet odsto nego pre godinu dana
01.03.2026.•
5
Industrijska proizvodnja u Srbiji u januaru ove godine manja je za 9,1 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine, a u odnosu na prošlogodišnji prosek manja je za 14,4 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku.
OPEK+ povećava proizvodnju nafte zbog sukoba na Bliskom istoku
01.03.2026.•
2
Osam članica Organizacije zemalja izvoznica nafte i njihovi saveznici (OPEK+) odlučile su danas da povećaju svoje kvote za proizvodnju nafte na 206.000 barela dnevno za april.
Finansijski forenzičar: Put novca od javnih nabavki u investicione fondove i nazad u budžet
01.03.2026.•
1
Investicioni fondovi su prilično nepoznat pojam u Srbiji, ali nažalost poslednjih godinu dana u žižu interesovanja dolaze iz pogrešnih razloga.
Gubitak "Puteva Srbije" u 2025. skoro 200 miliona evra
01.03.2026.•
23
"Putevi Srbije" su u poslednjem kvartalu 2025. godine ostvarili neto gubitak od 22 milijarde dinara (oko 194 miliona evra), što je dvostruko više nego u 2024. godini.
Google u Rusiji kažnjen sa 176 miliona evra
01.03.2026.•
1
Sud u Moskvi proglasio je kompaniju Google krivom za kršenje zakonodavstva Rusije i izrekao joj je novčanu kaznu od više od 176 miliona evra.
Počinje Kopaonik biznis forum
01.03.2026.•
0
Na Kopaoniku danas počinje 33. Kopaonik biznis forum sa centralnom temom "Industrijska politika u funkciji dugoročnog privrednog rasta Srbije".
Drašković: Prosečna plata od 1.000 evra je privid, reč je o manipulaciji vlasti
28.02.2026.•
21
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je po prvi put istoriji Srbije ostvareno da prosečna zarada bude veća od 1.000 evra.
Oscilacije cena nafte očekuju se sledeće nedelje
28.02.2026.•
2
Očekuje se da će tržišta nafte u svetu, koja ne rade tokom vikenda, sledeće nedelje doživeti oscilacije cena, jer je nejasan uticaj američkih i izraelskih napada na Iran na snabdevanje naftom sa Bliskog istoka.
Komentari 15
Nikolica
Imre
I rudnik Rio Tinta koji ce nas potrovati,odmah tuzbu unapred jer se zna posledica.
Адвокат
(очекујмо да Хрватска буде сведок сарадник)
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar