"Britiš ervejz" protiv Srbije pred Evropskim sudom: Tražena nadoknada štete zbog pada aviona 1976.
Evropski sud za ljudska prava doneo je odluku na žalbu kompanije "Britiš ervejz" protiv Srbije zbog pada aviona 1976. godine.
Foto: Pixabay
Sud je proglasio neprihvatljivom predstavku koju je podnela britanska kompanija zbog nemogućnosti dobijanja pune nadoknade štete koja je nastala usled pada aviona, piše Nova ekonomija.
Evropski sud je, između ostalog, zaključio da ova kompanija nije mogla imati "legitimno očekivanje" da će nadoknaditi punu štetu u svom građanskom sporu protiv Srbije, piše u Odluci objavljenoj u Službenom glasniku.
Dana 10. septembra 1976. godine, avion kojim je upravljala kompanija "Britiš ervejz", sudario se u vazduhu sa drugim avionom kojim je upravljao avio-prevoznik "Adria ervejz".
Poginulo je svih 176 ljudi u oba aviona.
Kasnije je utvrđeno da je sudar rezultat greške kontrolora letenja u Zagrebu, glavnom gradu tadašnje Socijalističke Republike Hrvatske, jedne od šest konstitutivnih republika Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije.
Kompanija "Britiš ervejz" je 9. septembra 1979. godine podnela zahtev za naknadu materijalne štete protiv SFRJ tadašnjem Okružnom privrednom sudu u Beogradu.
S druge strane, osiguravajuće društvo, Dunav osiguranje, zahtevalo je naknadu štete u ime "Adria ervejza".
Privredni sud u Beogradu je 18. oktobra 2000. usvojio tužbu Dunav osiguranja za naknadu štete sa kamatama i troškovima. Relevantnu presudu potvrdili su Privredni apelacioni sud i Vrhovni sud Republike Srbije 17. decembra 2001. i 2. jula 2003. godine. Tužena strana je bila Savezna Republika Jugoslavija, kao jedini pravni sledbenik SFRJ.
Kada se radi o predmetu kompanije "Britiš ervejz", sud je u nekoliko navrata prekidao postupak, do rešavanja pitanja sukcesije koja su nastala raspadom SFRJ 1991. godine i kasnije raspadom državne zajednice Srbije i Crne Gore 2006. godine.
Konkretno, postupak je bio u prekidu od 20. oktobra 1995. do 2. juna 2004. godine, odnosno od 4. jula do 30. novembra 2006. godine i od 15. oktobra 2007. do 16. jula 2009. godine.
Privredni sud u Beogradu je 16. juna 2011. godine usvojio tužbeni zahtev "Britiš ervejza" dosuđujući odštetu, kamatu koja je tekla od 9. septembra 1979. i troškove koje je trebalo da plati Republika Srbija, koju je sud ocenio pravnim naslednikom SFRJ. Srbija je na ovo uložila žalbu.
Privredni apelacioni sud je 24. oktobra 2011. godine potvrdio presudu od 16. juna 2011. godine u vezi sa glavnicom, ali je preračunao kamatu na dan donošenja presude prvostepenog suda.
Obe stranke su podnele reviziju protiv drugostepene presude. Vrhovni kasacioni sud Srbije je 8. novembra 2012. godine odbacio reviziju koju je podnela kompanija "Britiš ervejz".
Sud je ispitao i osnovanost žalbe tužene države (Republike Srbije) i zaključio da se Srbija može smatrati odgovornom samo u vezi sa zahtevom kompanije podnosioca predstavke za naknadu štete koju je prouzrokovala SFRJ, sa udelom od 35,77 odsto, prema Sporazumu o pitanjima sukcesije koji je stupio na snagu 2. juna 2004. godine. Shodno tome su kompaniji "Britiš ervejz" dodeljeni umanjeni iznosi.
Nakon ovoga, kompanija "Britiš ervejz" je 30. jula 2013. godine podnela ustavnu žalbu Ustavnom sudu Republike Srbije, navodeći povredu ustavnih prava na suđenje u razumnom roku, pravično suđenje, naknadu štete, imovinu i jednaku zaštitu prava i zabranu diskriminacije.
Ustavni sud Srbije je 3. juna 2016. godine utvrđuje povredu prava kompanije podnosioca predstavke na suđenje u razumnom roku, a odbija i odbacuje ostatak pritužbi.
Slučaj završava pred Evropskim sudom
"Britiš ervejz" je Evropskom sudu podneo pritužbu zbog nemogućnosti dobijanja pune nadoknade štete. Kompanija je podnela pritužbu da su odluke domaćih sudova da delimično udovolje njegovim zahtevima za naknadu štete bile proizvoljne, neadekvatno obrazložene i diskriminatorne.
Pročitaj još
Vlada Srbije je navela da kompanija podnosilac predstavke nije mogla imati legitimna očekivanja da će njen zahtev za naknadu štete biti u potpunosti zadovoljen.
Naime, država odgovorna za štetu koju je pretrpela kompanija, odnosno SFRJ, prestala je da postoji, a Republika Srbija nije bila jedina država naslednica koja je nastala nakon raspada SFRJ. Kompanija "Britiš ervejz" nije mogla očekivati da će Srbija platiti pun iznos naknade štete koju su prouzrokovali organi države prethodnice.
Ceo tekst Nove ekonomije o sporu možete čitati na OVOM LINKU.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
NBS produžila primenu mere koja se odnosi na menjačnice
08.01.2026.•
0
Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je da je produžila za još 30 dana primenu mere koja se odnosi na rok vraćanja efektive bankama od strane javnog poštanskog operatora i ovlašćenih menjača.
Srbiji preti nova carina SAD od "skromnih" 500 odsto: Tramp podržao novi zakon
08.01.2026.•
15
Američki Senat razmatra predlog zakona koji predviđa uvođenje carina od najmanje 500 odsto na svu robu onim državama koje nastave da kupuju ruske energente.
Delatnosti u Srbiji kojima se (skoro) niko ne bavi
08.01.2026.•
5
Možda ne čudi previše što sa pretežnom delatnošću vađenje prirodnog gasa u Srbiji nije registrovano nijedno preduzeće. A prirodnog gasa nije da baš nema nimalo. Ima ga i eksploatišemo ga još od 1949. godine.
Broker: Srbija ne bi dobila dodatna prava sa pet odsto većim udelom u NIS-u, to je čista demagogija
08.01.2026.•
10
Srbija ne bi dobila dodatna prava kupovinom dodatnih pet odsto akcija u NIS-u ni po Zakonu o privrednim društvima ni po korporativnoj praksi, izjavio je glavni broker firme "Momentum sekjuritis" Nenad Gujaničić.
Ako je tržište Evrope u padu, kuda ide autoindustrija Srbije?
07.01.2026.•
12
Poslovni prihod domaće autoindustrije porastao je sa 7,2 milijarde evra u 2023. na 8,3 milijarde evra 2024, ali se predviđa da će 2025. biti lošija jer ovdašnje firme prvenstveno rade za tržište EU, koje je u padu.
Srbija će pokušati da otkupi bar pet odsto akcija u NIS-u "kako bi se bar oko nečega pitala"
07.01.2026.•
32
Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je da će Srbija u narednom periodu pokušati da kupi bar još pet odsto akcija u NIS-u, što bi državi omogućilo "da se pita oko nečega u toj kompaniji".
Vorner Bros odbio ponudu Paramaunta za preuzimanje, bolja im ona koju je dao Netfliks
07.01.2026.•
0
Upravni odbor američke kompanije za proizvodnju i distribuciju filmova Vorner Bros odbacio je najnoviju ponudu kompanije Paramaunt za preuzimanje.
Profesor Radosavljević objašnjava zašto je ekonomija Srbije na staklenim nogama: Više razloga za to
07.01.2026.•
9
Posledice upola manjeg rasta BDP-a Srbije u 2025. godini od oko dva odsto, umesto planiranih oko četiri odsto, odraziće se direktno na budžet i visinu prihoda, pa verovatno neke projekcije budžeta neće biti realizovane.
Đedović Handanović: Prijave za energetski ugrožene kupce od 1. januara, moguć popust i za grejanje
06.01.2026.•
8
Građani Srbije od 1. januara mogu da se prijave za sticanje statusa energetski ugroženog kupca.
Kolika je vrednost NIS-a?
06.01.2026.•
6
Berzanska cena NIS-a u iznosu od oko milijardu evra ne može se smatrati realnom tržišnom vrednošću, te kao reper treba uzeti knjigovodstvenu vrednost NIS-a koja iznosi 3,2 milijarde evra.
Stručnjak za energetiku: MOL-u na tacni ponuđeno celo tržište Srbije
06.01.2026.•
38
Profesor Mašinskog fakulteta i stručnjak za energetiku Miloš Banjac kaže za RTS da MOL svakako ima interes da uđe na ovo tržište, kao i da mu se na tacni pruža cela Srbija.
Rekordna cena bakra, zalihe se preusmeravaju u SAD
06.01.2026.•
2
Cena bakra je nastavila snažan rast nakon što je prvi put premašila nivo od 13.000 dolara po toni, pošto investitori računaju na ograničenu ponudu i pojačani apetit za rizikom na globalnim finansijskim tržištima.
Vulin: Srbija će potpisati dugoročni ugovor o gasu sa Rusima, oni nisu ništa krivi u celoj priči
06.01.2026.•
14
Predsednik Nadzornog odbora Srbijagasa Aleksandar Vulin izjavio je da očekuje potpisivanje dugoročnog gasnog aranžmana sa Rusijom, kao i da uskoro bude rešeno pitanje Naftne industrije Srbije.
Novosadski programeri razviju aplikaciju koja generiše desetine miliona dolara, ali malo toga ostaje u Srbiji
06.01.2026.•
21
Srbija se poslednjih godina pozicionirala kao regionalni lider u izvozu IKT usluga, sa prihodima koji su 2024. godine dostigli 4,1 milijardu evra, prema podacima Narodne banke Srbije.
Yettel najavio spajanje sa SBB-om i širenje 5G mreže u 2026. godini
05.01.2026.•
16
Generalni direktor kompanije Yettel Majk Mišel izjavio je danas da će kompanija u 2026. nastaviti širenje 5G mreže u Srbiji i najavio da je pravno spajanje sa kompanijom SBB planirano za 1. april ove godine.
Srbija će se zadužiti za 1,15 milijardi evra prodajom obveznica već u prvom kvartalu
05.01.2026.•
7
Ministarstvo finansija Srbije objavilo je plan aukcija za prva tri meseca 2026. godine prema kojem država planira da prikupi ukupno 111,6 milijardi dinara i 200 miliona evra.
Predstavnici MOL-a stigli u Srbiji, analiziraju poslovanje NIS-a
05.01.2026.•
2
Predstavnici mađarskog MOL-a stigli su u Srbiju i započeli dubinsku analizu poslovanja Naftne industrije Srbije (due diligence).
Da li u preduzetništvu postoje rodne razlike?
04.01.2026.•
7
Preduzetništvo se ne deli na muško i žensko, već na uspešno i neuspešno, ali podaci pokazuju da žene u Srbiji i dalje ulaze u biznis iz nepovoljnije startne pozicije.
Ekološke takse od početka godine - ko u Srbiji plaća SIBAM i šta je to?
04.01.2026.•
0
Od januara su u Srbiji na snazi dve nove ekološke takse koje direktno pogađaju privredu - nacionalni porez na emisije ugljen-dioksida i takozvana SIBAM taksa Evropske unije.
Generalni direktor Gastrejda: Srbija će transportovati tečni gas preko Grčke
04.01.2026.•
8
Potpredsednik i generalni direktor grčke kompanije "Gastrejd", Konstantinos Sifneos, izjavio je da je Srbija korisnik terminala te kompanije u Aleksandropolisu.
Sankcije, NIS i EU: Šta čeka srpsku ekonomiju u 2026. godini?
04.01.2026.•
10
Prošla 2025. godina završena je, sudeći prema proceni Republičkog zavoda za statistiku, sa privrednim rastom od dva odsto.
Komentari 15
Nikolica
Imre
I rudnik Rio Tinta koji ce nas potrovati,odmah tuzbu unapred jer se zna posledica.
Адвокат
(очекујмо да Хрватска буде сведок сарадник)
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar