U Srbiji svaki 25. polovnjak ima štelovanu kilometražu, svaki treći bio udaren pre uvoza

Autor: Nova ekonomija

Info

16.10.2024.

13:36

U Srbiji 4,1 odsto polovnih automobila, odnosno svaki 25. automobil na našim putevima ima falsifikovanu kilometražu, sa prosečnim vraćanjem brojčanika unazad od 80.405 kilometara.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

U Srbiji svaki 25. polovnjak ima štelovanu kilometražu, svaki treći bio udaren pre uvoza

Foto: 021.rs

To pokazuje istraživanje kompanije carVertical sprovedeno između oktobra 2023. i septembra 2024. godine.

Iako je stopa automobila sa štelovanom kilometražom pala za 5,3 odsto prošle godine, prosečna štelovana kilometraža se povećala.

Ovaj problem doprinosi padu Srbije na indeksu transparentnosti ove kompanije, pa se tako Srbija nalazi na 19. od 25 mesta na listi na kojoj se nalaze rizične zemlje za kupovinu automobila.

Kupci vozila uvezenih u Srbiju izloženi su najvećem riziku od kupovine automobila sa falsifikovanom kilometražom ili skrivenim oštećenjima.

Prema Matasu Buzelisu, stručnjaku za automobile i glavnom i odgovornom za komunikaciju u carVerticalu, vozila iz međunarodne trgovine čak četiri puta više su podložna prevarama sa vraćanjem kilometraže.

Stručnjak za automobile sa sajta Polovni automobili Petar Veličković rekao je za Novu ekonomiju da je problem vraćanja kilometraže prisutan i u Srbiji i u drugim zemljama sveta, pa samim tim ne treba "žmuriti" pred ovom činjenicom.

"Konkretno, u našu zemlju uveze se svake godine preko 120.000 polovnih vozila, a veliki broj tih automobila je stariji od 10, pa čak i 15 godina i samim tim su ti automobili već prešli (u najvećem broju slučajeva) veliki broj kilometara. Zato se pojedinci služe 'vraćanjem' kilometar sata, kako bi podigli cenu vozilu. Možda bi se situacija promenila kada bi se zabranio uvoz polovnjaka emisionog standarda Euro 3 i Euro 4, što su uradile odavno gotovo sve države u okruženju, osim Bugarske", kazao je Veličković.

Dodao je da se na domaćem tržištu itekako mogu naći polovnjaci sa verodostojnim podacima, počevši od kilometraže, preko servisne istorije, kao i da se za sve te važne podatke može dobiti pisana garancija od strane prodavaca.

"Tako da kupci u Srbiji mogu imati dozu sigurnosti kada kupuju polovan automobil. Takođe, treba reći da se vraćanje kilometraže radi godinama i u najrazvijenim zemljama Evrope, poput Nemačke ili Švajcarske, odnosno da to nije pojava koja se 'rodila' kod nas", dodao je on.

Kako je kazao, postoje načini i da se provere ove informacije, odnosno da se kupac informiše o stanju i istoriji vozila.

"Jedna od metoda su svakako ovlašćeni servisi gde se mogu uraditi provere, a tu su i internet platforme preko kojih se ukucavanjem broja šasije može proveriti istorija vozila", kazao je Veličković.

Podaci koje je carVertical predstavio ukazuju da je čak 77,6 odsto svih polovnih automobila u Srbiji uvezeno iz drugih zemalja, što je znatno iznad evropskog proseka.

Veličković kaže da je ekonomska kriza posebno pogodila automobilsku industriju i da su problemi počeli sa pandemijom virusa korona kada je došlo do ogromnih problema u snabdevanju fabrika i rokovima isporuke novih automobila, a dodatno su se produbili sukobima u Ukrajini i geopolitičkom situacijom u svetu.

"Naravno, ovaj trend se preneo i kod nas, jer smo poslednjih godina imali konstantan rast cene automobila, kao i slabije prodajne rezultate. Ipak, u ovoj godini primetne su naznake oporavka tržišta. U prilog tome govori i rast prodaje novih vozila, a i prosečne cene svih oglašenih putničkih automobila na našem sajtu u kategoriji vozila starosti od 11 do 15 (koja su najprodavanija) su u padu u odnosu na početak 2024", rekao je Veličković za Novu ekonomiju.

Dodao je da i da, kada je u pitanju uvoz vozila iz drugih zemalja u Srbiju, na prvom mestu je Italija, zatim Nemačka i Francuska, a da veliki broj polovnih vozila stiže iz Švajcarske (najčešće nešto noviji i skuplji modeli), a poslednjih godina sve više vozila stiže i iz skandinavskih zemalja poput Norveške.

Statistika o oštećenim automobilima takođe je zabrinjavajuća, pa je tako više od trećine (38,5 odsto) svih vozila proverenih na platformi carVertical u Srbiji učestvovalo u saobraćajnim nesrećama, sa prosečnom vrednošću štete od 363.000 dinara. Situacija je 2023. bila nešto bolja, sa 37,9 odsto oštećenih vozila. Međutim, prosečna vrednost štete je bila veća - čak 438.000 dinara.

Sa sajta carVertical upozoravaju da bi zbog ovakvih situacija trebalo da budemo oprezni pri kupovini uvoznih vozila zbog potencijalnih skrivenih nedostataka ili falsifikovanih dokumenata.

Prosečna starost kupljenih vozila u Srbiji iznosi 9,3 godine, što predstavlja relativno mlad vozni park u poređenju sa drugim istočnoevropskim zemljama, ali i dalje postoje problemi sa transparentnošću.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

polovna vozila polovni automobili

Komentari 12

Hronološki Najpopularniji

Milan

17.10.2024 • 15:00

Uvozni auti

Čisto lupetanje a ne analiza stanja uvoznih automobila . Svaki 25.auto možda sa pravom kilometražom što je poražavajuće

5 4 +1
Duka

17.10.2024 • 08:28

CarVertical da se pokrije ušima i ćuti, jer nema veze sa životom.

8 6 +2
em

16.10.2024 • 19:52

slaba im je analiza

Pre 10-15 god. sam se odlučio da kupim reno senik(2002god). Rođak radi u ovlašćenom reno servisu pa sam mu slao brojeve šasije da se proveri servisna istorija. Svi iz uvoza, nisam gledao već registrovane. Od 78 proverenih na 3 nije vraćana km a na 8 je bila moguća prava km. To je samo za taj model što sam gledao, tako da im računica nije ni blizu.

16 10 +6

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.