Više od 130 osuđujućih presuda za pranje novca: Odakle stižu pare?
Srbija je prema nedavno završenoj proceni, u srednjem riziku od pranja novca.
Foto: Pixabay
Isti nivo pretnje vreba i od terorizma i finansiranja terorizma. Niz državnih i privatnih organizacija najmanje šest meseci analiziralo je podatke ne bi li otkrili koliko je u našoj državi prostora za legalizovanje nelegalno stečenog novca, piše Forbes Srbija.
Predmet pranja novca, zaključuje se u ovoj studiji, mogla bi da bude imovina nezakonitog porekla. Tokom tri godine, od 2021. do 2023 ona je procenjena na 1,56 milijardi evra. Ova suma predstavlja 0,8 odsto BDP Srbije.
Deo te imovine nadležni su već zaplenili. Ugrubo, svaki deseti evro.
"U odnosu na iskazanu visinu pretnje, udeo trajno oduzete imovine u krivičnim postupcima, 165.179.934 evra, predstavlja 10,56 odsto ukupne pretnje od pranja novca", navodi se u Proceni rizika od pranja novca izrađenoj za potrebe Vlade Srbije, a koju je objavila NBS.
Kako bi se utvrdila pretnja od pranja novca, prikupljani su i analizirani podaci o krivičnim postupcima za pranje novca, visina procenjene imovinske koristi, vrednosti imovine uključene u pranje novca... Uzeti su u obzir izveštaji o sumnjivim aktivnostima, prenosu novca preko državne granice, prilivima i odlivima novca.
Može i preko zalagaonica i nekretnina
Rizika je mnogo. Jedan od njih su - zalagaonice. One se pojavljuju u predmetima pranja novca.
"Zalagaonice nisu obuhvaćene Zakonom o sprečavanju pranja novca kao obveznici. Za vršenje poslova u sektoru zalagaonica nije potrebna posebna licenca, već je dovoljno da se privredno društvo ili preduzetnik registruje u Agenciji za privredne registre. Njihov broj, kao i ukupni prihodi, iz godine u godinu raste. Inspekcijski nadzor nad ovim sektorom je vrlo ograničen i svodi se na kontrolu od strane Tržišne inspekcije. Sprovodi je samo u slučajevima kada zalagaonice vrše otkup predmeta od dragocenih metala", navodi se u analizi.
Veliki rizik od pranja novca krije se i u poslovima sa nekretninama. Procena rizika u ovom sektoru ukazala je na rastuću pretnju. I to se pre svega odnosi na posebnu kategoriju investitora, na one koji nemaju status privrednih subjekata, već posluju kao fizička lica.
"Ova lica, prema analizi Poreske uprave, ako nisu registrovana u sistemu PDV, odnosno nisu prijavila građevinsku delatnost u APR, najčešće nastoje da izbegnu plaćanje poreza. Radi se o licima koja nakon izgradnje objekta, prodaju stambeni ili poslovni prostor. Novac od prodaje ne prijavljuju poreskim organima, već zadržavaju za sebe, bez plaćanja javnih prihoda", navodi se u studiji.
U Srbiji su brojni takvi investitori, fizička lica koji se u sistemu PDV pojavljuju kao investitori i zatim prodavci novosagrađenih nekretnina.
"U periodu od 2019. do 2023. godine kod fizičkih lica – investitora u izgradnju stambenih i nestambenih zgrada je primetan rast prometa. Promet ostvaren u 2023. godini veći je od prometa u 2019. godini za 46,94 odsto. Delatnost gradnje nekretnina nosi povećan rizik od pranja novca jer se plaćanje građevinskog materijala može obavljati u gotovini. Ono što povećava rizik je nedovoljna zakonska regulisanost ovog sektora. Zakon o PDV je omogućio fizičkim licima - investitorima da se registruju za PDV sistem, a da ne moraju da budu registrovani kao poreski obveznici - preduzetnici", podaci su iz dokumenta.
Odakle sve stiže "prljavi" novac
Na samom početku identifikovano je ukupno 120 krivičnih dela koja su po svojim obeležjima glavni kandidati za sticanje nezakonite imovine koju bi valjalo "oprati". Njihovom analizom došlo se do zaključaka kolika je ukupna imovinska korist. U nju spada ona otkrivena, ali i "tamne brojke". U obzir se uzima i privremeno i trajno oduzeta imovina.
Pročitaj još
U poslednjoj Proceni rizika od pranja novca saznajemo da je tokom tri godine, od 2021. do 2023. otkrivena imovinska korist stečena kriminalom, ona navedena u krivičnim prijavama poznatih i protiv nepoznatih učinilaca, iznosila 619,78 miliona evra. Visina imovinske koristi iz "tamnih brojki", ona neotkrivena, procenjuje se na 452,77 miliona evra. Sve zajedno, tokom ove tri godine moglo se očekivati da u "mašinu za pranje" dospe malo više od milijardu evra stečenih kriminalom.
Ukupna vrednost oduzete imovine po svim osnovama iznosi 165,17 miliona evra. S druge strane, od Srbije se tražila saradnja i pravna pomoć po pitanju 325,5 miliona evra. Toliko su bili vredni predmeti u zamolnicama. Zbog njih se od naše zemlje tražila ekstradicija okrivljenih, ustupanja krivičnog gonjenja, pronalaženja i oduzimanja imovine i provera računa u bankama.
Detaljnije o pranju para čitajte u tekstu OVDE.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Privredna komora pruža podršku za primenu Uredbe o ambalaži i ambalažnom otpadu
25.07.2026.•
0
Privredna komora Srbije pružiće podršku kompanijama za usklađivanje sa Uredbom Evropske unije o ambalaži i ambalažnom otpadu.
Euribor ponovo raste: Koliko će građanima porasti rate kredita?
25.07.2026.•
2
Iako je Evropska centralna banka zadržala ključne kamatne stope na istom nivou, tromesečni Euribor, promenljiva komponenta kamata na kredite u evrima, zabeležio je rast i dostigao najviši nivo od novembra 2024.
Plate u javnom sektoru veće nego kod privatnika
25.07.2026.•
24
Prosečna majska neto plata zaposlenih u javnom sektoru je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, iznosila 123.511 dinara.
Ministarstvo: Ne stoji pretpostavka da će iko dobiti 144.000 dinara iz Akcionarskog fonda
25.07.2026.•
7
Ministarstvo privrede saopštilo je da ne stoji pretpostavka da će iko dobiti 144.000 dinara iz Akcionarskog fonda.
Produženo umanjenje akciza na gorivo do 2. avgusta
25.07.2026.•
2
Vlada Srbije donela je odluku kojom se privremeno smanjenje akciza na naftne derivate od 20 odsto produžava do 2. avgusta, objavljeno je u Službenom glasniku.
Većini po 6.000 dinara, naslednicima i više: Koliko novca može da se dobije iz Akcionarskog fonda?
25.07.2026.•
24
Dok većini građana iz Akcionarskog fonda sleduje po 6.000 dinara, računica pokazuje da će pojedini akcionari na svoje račune dobiti i više desetina hiljada dinara.
Tramp koristi carine kao pregovarački alat: Kako je Srbija zasad izbegla nove mere?
24.07.2026.•
7
SAD uvele su carine od 10 i 12,5 odsto na robu iz 60 zemalja, uključujući Evropsku uniju i Kinu, uz obrazloženje da te države nedovoljno sprovode zabranu uvoza proizvoda nastalih prinudnim radom.
GRAFIKA: Dizel poskupeo gotovo 30 dinara od marta prošle godine
24.07.2026.•
15
Iz nedelje u nedelju koriguje se cena goriva na benzinskim pumpama.
Tramp od danas uvodi carine za 60 trgovinskih partnera "zbog prinudnog rada"
24.07.2026.•
3
Administracija američkog predsednika Donalda Trampa od danas će uvesti nove carine od 10 i 12,5 odsto na robu 60 trgovinskih partnera, uključujući EU, zbog, kako navodi, nedovoljnog sprovođenja zabrana prinudnog rada.
Da li Vučić kopira Orbana: "Novac nije dovoljan da vrati ljude koji su otišli iz zemlje"
24.07.2026.•
20
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je projekat subvencionisanja i davanja podrške dijaspori koja hoće da se vrati u Srbiju.
Životni standard u Srbiji za 10 godina: Veće plate i BDP, ali zaostatak za EU ostaje
23.07.2026.•
32
Pre deset godina Srbija se po mnogim ekonomskim pokazateljima nalazila iza proseka Evropske unije, u međuvremenu neki su rezultati popravljeni, ali u nekim parametrima i dalje zaostajemo, prenosi Eurostat.
Zbog niskog Dunava otežan uvoz goriva, odobreno korišćenje rezervi: Šta kažu vlasnici benzinskih pumpi?
23.07.2026.•
14
Snabdevanje naftnim derivatima pumpi u Srbiji će se normalizovati jer je Ministarstvo rudarstva i energetike odobrilo Naftnoj industriji Srbije (NIS) i uvoznim kompanijama da koriste sopstvene operativne rezerve.
Šta donosi preskupi "Đerdap 3"?
23.07.2026.•
24
Započeta izgradnja energana na vetar, odnosno sunčevu energiju ukazuje da ćemo sve ubrzanije napuštati ekološki neprihvatljiv ugalj kao gorivo.
Google kažnjen sa 890 miliona evra zbog favorizovanja sopstvenih proizvoda
23.07.2026.•
2
Evropska komisija izrekla je kazne kompaniji Google u iznosu od 890 miliona evra zbog kršenja Zakona o digitalnim tržištima , pošto je utvrdila da je tehnološki gigant pomoću pretraživača favorizovao sopstvene proizvode.
Memorandum Srbije i Rumunije o Đerdapu 3: Obe strane se složile - sve da bude tajno
23.07.2026.•
21
Memorandumi nisu pravno obavezujući dokumenti. To potvrđuje i nedavno potpisani Memorandum o razumevanju o olakšavanju razmene informacija u vezi sa projektom reverzibilne hidroelektrane Đerdap 3.
Đedović Handanović: Naftnim kompanijama dozvoljeno korišćenje operativnih rezervi
23.07.2026.•
6
Ministarstvo rudarstva i energetike odobrilo je naftnim kompanijama koje su podnele zahtev korišćenje operativnih rezervi evro dizela radi obezbeđivanja sigurnog snabdevanja domaćeg tržišta.
Amazon otpušta radnike u timu za razvoj opšte vestačke inteligencije
23.07.2026.•
0
Američka kompanija Amazon je otpustila deo zaposlenih u svom odeljenju za razvoj opšte veštačke inteligencije (AGI).
Poskupljenje struje neminovno: Ekonomista Đogović o tome čeka li nas inflatorni udar na jesen
23.07.2026.•
12
Srbija je u junu zabeležila pad inflacije koja je u odnosu na prethodni mesec porasla za svega 0,2 odsto i tako na kraju prve polovine godine iznosila 2,7 odsto međugodišnje, zahvaljujući pre svega iznenađujuće dobroj po
Više od 2.300 kredita dobilo olakšice u prvom tromesečju: Najčešći razlog gubitak posla
22.07.2026.•
0
U prvom tromesečju 2026. rešeni su zahtevi za olakšice koje su korisnici podneli za ukupno 2.321 partiju kredita, gde je ukupan dug po tim kreditima iznosio oko 2,3 milijarde dinara, saopštila je Narodna banka Srbije.
Srbija iznad proseka EU po broju radnika na određeno: Skoro svaki sedmi nema ugovor za stalno
22.07.2026.•
6
U Srbiji 14,5 odsto zaposlenih kod poslodavca radi po ugovoru na određeno, znatno više od proseka EU, koji iznosi 9,9 odsto, pokazali su podaci Eurostata za 2025, objavila je danas Nova ekonomija.
Srbija privatizuje "Jat apartmane" na Kopaoniku: Početna cena 5,16 miliona evra
22.07.2026.•
5
Ministarstvo privrede Srbije objavilo je poziv za privatizaciju preduzeća "Jat apartmani Kopaonik", po početnoj ceni od 5,2 miliona evra, a kupac mora da bude domaće pravno lice registrovano za hotelsku delatnost.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar