Više od 130 osuđujućih presuda za pranje novca: Odakle stižu pare?

Autor: Forbes Srbija

Info

19.01.2025.

03:45

Srbija je prema nedavno završenoj proceni, u srednjem riziku od pranja novca.

Više od 130 osuđujućih presuda za pranje novca: Odakle stižu pare?

Foto: Pixabay

Isti nivo pretnje vreba i od terorizma i finansiranja terorizma. Niz državnih i privatnih organizacija najmanje šest meseci analiziralo je podatke ne bi li otkrili koliko je u našoj državi prostora za legalizovanje nelegalno stečenog novca, piše Forbes Srbija.

Predmet pranja novca, zaključuje se u ovoj studiji, mogla bi da bude imovina nezakonitog porekla. Tokom tri godine, od 2021. do 2023 ona je procenjena na 1,56 milijardi evra. Ova suma predstavlja 0,8 odsto BDP Srbije.

Deo te imovine nadležni su već zaplenili. Ugrubo, svaki deseti evro.

"U odnosu na iskazanu visinu pretnje, udeo trajno oduzete imovine u krivičnim postupcima, 165.179.934 evra, predstavlja 10,56 odsto ukupne pretnje od pranja novca", navodi se u Proceni rizika od pranja novca izrađenoj za potrebe Vlade Srbije, a koju je objavila NBS.

Kako bi se utvrdila pretnja od pranja novca, prikupljani su i analizirani podaci o krivičnim postupcima za pranje novca, visina procenjene imovinske koristi, vrednosti imovine uključene u pranje novca... Uzeti su u obzir izveštaji o sumnjivim aktivnostima, prenosu novca preko državne granice, prilivima i odlivima novca.

Može i preko zalagaonica i nekretnina

Rizika je mnogo. Jedan od njih su - zalagaonice. One se pojavljuju u predmetima pranja novca.

"Zalagaonice nisu obuhvaćene Zakonom o sprečavanju pranja novca kao obveznici. Za vršenje poslova u sektoru zalagaonica nije potrebna posebna licenca, već je dovoljno da se privredno društvo ili preduzetnik registruje u Agenciji za privredne registre. Njihov broj, kao i ukupni prihodi, iz godine u godinu raste. Inspekcijski nadzor nad ovim sektorom je vrlo ograničen i svodi se na kontrolu od strane Tržišne inspekcije. Sprovodi je samo u slučajevima kada zalagaonice vrše otkup predmeta od dragocenih metala", navodi se u analizi.

Veliki rizik od pranja novca krije se i u poslovima sa nekretninama. Procena rizika u ovom sektoru ukazala je na rastuću pretnju. I to se pre svega odnosi na posebnu kategoriju investitora, na one koji nemaju status privrednih subjekata, već posluju kao fizička lica.

"Ova lica, prema analizi Poreske uprave, ako nisu registrovana u sistemu PDV, odnosno nisu prijavila građevinsku delatnost u APR, najčešće nastoje da izbegnu plaćanje poreza. Radi se o licima koja nakon izgradnje objekta, prodaju stambeni ili poslovni prostor. Novac od prodaje ne prijavljuju poreskim organima, već zadržavaju za sebe, bez plaćanja javnih prihoda", navodi se u studiji.

U Srbiji su brojni takvi investitori, fizička lica koji se u sistemu PDV pojavljuju kao investitori i zatim prodavci novosagrađenih nekretnina.

"U periodu od 2019. do 2023. godine kod fizičkih lica – investitora u izgradnju stambenih i nestambenih zgrada je primetan rast prometa. Promet ostvaren u 2023. godini veći je od prometa u 2019. godini za 46,94 odsto. Delatnost gradnje nekretnina nosi povećan rizik od pranja novca jer se plaćanje građevinskog materijala može obavljati u gotovini. Ono što povećava rizik je nedovoljna zakonska regulisanost ovog sektora. Zakon o PDV je omogućio fizičkim licima - investitorima da se registruju za PDV sistem, a da ne moraju da budu registrovani kao poreski obveznici - preduzetnici", podaci su iz dokumenta.

Odakle sve stiže "prljavi" novac

Na samom početku identifikovano je ukupno 120 krivičnih dela koja su po svojim obeležjima glavni kandidati za sticanje nezakonite imovine koju bi valjalo "oprati". Njihovom analizom došlo se do zaključaka kolika je ukupna imovinska korist. U nju spada ona otkrivena, ali i "tamne brojke". U obzir se uzima i privremeno i trajno oduzeta imovina.

U poslednjoj Proceni rizika od pranja novca saznajemo da je tokom tri godine, od 2021. do 2023. otkrivena imovinska korist stečena kriminalom, ona navedena u krivičnim prijavama poznatih i protiv nepoznatih učinilaca, iznosila 619,78 miliona evra. Visina imovinske koristi iz "tamnih brojki", ona neotkrivena, procenjuje se na 452,77 miliona evra. Sve zajedno, tokom ove tri godine moglo se očekivati da u "mašinu za pranje" dospe malo više od milijardu evra stečenih kriminalom.

Ukupna vrednost oduzete imovine po svim osnovama iznosi 165,17 miliona evra. S druge strane, od Srbije se tražila saradnja i pravna pomoć po pitanju 325,5 miliona evra. Toliko su bili vredni predmeti u zamolnicama. Zbog njih se od naše zemlje tražila ekstradicija okrivljenih, ustupanja krivičnog gonjenja, pronalaženja i oduzimanja imovine i provera računa u bankama.

Detaljnije o pranju para čitajte u tekstu OVDE.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

pranje novca pranje para

Komentari 0

Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.