Izbegavanje sankcija NIS-u: Manevar vredan truda
SAD su 10. januara donele odluku o uvođenju sankcija Naftnoj industriji Srbije.
Foto: 021.rs
Prva reakcija ovdašnje političke scene i javnosti bila su očekivanja da će ruski partner, većinski vlasnik NIS-a, prodati sopstveni udeo i tako odagnati opaku pretnju.
Predsednik države je obećavao da će 20. januara razgovarati sa američkom administracijom, sedam dana kasnije sa predsednikom Rusije, nakon kojih se najavljivao jasniji plan kako da do kažnjavanja građana Srbije ipak ne dođe.
Otežana komunikacija
Međutim, prošlo je već dosta vremena, a nismo ništa zvanično čuli jesu li razgovori obavljeni i, ako jesu, kakav je efekat. Istina, zna se da je srpska vlast imala sastanke sa obe strane i, po svemu sudeći, konkretnog rezultata u smislu iznalaženja načina izbegavanja sankcionisanja nije bilo.
Istina, bilo je i objektivnih teškoća, pre svega zato što je u međuvremenu došlo do promene na čelu SAD, a već prvih dana počelo je i čišćenje državnog aparata u najmoćnijoj državi na svetu, što je usložnilo i usporilo diplomatsku aktivnost na ovom planu.
Istovremeno, izgleda da je i Srbima postalo jasno da je Rusiji gotovo nemoguće da se odrekne, makar i uz odgovarajuću novčanu nadoknadu, vlasničkih prava nad veoma uspešnom kompanijom u koju je prethodnih godina uložila i ne tako mali kapital. Nuklearna sila koja je u sukobu sa susedom ne može sebi da dopusti da je drugi ucenjuju, makar i posredno, odnosno preko pretnji sankcijama Srbiji, državi sa kojom Rusija već duže vreme ima dobre, pa i bliske, odnose.
Obraćanje Vašingtonu
To što u dosadašnjim pokušajima nije iznađen način izbegavanja sankcija ne znači da nije bilo sagledavanja ovakvih mogućnosti. Epilog je vidljiv, Srbija je u nastojanju da izbegne loš rasplet počela da se više i direktnije obraća SAD-u. Zapravo, to je i najlogičnije, jer sankcije su uvele SAD i one mogu da ih relativno brzo ukinu, pogotovo sada kada je u Vašingtonu nakon izbora došlo do krupnih promena.
U tom smislu, molba Srbije OFAC-u, američkoj agenciji za kontrolu strane imovine, da, za početak, na 20 dana odloži primenu sankcija, svakako je koristan diplomatski potez. Poenta je u tome da američka strana, kao autor objavljenih sankcija, ima daleko više od svih drugih mogućnosti da ih ukine, odloži ili ublaži.
Podsetimo se, sankcije NIS-u koje bi da nametne SAD značile bi da srpska nacionalna kompanija ne bi smela da kupuje naftu ili rezervne delove od američkih partnera, a ni američke banke ne bi smele poslovati sa NIS-om.
Na zapažanje da NIS sve što mu treba može da nabavlja od drugih dobavljača i partnera sledi odgovor da SAD za poslovanje sa sankcionisanim partnerom relativno često praktikuju da kažnjavaju i firme iz ostatka sveta. Jednostavno ih svrstaju na spisak kažnjenih. Upravo to sekundarno kažnjavanje je i najveća opasnost.
Popravka Severnog toka 1
U međuvremenu sa svetske scene su počele da stižu pozitivni nagoveštaji. Najvažnije je da se sve više priča o kontaktima sukobljenih strana, što direktnih, što posrednih, u cilju uspostavljanja mira. Nisu u pitanju samo verbalne najave, i pojedini ekonomski potezi ukazuju da se priprema teren za mirovne pregovore.
Tako su Danci iznenada dopustili da se popravi eksplozijom probušeni gasovod Severni tok 1, a ni Ukrajinci više nisu isključivi u nameri da zauvek stopiraju transport ruskog gasa preko cevovoda koji prolazi njihovom teritorijom. Takođe, i evropski političari, posebno oni iz Nemačke, Mađarske, Italije, Austrije i Slovačke, sve češće govore kako bi bilo od interesa da uspostavljanje mira na istoku Evrope obuhvati i regulisanje transporta ruskog gasa putem cevovoda. Očito, dobit od gasnog partnerstva između zemalja EU i Rusije je dragocena i teško nadoknadiva.
Možda je najinteresantnija i za Srbiju potencijalno od neposredne koristi molba JANAF-a, naftovoda kroz Hrvatsku kojim se nafta iz Omišlja doprema do pančevačke rafinerije, OFAC-u da se izuzme od sankcija. Ekonomskih rezona ima podosta. Preko 80 odsto transporta putem ovih cevi usmereno je ka Pančevu, dok preostalih 17–18 odsto čini plasman u mađarsku rafineriju. Posao sa MOL-om nije dovoljan ni za pokriće troškova rada, pa je, zapravo, JANAF zavisan od rada pančevačke rafinerije. Naravno, zavisnost je i u obrnutom smeru, Pančevci nemaju drugi način pribavljanja većih količina osnovne sirovine.
Sekundarne sankcije
Zanimljivo je da bi JANAF, posmatrajući stvari striktno poslovno, mogao da ignoriše američku pretnju. Nema baš nikakav poslovni kontakt sa američkim kompanijama, pa ne potpada pod direktan udar sankcija. Čak ni sekundarne sankcije nisu prevelika pretnja po naftovod koji je izgrađen da bi snabdevao pet rafinerija nekadašnje Jugoslavije, od kojih danas radi samo pančevačka. Jednostavno nema većih partnera sem Rafinerije "Pančevo", pa bi čak i sekundarnim sankcijama bio minimalno pogođen.
Možda bi banke jedine mogle ukidanjem računa ili blokiranjem kartica za kupovinu na pumpama da, primenjujući sankcije, ugroze rad i pančevačke rafinerije i naftovoda JANAF. Međutim, sve banke u Srbiji i Hrvatskoj su ćerke firme evropskih banaka. I sve te banke su, nakon što su Moskvi uvedene i jače sankcije, produžile da rade u Rusiji, a da Ameri nisu nastavili sa sekundarnim kažnjavanjem. Stoga je teško verovati da bi sada bile kažnjene ako bi u slučaju stupanja na snagu sankcija NIS-u produžile sa radom.
Pročitaj još
Očuvati vlasničku strukturu
Za Srbiju je najvažnije da NIS, koji je pre nego što je ruski Gaspromnjeft ušao u suvlasništvo bio u gubitku 976 miliona evra, nastavi da uspešno posluje zapošljavajući više od 7.000 ljudi i neprekidno ulažući u razvoj.
Prošle godine je prihvatio da uđe u suvlasništvo nad Petrohemijom pokrivajući njenih 65 miliona evra gubitaka, dok će razvoj ove firme iziskivati i blizu 200 miliona evra investicionih ulaganja. Takođe, u sam naftaški segment firme lane je uložio gotovo 450 miliona evra, a konsolidovana neto dobit je oko 110 miliona evra. Ukupan prošlogodišnji prihod bio je 3,3 milijarde evra, što je na nivou prethodne godine, mada su cene dizela i benzina bile oko dva odsto niže nego godinu dana ranije.
Dobro se sećamo kako je NIS poslovao dok je bio u vlasništvu države ili tokom socijalističkog perioda i društvene svojine. Mada je bio monopolista, redovno je zapadao u gubitke. Poslednjih petnaestak godina su daleko najuspešnije razdoblje u istoriji kompanije i za Srbiju je najvažnije da se uspešnost poslovanja produži, ako može i dodatno uveća.
Iskustvo nam kazuje da je za očuvanje trenda neophodno i da se vlasnička struktura očuva. Druge varijante raspleta koje mogu nastati usled američke pretnje sankcijama su po građane Srbije daleko nepovoljnije, a neke mogu biti i pogubne.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Sve banke obavezne da ponude kredite po nižnim kamatama: Računica na primeru od pola miliona dinara
15.09.2025.•
0
Sve banke u Srbiji su od danas, 15. septembra u obavezi da klijentima ponude potrošačke, gotovinske i stambene kredite po novim, nižim kamatama.
Ponovo menjana Uredba o ograničenju trgovačkih marži: Jedna izmena se tiče svežeg voća i povrća
14.09.2025.•
4
Vlada Srbije je na sednici u četvrtak, 11. septembra usvojila izmene Uredbe o posebnim uslovima za obavljanje trgovine.
Kamiondžije iz Srbije od 12. oktobra u problemu: Upozoravaju na moguću lančanu reakciju
14.09.2025.•
10
Evropska komisija najavila je da će od 12. oktobra početi postepena primena novog Sistema ulaska i izlaska (EES) u zemlje Šengen zone.
Na računima nemačkih banaka 4,2 milijarde evra koje ne pripadaju nikome
14.09.2025.•
2
Na računima nemačkih banaka nalazi se čak 4,2 milijarde evra koji nemaju vlasnika, pokazuje novo istraživanje sprovedeno na zahtev Ministarstva obrazovanja i istraživanja Nemačke.
Investicioni fondovi u Srbiji upravljaju sa više od dve milijarde evra
12.09.2025.•
0
Predsednik Komisije za hartije od vrednosti Srbije Marko Janković izjavio je da su krajem avgusta ove godine investicioni fondovu koji posluju u Srbiji upravljali sa više od dve milijarde evra.
RZS: Potrošačke cene 4,7 odsto više nego prošle godine
12.09.2025.•
3
Cene proizvoda i usluga lične potrošnje u avgustu ove godine, u poređenju sa istim mesecom 2024. godine, povećane su 4,7 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku.
Sindikat Zastava oružja: Zabrana izvoza ugrozila isplatu plata kragujevačkim oružarima
12.09.2025.•
2
Samostalni sindikat fabrike "Zastava oružje" iz Kragujevca upozorio je da je "zbog zabrane izvoza naoružanja najdirektnije ugrožena isplata zarada zaposlenima" i zatražio hitan sastanak sa nadležnim organima.
Objavljene nove cene goriva
12.09.2025.•
8
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Kompanija DDOR svečano obeležila 80 godina postojanja
11.09.2025.•
0
DDOR osiguranje, jedna od vodećih osiguravajućih kompanija u Srbiji, s ponosom je obeležila 80 godina uspešnog poslovanja.
Narodna banka Srbije zadržala referentnu kamatnu stopu na istom nivou
11.09.2025.•
2
Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na 5,75 odsto.
Sektor informisanja i telekomunikacija imao najveću prosečnu zaradu - 326.000 dinara
11.09.2025.•
4
Najveća prosečna zarada po delatnostima zabeležena je u junu u sektoru informisanja i telekomunikacija od 326.580 dinara, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).
Novo zaduživanje države - ovaj put za 410 miliona evra: Kod koga i šta je potencijalno sporno
11.09.2025.•
10
Vlada Srbije je prošle nedelje uputila Skupštini Srbije predloge zakona o zaduživanju zemlje u ukupnom iznosu od oko 410 miliona evra.
Proizvođač leka Ozempik ukida 9.000 radnih mesta
10.09.2025.•
0
Danska farmaceutska kompanija Novo Nordisk, matična kompanija leka Ozempik za dijabetičare, saopštila je da će ukinuti 9.000 radnih mesta širom sveta, što predstavlja više od 11 odsto njenog platnog spiska.
Nenadić: Nepal i Srbiju deli samo jedan poen po percepciji korupcije
10.09.2025.•
5
Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija izjavio je da se Nepal i Srbija prema indeksu percepcije korupcije smatraju veoma korumpiranim zemljama.
Većina domaćinstava u Srbiji preživljava od plate do plate: Koliko vrede ekonomske mere?
10.09.2025.•
28
Dok Vlada uvodi ekonomske mere, propisane kako bi pomogle građanima sa nižim primanjima i pospešile kupovnu moć, nameće se pitanje koliko će one zaista postići željeni efekat.
Cene nafte porasle nakon napada Izraela na teritoriju Katara
09.09.2025.•
2
Cene nafte porasle su danas za oko jedan odsto i to Brenta na 67 dolara po barelu, a američke sirove nafte WTI (West Texas Intermediate) na iznad 63 dolara po barelu.
Novi zakon o izvršenju ne garantuje svima zaštitu: Ko ipak može ostati bez doma?
09.09.2025.•
4
Građani koji imaju bilo kakva dugovanja, bilo prema bankama, ili prema komunalnim preduzećima, moraju pažljivo pročitati predlog Zakona o izvršenju i obezbeđenju.
Digitalni evro je uskoro među nama
09.09.2025.•
8
Subota, 25. oktobar, biće značajan dan za Evropsku uniju, zapravo za sve koji se oslanjaju na evro, monetu najlukrativnije političke zajednice na svetu.
Minimalac u Srbiji u 2026. će biti 551 evro
09.09.2025.•
16
Ministar finanasija Siniša Mali i ministarka za rad Milica Đurđević Stamenkovski saopštili su da će zvaničan predlog biti da minimalna zarada od 1. januara iznosi 551 evro ili 64.554 dinara.
Firma koja je "ugostila" SNS kol centar dobila milionski posao od Pošte, pa poništen postupak
09.09.2025.•
1
Javno preduzeće "Pošta Srbije" dodelilo je posao grupi ponuđača u kojoj je kompanija Prointer, poznata po tome što je bila "domaćin" SNS kol centra, iako ovaj konzorcijum nije ispunjavao sve uslove.
Razvoj KUL održivog preduzetništva u skladu sa principima cirkularne ekonomije
09.09.2025.•
0
Nakon višemesečne obuke i podrške u razvoju svojih ideja, preduzetnici iz Srbije predstavili su svoje proizvode i usluge u Bjelovaru u Hrvatskoj tokom 29. i 30. avgusta.
Komentari 12
Marko
oni su davno rekli (a tako i jeste), da "to što mi proizvedemo, toliko oni prospu kad presipaju".
Tako da ta priča oko finansiranja rata preko NIS-a... Baš i ne stoji, spram prodaje gasa Evropi npr, i prodaje gasa "na desno", Aziji.
Sa druge strane, i Ti i svi drugi bi trebalo da porazmisle kako bi NIS direktno finansirao rat, ako bi bio prodat. A ne bi bio prodat za sitne pare, ako je uloženo 4 mlrd od kako je kupljen...
Tako da, čak i ako se smatra da NIS finansira rat, da li "mesečno na kašičicu" ili od jednom 2 mlrd., oni svakako dobijaju...
A ja cenim da će biti ovako: Tramp se okreće unutrašnjem oporavku ekonomije, "zavrće slavinu" Zelenskom, Evropa to čini isto, rusi sprovode masivan napad i... Sve se završava do 80-godišnjice pada fašizma, što mislim da se "cilja"...
Novosadjan
Od tih 7.000 zaposlenih , 6950 je Rusa cije zene imaju svoja privatna preduzeca u Srbiji , Bolje receno na njihovim zenama je privatna firma i lagano se izvlaci novac iz nase drzave.
Zapammtite , Rus nikada nije bio nas bratski narod i nikada nam nisu pomagali , niti ce to ikad uciniti.
Particulare matter
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar