Izbegavanje sankcija NIS-u: Manevar vredan truda
SAD su 10. januara donele odluku o uvođenju sankcija Naftnoj industriji Srbije.
Foto: 021.rs
Prva reakcija ovdašnje političke scene i javnosti bila su očekivanja da će ruski partner, većinski vlasnik NIS-a, prodati sopstveni udeo i tako odagnati opaku pretnju.
Predsednik države je obećavao da će 20. januara razgovarati sa američkom administracijom, sedam dana kasnije sa predsednikom Rusije, nakon kojih se najavljivao jasniji plan kako da do kažnjavanja građana Srbije ipak ne dođe.
Otežana komunikacija
Međutim, prošlo je već dosta vremena, a nismo ništa zvanično čuli jesu li razgovori obavljeni i, ako jesu, kakav je efekat. Istina, zna se da je srpska vlast imala sastanke sa obe strane i, po svemu sudeći, konkretnog rezultata u smislu iznalaženja načina izbegavanja sankcionisanja nije bilo.
Istina, bilo je i objektivnih teškoća, pre svega zato što je u međuvremenu došlo do promene na čelu SAD, a već prvih dana počelo je i čišćenje državnog aparata u najmoćnijoj državi na svetu, što je usložnilo i usporilo diplomatsku aktivnost na ovom planu.
Istovremeno, izgleda da je i Srbima postalo jasno da je Rusiji gotovo nemoguće da se odrekne, makar i uz odgovarajuću novčanu nadoknadu, vlasničkih prava nad veoma uspešnom kompanijom u koju je prethodnih godina uložila i ne tako mali kapital. Nuklearna sila koja je u sukobu sa susedom ne može sebi da dopusti da je drugi ucenjuju, makar i posredno, odnosno preko pretnji sankcijama Srbiji, državi sa kojom Rusija već duže vreme ima dobre, pa i bliske, odnose.
Obraćanje Vašingtonu
To što u dosadašnjim pokušajima nije iznađen način izbegavanja sankcija ne znači da nije bilo sagledavanja ovakvih mogućnosti. Epilog je vidljiv, Srbija je u nastojanju da izbegne loš rasplet počela da se više i direktnije obraća SAD-u. Zapravo, to je i najlogičnije, jer sankcije su uvele SAD i one mogu da ih relativno brzo ukinu, pogotovo sada kada je u Vašingtonu nakon izbora došlo do krupnih promena.
U tom smislu, molba Srbije OFAC-u, američkoj agenciji za kontrolu strane imovine, da, za početak, na 20 dana odloži primenu sankcija, svakako je koristan diplomatski potez. Poenta je u tome da američka strana, kao autor objavljenih sankcija, ima daleko više od svih drugih mogućnosti da ih ukine, odloži ili ublaži.
Podsetimo se, sankcije NIS-u koje bi da nametne SAD značile bi da srpska nacionalna kompanija ne bi smela da kupuje naftu ili rezervne delove od američkih partnera, a ni američke banke ne bi smele poslovati sa NIS-om.
Na zapažanje da NIS sve što mu treba može da nabavlja od drugih dobavljača i partnera sledi odgovor da SAD za poslovanje sa sankcionisanim partnerom relativno često praktikuju da kažnjavaju i firme iz ostatka sveta. Jednostavno ih svrstaju na spisak kažnjenih. Upravo to sekundarno kažnjavanje je i najveća opasnost.
Popravka Severnog toka 1
U međuvremenu sa svetske scene su počele da stižu pozitivni nagoveštaji. Najvažnije je da se sve više priča o kontaktima sukobljenih strana, što direktnih, što posrednih, u cilju uspostavljanja mira. Nisu u pitanju samo verbalne najave, i pojedini ekonomski potezi ukazuju da se priprema teren za mirovne pregovore.
Tako su Danci iznenada dopustili da se popravi eksplozijom probušeni gasovod Severni tok 1, a ni Ukrajinci više nisu isključivi u nameri da zauvek stopiraju transport ruskog gasa preko cevovoda koji prolazi njihovom teritorijom. Takođe, i evropski političari, posebno oni iz Nemačke, Mađarske, Italije, Austrije i Slovačke, sve češće govore kako bi bilo od interesa da uspostavljanje mira na istoku Evrope obuhvati i regulisanje transporta ruskog gasa putem cevovoda. Očito, dobit od gasnog partnerstva između zemalja EU i Rusije je dragocena i teško nadoknadiva.
Možda je najinteresantnija i za Srbiju potencijalno od neposredne koristi molba JANAF-a, naftovoda kroz Hrvatsku kojim se nafta iz Omišlja doprema do pančevačke rafinerije, OFAC-u da se izuzme od sankcija. Ekonomskih rezona ima podosta. Preko 80 odsto transporta putem ovih cevi usmereno je ka Pančevu, dok preostalih 17–18 odsto čini plasman u mađarsku rafineriju. Posao sa MOL-om nije dovoljan ni za pokriće troškova rada, pa je, zapravo, JANAF zavisan od rada pančevačke rafinerije. Naravno, zavisnost je i u obrnutom smeru, Pančevci nemaju drugi način pribavljanja većih količina osnovne sirovine.
Sekundarne sankcije
Zanimljivo je da bi JANAF, posmatrajući stvari striktno poslovno, mogao da ignoriše američku pretnju. Nema baš nikakav poslovni kontakt sa američkim kompanijama, pa ne potpada pod direktan udar sankcija. Čak ni sekundarne sankcije nisu prevelika pretnja po naftovod koji je izgrađen da bi snabdevao pet rafinerija nekadašnje Jugoslavije, od kojih danas radi samo pančevačka. Jednostavno nema većih partnera sem Rafinerije "Pančevo", pa bi čak i sekundarnim sankcijama bio minimalno pogođen.
Možda bi banke jedine mogle ukidanjem računa ili blokiranjem kartica za kupovinu na pumpama da, primenjujući sankcije, ugroze rad i pančevačke rafinerije i naftovoda JANAF. Međutim, sve banke u Srbiji i Hrvatskoj su ćerke firme evropskih banaka. I sve te banke su, nakon što su Moskvi uvedene i jače sankcije, produžile da rade u Rusiji, a da Ameri nisu nastavili sa sekundarnim kažnjavanjem. Stoga je teško verovati da bi sada bile kažnjene ako bi u slučaju stupanja na snagu sankcija NIS-u produžile sa radom.
Pročitaj još
Očuvati vlasničku strukturu
Za Srbiju je najvažnije da NIS, koji je pre nego što je ruski Gaspromnjeft ušao u suvlasništvo bio u gubitku 976 miliona evra, nastavi da uspešno posluje zapošljavajući više od 7.000 ljudi i neprekidno ulažući u razvoj.
Prošle godine je prihvatio da uđe u suvlasništvo nad Petrohemijom pokrivajući njenih 65 miliona evra gubitaka, dok će razvoj ove firme iziskivati i blizu 200 miliona evra investicionih ulaganja. Takođe, u sam naftaški segment firme lane je uložio gotovo 450 miliona evra, a konsolidovana neto dobit je oko 110 miliona evra. Ukupan prošlogodišnji prihod bio je 3,3 milijarde evra, što je na nivou prethodne godine, mada su cene dizela i benzina bile oko dva odsto niže nego godinu dana ranije.
Dobro se sećamo kako je NIS poslovao dok je bio u vlasništvu države ili tokom socijalističkog perioda i društvene svojine. Mada je bio monopolista, redovno je zapadao u gubitke. Poslednjih petnaestak godina su daleko najuspešnije razdoblje u istoriji kompanije i za Srbiju je najvažnije da se uspešnost poslovanja produži, ako može i dodatno uveća.
Iskustvo nam kazuje da je za očuvanje trenda neophodno i da se vlasnička struktura očuva. Druge varijante raspleta koje mogu nastati usled američke pretnje sankcijama su po građane Srbije daleko nepovoljnije, a neke mogu biti i pogubne.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
U Turskoj otkriveno nalazište zlata vredno 1,7 milijardi dolara
06.11.2025.•
0
Rudarska kompanija Erdemir je objavila da je u turskoj provinciji Sivas otkrila oko 424.000 unci zlata čija se vrednost procenjuje na 1,7 milijardi dolara.
Direktor Gunvora: Moguće nestašice goriva ako ne dođe dogovora o kupovini Lukoil-a
05.11.2025.•
1
Evropa bi mogla da se suoči sa problemima u snabdevanju gorivom i gubicima radnih mesta ako regulatori ne odobre dogovor Gunvor grupe o preuzimanju međunarodne aktive Lukoila za oko 22 milijarde dolara.
Vučić: Rusi traže rešenje za NIS, više rade oni nego mi, srećan sam što su ozbiljno shvatili situaciju
05.11.2025.•
12
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da Rusija traži rešenje za NIS i da se nada pozitivnom ishodu.
Trenutno stabilno snabdevanje tržišta Srbije naftnim derivatima
05.11.2025.•
3
Aktuelna situacija u vezi sa snabdevanjem tržišta naftnim derivatima razmatrana je na sastanku stalnog radnog tela Organizacije za nacionalnu strategiju za krizne situacije u naftnom sektoru.
Fondacija Centar za demokratiju: Srbija ekonomski ranjiva, hiljade radnika ostaju bez posla
04.11.2025.•
3
Fondacija Centar za demokratiju (FCD) upitala je danas kakav je program države za ublažavanje posledica ekonomske nestabilnosti.
Javni dug Srbije na kraju septembra 38,11 milijardi evra
04.11.2025.•
7
Javni dug Srbije na kraju septembra ove godine bio je 38,11 milijardi evra, odnosno 43 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).
Iz budžetske rezerve 500 miliona dinara za "Expo 2027"
04.11.2025.•
5
Iz budžetske rezerve Republike Srbije rešenjem Vlade na poslednjoj održanoj sednici preusmereno je 500 miliona dinara za potrebe Međunarodne specijalizovane izložbe Expo 2027.
"Parkirajte na otvorenom, dalje od objekata": Stelantis povukao vozila zbog opasnosti od požara
04.11.2025.•
2
Proizvođač automobila Stelantis opozvao je ukupno 320.065 vozila modela "džip rengler" i "gren čiroki" u SAD zbog potencijalnog kvara na visokonaponskoj bateriji koji može da izazove požar.
Vučić: Nervozan sam oko NIS-a svaki dan, naši ruski prijatelji pričaju s nekim o rešenju
04.11.2025.•
50
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da su se "naši ruski partneri i prijatelji angažovali i počeli da razgovaraju sa nekim o rešenju za NIS".
Arktička ruta: Kraći put od Kine do Evrope
03.11.2025.•
4
Brod "Istanbulbridge" u vlasništvu nacionalne kineske kompanije za pomorski saobraćaj ostaće zabeležen kao prvi brod koji je iz kineskih voda do Evrope doplovio koristeći se plovnom rutom kroz Arktik.
Ministarka trgovine: Trgovinski lanac Karfur zainteresovan za dolazak u Srbiju
03.11.2025.•
7
Ministarka trgovine Jagoda Lazarević razgovarala je danas sa predstavnicima međunarodnog trgovinskog lanca Karfur (Carrefour), koji je zainteresovan za ulazak na srpsko tržište.
ECB: Troškovi uvođenja digitalnog evra iznosiće oko 1,3 milijarde evra
02.11.2025.•
2
Troškovi uvođenja digitalnog evra do 2029. godine iznosiće oko 1,3 milijarde evra, a godišnje održavanje biće oko 320 miliona evra, najavila je Evropska centralna banka.
Uvoz ruskog tečnog prirodnog gasa u EU povećan za sedam odsto u odnosu na prošlu godinu
02.11.2025.•
2
Evropska unija je iz Rusije uvezla u prvoj polovini ove godine tečni prirodni gas (LNG) u vrednosti od 4,5 milijardi evra.
Bela kuća objavila detalje američko-kineskog sporazuma o trgovini
02.11.2025.•
1
Kineska vlada ukinuće restrikcije na izvoz kritičnih minerala, obustaviće izvoz hemikalija u Severnu Ameriku potrebnih za prozvodnju fentanila i nastaviće protok poluprovodnika za automobile.
Fabrike u Srbiji se zatvaraju i sele u isplativiju Afriku - radnik "jeftiniji" u Tunisu
02.11.2025.•
36
Slavljene su najave dolaska, svaki kamen temeljac, prva zapošljavanja i prvi krug proizvodne trake.
Bugarska razmišlja da zatraži izuzeće od sankcija Lukoilu: Strahuje se od mogućeg pada vlade
01.11.2025.•
2
Bugarska razmatra mogućnost da zatraži izuzeće od novih američkih sankcija protiv najveće ruske privatne naftne kompanije Lukoil jer strahuje da će te mere izazvati velike nestašice goriva širom zemlje.
Izvoz ruskog gasa u Evropu preko Turskog toka dostigao rekord u oktobru
01.11.2025.•
4
Izvoz ruskog gasa u Evropu putem gasovoda Turski tok dostigao je u oktobru rekordnih 1,68 milijardi kubnih metara.
Vlasnici pumpi u Srbiji o tome očekuju li vozače nova poskupljenja goriva
01.11.2025.•
11
Cena goriva je najniža kada se nabavlja kod Naftne industrije Srbije (NIS), a druga rešenja za nabavku derivata biće skuplja, ocenjuje počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković.
Narodna banka Srbije od 1. decembra uvodi elektronske menice
31.10.2025.•
1
Narodna banka Srbije (NBS) najavila je da će 1. decembra početi da radi Centralni registar elektronskih menica (CReM).
Nove cene goriva: Poskupeli i dizel i benzin
31.10.2025.•
14
Evrodizel i benzin poskupeli su u odnosu na prethodnu nedelju.
Nikolić: MMF ocenio da je srpska ekonomija i dalje veoma stabilna, snažna i otporna
31.10.2025.•
4
Predsednik Saveta guvernera Narodne banke Srbije Ivan Nikolić izjavio je da je ocena MMF-a nakon posete Srbiji veoma korektna.
Komentari 12
Marko
oni su davno rekli (a tako i jeste), da "to što mi proizvedemo, toliko oni prospu kad presipaju".
Tako da ta priča oko finansiranja rata preko NIS-a... Baš i ne stoji, spram prodaje gasa Evropi npr, i prodaje gasa "na desno", Aziji.
Sa druge strane, i Ti i svi drugi bi trebalo da porazmisle kako bi NIS direktno finansirao rat, ako bi bio prodat. A ne bi bio prodat za sitne pare, ako je uloženo 4 mlrd od kako je kupljen...
Tako da, čak i ako se smatra da NIS finansira rat, da li "mesečno na kašičicu" ili od jednom 2 mlrd., oni svakako dobijaju...
A ja cenim da će biti ovako: Tramp se okreće unutrašnjem oporavku ekonomije, "zavrće slavinu" Zelenskom, Evropa to čini isto, rusi sprovode masivan napad i... Sve se završava do 80-godišnjice pada fašizma, što mislim da se "cilja"...
Novosadjan
Od tih 7.000 zaposlenih , 6950 je Rusa cije zene imaju svoja privatna preduzeca u Srbiji , Bolje receno na njihovim zenama je privatna firma i lagano se izvlaci novac iz nase drzave.
Zapammtite , Rus nikada nije bio nas bratski narod i nikada nam nisu pomagali , niti ce to ikad uciniti.
Particulare matter
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar