Farmaceutska industrija u Srbiji - narod na lečenju
Na prvi pogled deluje impresivno da u Srbiji ima čak 51 proizvođač u oblasti farmaceutske industrije. Čovek bi pomislio da je reč o divu u ovoj važnoj i veoma profitabilnoj delatnosti.
Foto: 021.rs
Međutim, već preciziranje da su samo tri velika, sa zbirno 5.200 zaposlenih, nagoveštava da stvari nisu baš toliko ružičaste. Tu su još tri srednja proizvođača i 12 malih sa ukupno 340, ali i čak 31 mikroproizvođač sa samo 86 radnika.
Ka realnoj poziciji srpske farmacije još više nas usmerava podatak da je pretprošle godine čitava domaća branša proizvela oko 860 tona farmaceutike, narodski kazano lekova, i čak 41.800 tona takozvanih farmaceutskih sredstava, odnosno suplemenata i drugih sredstava za osveženje i ojačavanje.
Bez gubitaša
Za razliku od jugoslovenskih vremena, srpska farmaceutska industrija je dominantno usmerena na domaće tržište. Na izvoz odlazi do 30 odsto proizvodnje, a najviše u Nemačku, Sloveniju, Rusiju i Crnu Goru.
Pre dve godine vrednost inoplasmana je iznosila 450 miliona, dok je lekova i pomoćnih sredstava uvezeno za čak 1,63 milijarde evra, ponajviše iz Nemačke, Francuske, Slovenije, BiH i Mađarske. Možemo se samo sećati kako je nekadašnja država držala 30 odsto ruskog tržišta lekova, a ozbiljno je izvozila i u više od polovine afričkih zemalja.
Mada je branša u Srbiji spala na dominantno bavljenje parafarmaceutikom, poslovanje je sasvim solidno. U proizvodnom delu srpske farmacije gubitaša nema, a plate su za ovdašnje prilike više nego pristojne. Tako je u godini 2023. prosečna neto zarada u delatnosti dostigla 131.600 dinara, naspram 86.100 opšteg proseka.
Ne može se reći da nema ulaganja, nedavno je "Galenika" otvorila tri pogona za ovdašnju proizvodnju, po licenci matične firme iz Brazila, leka protiv gojaznosti. Utisku da je farmaceutska proizvodnja u Srbiji više nego prepolovljena doprinosi i sećanje na snagu ove branše u bivšoj Jugoslaviji, kada je 13 velikih tvornica i bezbroj manjih međusobno žestoko konkurisalo, ali i izvozilo.
Zagrebačka "Pliva", sarajevska "Bosnalijek", ljubljanski "Lek" i skopski "Alkaloid" su i danas internacionalno poznati proizvođači, dok je "Krka" važna na globalnom nivou, sa 12.000 zaposlenih i godišnjim prihodom od 2,9 milijardi evra, ali su za pacijente u Srbiji sve to sada strane kompanije čiji se lekovi uvoze.
Nizak rast cena
Unazad četiri godine inflacija u Srbiji je bila izražena, među najvišim u Evropi. Tako je cena industrijskih proizvoda u proseku povećana za 40 odsto, međutim rast cena lekova bio je mnogo niži, zbirno cirka 12 odsto za četiri sezone.
Ono, međutim, što govori o marginalnosti ove branše u Srbiji je izrazita zavisnost od uvoza sirovina, a još više činjenica da ovdašnji proizvođači ostvaruju nisku, zbirno tek oko 22,5 milijarde dinara u 2024. godini, dodatu vrednost. Tih, cirka 190 miliona evra je, zapravo, težina domaće farmaceutske branše.
Cena leka u Srbiji, bar onih koji su na listi Republičkog fonda za osiguranje, je ograničena. Proizvođač prodaje veledrogeriji lekove po fabričkoj ceni uz popust od 10 do 20 odsto, zavisno od količine narudžbe. Veledrogerije raspodeljuju robu i snabdevaju apoteke prodajući lek po fabričkoj ceni, mada ponekad popuste za tri, četiri procenta, a na račun sopstvene dobiti.
Apoteke imaju pravo da prodajnu cenu uvećaju za 12 odsto i to je njihova zarada. Lekovima van liste RFZO cena se slobodno formira, ali apoteke plaćaju porez na razliku između nabavne i prodajne cene.
Prodaja u kratkom roku
Ipak, apotekari ni ovim proizvodima ne podižu previše cene. Razlog je žestoka konkurencija 3.600 privatnih i oko 1.000 apoteka u državnom vlasništvu kojima, inače, upravlja lokalna vlast. Dominiraju vodeći lanci, "Benu" sa 400, "Dr Maks" sa 300 i "Lili" sa 200 pojedinačnih objekata.
Drugi razlog što apotekari nisu baš skloni prevelikom povećanju cena je potreba da se sve što se isporuči u prodavnice što pre rasproda. Ono što ne plane u mesec, dva od isporuke, često postaje gubitak.
Pročitaj još
Posebno kada je reč o parafarmaceutici, čija upotreba ne baš tako retko podrazumeva relativno kratak rok. Rezerve lekova i farmaceutskih sredstava kod proizvođača su male. Krajem 2023. u fabričkim halama jedva je preostalo 114 tona lekova i samo 1.400 tona farmaceutskih sredstava.
Premda je svedena na proizvodnju nešto malo lekova i sve više na prateći program pomoćnih sredstava, srpska farmacija, tačnije ono što je od nje preostalo, posluje dobro.
Najbolji pokazatelj je neprekidno povećanje broja apoteka, mada ih je već sada po jedna na 1.500 žitelja, što je poprilično i iznad evropskog proseka. Ali, posao ide pa je u Srbiji i preklane otvoreno 200, a lane 100 novih.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Međugodišnja inflacija u junu iznosila 4,6 odsto
11.07.2025.•
0
Međugodišnja inflacija u Srbiji u junu ove godine iznosila je 4,6 odsto, a mesečna 0,9 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku.
Cene nafte skaču dok se čeka Trampova važna izjava o Rusiji
11.07.2025.•
1
Cene američke sirove nafte WTI (West Texas Intermediate) porasle su danas na iznad 68 dolara po barelu.
U Nemačkoj i dalje raste broj preduzeća u bankrotu
11.07.2025.•
0
Nadležnim sudovima u Nemačkoj u junu je prijavljeno 2,4 odsto više bankrota preduzeća nego 12 meseci ranije, saopštio je Nemački statistički zavod (Destatis), na osnovu preliminarnih podataka.
NBS: Bruto devizne rezerve uvećane na 27,4 milijarde evra u junu
11.07.2025.•
2
Narodna banka Srbije (NBS) objavila je da su bruto devizne rezerve centralne banka na kraju juna ove godine bile na nivou od 27,4 miliajrde evra, što je bilo 4,7 miliona evra više nego na kraju maja.
Objavljene nove cene goriva
11.07.2025.•
9
Nove cene goriva koje će važiti od 15 časova su objavljene.
Ugostiteljske usluge poskupele za više od devet odsto, najmanja poskupljenja u Vojvodini
11.07.2025.•
4
Ugostiteljske usluge su u Srbiji u junu ove godine, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku bile skuplje za 9,2 odsto nego u junu 2024. godine.
Završena obrada zahteva za premiju za mleko za prvi kvartal
11.07.2025.•
0
Obrada zahteva za premiju za mleko za prvi kvartal ove godine je završena.
NBS zadržala referentnu kamatnu stopu na istom nivou
10.07.2025.•
1
Izvršni odbor NBS odlučio je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, kao i da na nepromenjenim nivoima zadrži kamatne stope na depozitne na 4,5 dsto i kreditne olakšice na sedam odsto.
Ferrero kupuje Kellogg za tri milijarde dolara
10.07.2025.•
0
Italijanska kompanija Ferrero, koja stoji brendova Ferrero Rocher i Nutella, približava se dogovoru o kupovini kompanije WK Kellogg za oko tri milijarde dolara.
Tramp od 1. avgusta uvodi carine od 50 odsto na bakar
10.07.2025.•
1
Predsednik SAD Donald Tramp najavio je od 1. avgusta carine od 50 odsto na bakar, kako bi zaštitio domaću proizvodnju sirovine, prenosi Rojters.
Spoljni dug Srbije skoro 50 milijardi evra: Evo kome država najviše duguje
10.07.2025.•
29
Javni dug Srbije je na kraju maja ove godine bio 38,8 milijardi evra i iznosio je 44 odsto BDP-a, poslednji su podaci Ministarstva finansija.
Nvidia postala prva firma sa tržišnom vrednošću od četiri biliona dolara
10.07.2025.•
2
Tehnološki gigant Nvidia postao je prva kompanija u istoriji koja je dostigla tržišnu kapitalizaciju od četiri biliona dolara, nakon što je vrednost njenih akcija porasla za 2,8 odsto na 164,42 dolara.
Zbog suše poljoprivrednici očekuju pomoć države
09.07.2025.•
5
Udruženja poljoprivrednika u Srbiji naredna dva dana održaće sastanke kako bi ocenili posledice suše i definisali kakvu pomoć očekuju od države.
Direktorka društvene mreže Iks najavila povlačenje sa funkcije
09.07.2025.•
0
Generalna direktorka društvene mreže Iks Linda Jakarino izjavila je da će se povući sa funkcije, samo dve godine nakon što je preuzela kormilo kompanije u vlasništvu Ilona Maska, bez navođenja razloga za svoj odlazak.
Glamočić: Biće obezbeđena pomoć poljoprivrednicima koji su preterpeli štetu od požara
09.07.2025.•
2
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić izjavio je da će biti obezbeđena podrška u nabavci nove poljoprivredne opreme, kao i u obnovi infrastrukture na gazdinstvima koja su pretrpela štetu od požara.
Evropska komisija u izveštaju navela: Svako drugo preduzeće u Srbiji ima problem s korupcijom
09.07.2025.•
6
Evropska komisija u Izveštaju o vladavini prava u Srbiji 2025. navela je da svako drugo preduzeće u Srbiji u poslovanju ima problem s korupcijom.
Srbija među 10 zemalja koje su najviše kupovale zlato ove godine
09.07.2025.•
17
Srbija je u prvih pet meseci ove godine bila među 10 zemalja koje su najviše kupovale zlato za potrebe rezervi.
Tramp: BRIKS je napravljen da uništi dolar i ugrozi SAD, članicama ću uvesti carinu od 10 odsto
09.07.2025.•
9
Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je da će vrlo skoro uvesti carinu od 10 odsto na uvoz iz zemalja članica BRIKS-a.
U junu najviše rasli krediti privrede
08.07.2025.•
0
Ukupni krediti privrede, građana i preduzetnika na kraju juna iznosili su oko 4.024 milijarde dinara, što je 2,1 odsto više nego u maju, objavilo je Udruženje banaka Srbije.
PKS: Do 1. avgusta dodatni pregovori o carinama SAD
08.07.2025.•
0
Predsednik SAD Donald Tramp saopštio je da će ta zemlja dodatno odložiti primenu recipročnih carina koje se odnose na sve trgovinske partnere sveta, do 1. avgusta, a period do tada biće iskorišćen za dodatne pregovore.
Skuplje usluge notara: Povećana javnobeležnička tarifa
08.07.2025.•
45
Veća vrednost boda, ali i veći broj bodova za pojedine poslove - ovako bi se, najkraće, mogla opisati nova javnobeležnička tarifa koju je usvojila Vlada Srbije.
Komentari 5
Realista
Farmaceut
Lolita
Zaposleni po apotekama rade kao crnci,subote, nedelje, praznici rad do 22 i cak do 24.
Godisnji odmori oko 20 dana. Farmaceut radi sve, poslove spremacica, tehnicara itd.
Pauza za obrok ne postoji placeni su mizerno naspram zahteva koje poslodavac postavlje
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar