Farmaceutska industrija u Srbiji - narod na lečenju
Na prvi pogled deluje impresivno da u Srbiji ima čak 51 proizvođač u oblasti farmaceutske industrije. Čovek bi pomislio da je reč o divu u ovoj važnoj i veoma profitabilnoj delatnosti.
Foto: 021.rs
Međutim, već preciziranje da su samo tri velika, sa zbirno 5.200 zaposlenih, nagoveštava da stvari nisu baš toliko ružičaste. Tu su još tri srednja proizvođača i 12 malih sa ukupno 340, ali i čak 31 mikroproizvođač sa samo 86 radnika.
Ka realnoj poziciji srpske farmacije još više nas usmerava podatak da je pretprošle godine čitava domaća branša proizvela oko 860 tona farmaceutike, narodski kazano lekova, i čak 41.800 tona takozvanih farmaceutskih sredstava, odnosno suplemenata i drugih sredstava za osveženje i ojačavanje.
Bez gubitaša
Za razliku od jugoslovenskih vremena, srpska farmaceutska industrija je dominantno usmerena na domaće tržište. Na izvoz odlazi do 30 odsto proizvodnje, a najviše u Nemačku, Sloveniju, Rusiju i Crnu Goru.
Pre dve godine vrednost inoplasmana je iznosila 450 miliona, dok je lekova i pomoćnih sredstava uvezeno za čak 1,63 milijarde evra, ponajviše iz Nemačke, Francuske, Slovenije, BiH i Mađarske. Možemo se samo sećati kako je nekadašnja država držala 30 odsto ruskog tržišta lekova, a ozbiljno je izvozila i u više od polovine afričkih zemalja.
Mada je branša u Srbiji spala na dominantno bavljenje parafarmaceutikom, poslovanje je sasvim solidno. U proizvodnom delu srpske farmacije gubitaša nema, a plate su za ovdašnje prilike više nego pristojne. Tako je u godini 2023. prosečna neto zarada u delatnosti dostigla 131.600 dinara, naspram 86.100 opšteg proseka.
Ne može se reći da nema ulaganja, nedavno je "Galenika" otvorila tri pogona za ovdašnju proizvodnju, po licenci matične firme iz Brazila, leka protiv gojaznosti. Utisku da je farmaceutska proizvodnja u Srbiji više nego prepolovljena doprinosi i sećanje na snagu ove branše u bivšoj Jugoslaviji, kada je 13 velikih tvornica i bezbroj manjih međusobno žestoko konkurisalo, ali i izvozilo.
Zagrebačka "Pliva", sarajevska "Bosnalijek", ljubljanski "Lek" i skopski "Alkaloid" su i danas internacionalno poznati proizvođači, dok je "Krka" važna na globalnom nivou, sa 12.000 zaposlenih i godišnjim prihodom od 2,9 milijardi evra, ali su za pacijente u Srbiji sve to sada strane kompanije čiji se lekovi uvoze.
Nizak rast cena
Unazad četiri godine inflacija u Srbiji je bila izražena, među najvišim u Evropi. Tako je cena industrijskih proizvoda u proseku povećana za 40 odsto, međutim rast cena lekova bio je mnogo niži, zbirno cirka 12 odsto za četiri sezone.
Ono, međutim, što govori o marginalnosti ove branše u Srbiji je izrazita zavisnost od uvoza sirovina, a još više činjenica da ovdašnji proizvođači ostvaruju nisku, zbirno tek oko 22,5 milijarde dinara u 2024. godini, dodatu vrednost. Tih, cirka 190 miliona evra je, zapravo, težina domaće farmaceutske branše.
Cena leka u Srbiji, bar onih koji su na listi Republičkog fonda za osiguranje, je ograničena. Proizvođač prodaje veledrogeriji lekove po fabričkoj ceni uz popust od 10 do 20 odsto, zavisno od količine narudžbe. Veledrogerije raspodeljuju robu i snabdevaju apoteke prodajući lek po fabričkoj ceni, mada ponekad popuste za tri, četiri procenta, a na račun sopstvene dobiti.
Apoteke imaju pravo da prodajnu cenu uvećaju za 12 odsto i to je njihova zarada. Lekovima van liste RFZO cena se slobodno formira, ali apoteke plaćaju porez na razliku između nabavne i prodajne cene.
Prodaja u kratkom roku
Ipak, apotekari ni ovim proizvodima ne podižu previše cene. Razlog je žestoka konkurencija 3.600 privatnih i oko 1.000 apoteka u državnom vlasništvu kojima, inače, upravlja lokalna vlast. Dominiraju vodeći lanci, "Benu" sa 400, "Dr Maks" sa 300 i "Lili" sa 200 pojedinačnih objekata.
Drugi razlog što apotekari nisu baš skloni prevelikom povećanju cena je potreba da se sve što se isporuči u prodavnice što pre rasproda. Ono što ne plane u mesec, dva od isporuke, često postaje gubitak.
Pročitaj još
Posebno kada je reč o parafarmaceutici, čija upotreba ne baš tako retko podrazumeva relativno kratak rok. Rezerve lekova i farmaceutskih sredstava kod proizvođača su male. Krajem 2023. u fabričkim halama jedva je preostalo 114 tona lekova i samo 1.400 tona farmaceutskih sredstava.
Premda je svedena na proizvodnju nešto malo lekova i sve više na prateći program pomoćnih sredstava, srpska farmacija, tačnije ono što je od nje preostalo, posluje dobro.
Najbolji pokazatelj je neprekidno povećanje broja apoteka, mada ih je već sada po jedna na 1.500 žitelja, što je poprilično i iznad evropskog proseka. Ali, posao ide pa je u Srbiji i preklane otvoreno 200, a lane 100 novih.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Bogdanović: Smanjenjem stočnog fonda Srbija gubi prehrambenu nezavisnost
20.08.2026.•
4
Dekan Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu profesor Vladan Bogdanović izjavio je danas da sa smanjenjem stočnog fonda Srbija gubi prehrambenu nezavisnost.
Produženo ograničenje cena goriva za još dva meseca
20.08.2026.•
2
Vlada Srbije donela je danas Uredbu o ograničenju visine cena derivata nafte za još dva meseca.
Vlada donela odluku o minimalcu za sledeću godinu
20.08.2026.•
12
Vlada Srbije donela je odluku o visini minimalne cene rada za period januar-decembar 2027. godine, objavljeno je u Službenom glasniku.
Mićović: Dizel sve skuplji u odnosu na sirovu naftu, potreban je uvoz
20.08.2026.•
4
Zabrinjavajuća je razlika u ceni sirove nafte i dizela odnosno "crack spread" (rafinerijske marže) koja je 2022. godine bila oko 90 dolara, a sada je viša od 100 dolara po barelu.
Američki dug premašio 40 biliona dolara
20.08.2026.•
8
Ukupan javni dug Sjedinjenih Američkih Država prvi put je premašio 40 biliona dolara, pokazuju najnoviji podaci američkog Ministarstva finansija, što je obnovilo upozorenja o sve većem pritisku na javne finansije.
Koliko se isplati Ekspo: Urađena računica - koliko se vraća na svaki uloženi dinar
20.08.2026.•
34
Ulaganje države u projekat Ekspo iznosiće ukupno dve milijarde evra, a u budžet bi putem poreza mogao da joj se vrati gotovo dvostruko veći iznos - 3,82 milijarde.
Tabaković: Isplata pomoći penzionerima i drugim građanima iz Akcijskog fonda neće uticati na inflaciju
20.08.2026.•
11
Najavljena državna pomoć penzionerima i punoletnim građanima iz Akcionarskog fonda neće uticati na inflaciju jer je reč o jednokratnim isplatama, izjavila je guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković.
Simić: Minimalac u Srbiji pokriva tek 42 odsto iznosa potrebnog za dostojan život
19.08.2026.•
21
Jaz između minimalne zarade i plate dovoljne za dostojanstven život, koja je ove godine procenjena na 154.740 dinara se smanjuje.
Cena gasa u Evropi najviša za pet meseci, nemačke rezerve ispod 51 odsto
19.08.2026.•
1
Cena prirodnog gasa u Evropi porasla je danas na najviši nivo od sredine marta, dok problem predstavljaju i niske zalihe u skladištima, koje su u Nemačkoj ispod 51 odsto.
"Vrati se i stvaraj": Država daje do 1,8 miliona dinara povratnicima iz inostranstva za pokretanje biznisa
19.08.2026.•
21
Ministarstvo privrede raspisalo je, u saradnji sa Fondom za razvoj Srbije, javni poziv za dodelu bespovratnih sredstava u okviru programa "Vrati se i stvaraj", namenjenog podršci pokretanju poslovanja povratnika u Srbiju
Tabaković objavila revidiranu prognozu: Nova projekcija rasta BDP - 3,2 odsto u 2026.
19.08.2026.•
1
Guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković rekla je da će inflacija u Srbiji i u narednom periodu ostati u granicima cilja od tri odsto, sa odstupanjem plus ili minus 1,5 odsto.
Tržište nekretnina u Srbiji "delimično regulisano": "Ili ste trudni, ili niste - ne možete biti malo trudni"
19.08.2026.•
7
Značajan deo kupoprodaje nepokretnosti u Srbiji, pogotovo kada je reč o novogradnji, odvija se na takozvanom "delimično regulisanom tržištu".
Nova pogodnost za penzionere: Potvrda menja karticu dok traje izrada
18.08.2026.•
5
Penzioneri koji čekaju da im se izradi penzionerska kartica, ubuduće će moći da dobiju potvrdu da je postupak izrade u toku, i na taj način ostvare prava koja imaju zahvaljujući kartici.
Budućnost Srbije: Kako će se prevazići manjak struje
18.08.2026.•
12
Ovi letnji meseci pokazali su da se Srbija suočava sa ozbiljnom krizom u snabdevanju strujom i da postoje svi preduslovi da se ona narednih sezona ponovi.
Kalifornijski milijarderi uložili 40 miliona dolara da spreče uvođenje poreza na bogatstvo
18.08.2026.•
3
Milijarderi iz Kalifornije su uložili ovih dana gotovo 40 miliona dolara u kampanju protiv predložene takse na bogatstvo koja će se u novembru naći na glasačkom listiću u ovoj američkoj saveznoj državi.
Stelantis povlači skoro milion vozila zbog kvara kamere za rikverc
18.08.2026.•
1
Kompanija Stelantis saopštila je da povlači oko 955.000 vozila širom sveta zbog problema sa softverom radio-uređaja koji može da onemogući pravilno funkcionisanje kamere za pogled unazad.
"Hapag-Lojd": Zatvaranje Ormuskog moreuza koštalo nas je 600 miliona dolara
17.08.2026.•
2
Nemačka brodarska kompanija "Hapag-Lojd" saopštila je da ju je zatvaranje Ormuskog moreuza zbog sukoba na Bliskom istoku u drugom kvartalu koštalo oko 600 miliona dolara.
U utorak sednica Socijalno-ekonomskog saveta o minimalcu
17.08.2026.•
4
Vlada Srbije najavila je za sutra sednicu Socijalno-ekonomskog saveta o minimalnoj ceni rada u 2027. godini.
Poljoprivrednici optužuju uljare za kartelsko udruživanje
17.08.2026.•
9
Predsednik udruženja poljoprivrednika "Stig" Nedeljko Savić pozvao je udruženja poljoprivrednika iz Srbije na sastanak kako bi doneli odluku šta da preduzmu zbog niske akontne otkupne cene suncokreta.
Kineski proizvođači automobila se okreću proizvodnji u Africi
17.08.2026.•
4
Kineski proizvođači automobila se od izvoza sve više okreću ka njihovom sastavljanju u Africi.
Doneta odluka o izradi Prostornog plana razvoja rudnika Jama Bor
17.08.2026.•
4
Vlada Srbije donela je odluku o izradi Prostornog plana područja posebne namene razvoja rudnika Jama Bor čime je otvoren put za dalje širenje rudarskih kapaciteta u Boru.
Komentari 6
MaJA
Realista
Farmaceut
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar