Koja investicija najbrže vraća uloženi novac: Njiva, stan ili garaža?
U vreme makroekonomskih neizvesnosti, inflacije i nestabilnog tržišta nekretnina, sve više ljudi se pita gde da uloži novac.
Foto: Pixabay (ilustracija)
Da li je bolji izbor stan za izdavanje, garaža u prometnom delu grada, ili plodno zemljište.
Agroekonomski analitičar Žarko Galetin navodi da je ulaganje u poljoprivredno zemljište dugoročno isplativije nego kupovina stana ili garaža.
Najveći profit, kaže, donosi zemljište koje se aktivno koristi za proizvodnju. Posebno su isplative intenzivne kulture kao što su povrtarstvo i staklenička proizvodnja, gde manja površina može doneti značajnu zaradu.
Dok se ulaganje u stanove i garaže često smatra sigurnom i dugoročnom opcijom sa redovnim prihodom od kirije, promet i iznajmljivanje poljoprivrednog zemljišta poslednjih godina beleže značajan rast, posebno u Vojvodini, piše RTS.
Prema rečima agroekonomskog analitičara Žarka Galetina, ulaganje u zemljište dugoročno je isplativije od kupovine stana ili garaže, jer mu vrednost kontinuirano raste.
"Proizvodnja na zemljištu donosi veći profit nego izdavanje stana ili garaža", kaže Galetin.
On naglašava da trend prodaje poljoprivrednog zemljišta radi kupovine stanova nije dobra ideja, jer se time odustaje od resursa koji ima svu veću vrednost.
"Ako prodajete poljoprivredno zemljište da biste kupili stan, odričite se resursa koji dugoročno ima veću vrednost i potencijal za rast cene", kaže on i dodaje da proizvodnja na njima donosi profit, dok je ograničen zarada od kirija", ukazuje Galetin.
Tržište zemljišta ispred stanova i garaža
Prema njegovim rečima, tržište zemljišta je perspektivnije od tržišta stanova i garaža, i to kako u pogledu prometa, tako i u krajnjoj liniji - ceni.
"Proizvodnja na zemljištu vam donosi mnogo veći profit nego sama kirija i zakup stana koje ćete dati u izdavanje. Tako da mislim da je tržište zemljišta mnogo perspektivnije što se tiče i prometa i u krajnjoj liniji cene koja može da se od toga postigne", ocenjuje on.
Intenzivna proizvodnja kao ključ za profit
Galetin ističe da je posebno isplativo ulagati u zemljište ako se planira intenzivna proizvodnja - kao što su povrtarstvo, staklenička i plastična proizvodnja. Međutim, upozorava da kupovina zemlje nema smisla ako se ona neće obrađivati:
"Zemljište donosi profit samo ako se u njega ulaže i ako se koristi za proizvodnju, a ne ako samo stoji ili se izdaje", ukazuje Galetin.
Od vinarstva do povrtarstva - šta je isplativije
Prema poslednjim podacima, prosečno gazdinstvo u Vojvodini raspolaže sa oko 13 hektara zemlje, što je blizu proseka Evropske unije.
Ipak, ključ profitabilnosti nije samo u površini već u načinu proizvodnje – intenzivni modeli kao povrtarstva i stakleničke proizvodnje mogu doneti ozbiljan profit.
"To je sasvim dovoljno za održavanje proizvodnje, ali uspeh zavisi od modela koji se izabere. Vi imate mogućnost da se bavite ekstenzivnim ratarenjem što je u principu najneisplativija proizvodnja, ali i da se bavite intenzivnom proizvodnjom kao što je povrtarstvo, staklenička proizvodnja, plastenička proizvodnja, proizvodnja pod zaštićenim uslovima, proizvodnja sa zalivnim sistemima što se tiče povrtarske proizvodnje. Tako da u toj intenzivnoj proizvodnji vi apsolutno možete da zaradite sasvim dovoljno para", kaže Galetin.
Prazna njiva ne donosi dobit - samo aktivna proizvodnja obezbeđuje zaradu
Na pitanje, u koji deo Srbije bi savetovao da se ulaže, Galetin odgovara da je to pre svega stvarnih ličnih afiniteta i iskustva.
"Ne možete uveriti čoveka bez iskustva u poljoprivredi da kupi zemlju umesto stana. Ali svima koji imaju volju i interesovanje za poljoprivrednu proizvodnju savetujemo da se opredeljuje za kupovinu zemljišta, jer vam može doneti ozbiljan profit ako ulažete u to isto zemljište“, naglašava on.
On podseća da je hrana danas na globalnom nivou poznata kao jedan od najvažnijih ograničenih resursa.
Pročitaj još
Galetin ukazuje i na to da prazna njiva ne donosi dobit i da samo aktivna proizvodnja obezbeđuje zaradu.
"Zemljištu treba pristupiti kao resursu koji donosi proizvode, a ne samo kao pasivnoj imovini koja se rentira. Samo takav pristup donosi pravi profit", zaključio je Galetin.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Ilija Ivetić pred Schneider Electric PowerIT konferenciju: Važno je da prihvatimo promene
25.09.2025.•
0
"Veštačka inteligencija (AI) neće zameniti čoveka, ali ljudi koji koriste AI će zameniti one koji je ne koriste", kaže VP za globalne operacije i inovacije Schneider Electric-a Ilija Ivetić povodom PowerIT konferencije.
Kina može da proizvede više automobila nego što tržištu treba - i to je problem
25.09.2025.•
1
Kineska automobilska industrija, jedna od najvećih i najdinamičnijih u svetu, trenutno se suočava sa ozbiljnim strukturnim problemom - viškom proizvodnih kapaciteta.
Primena Zakona o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika od 1. oktobra
24.09.2025.•
4
Zakon o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika počinje da se primenjuje 1. oktobra.
Ministarstvo poljoprivrede: Srbija spremna na saradnju sa zemljama regiona u suzbijanju svinjske kuge
24.09.2025.•
0
Ministarstvo poljoprivrede Srbije saopštilo je da Srbija odgovorno sprovodi mere protiv afričke svinjske kuge i da je spremna na saradnju sa zemljama regiona u suzbijanju te zarazne bolesti.
Prve kazne države zbog nepoštovanja marži, Delezeu kazna od 24,5 miliona
24.09.2025.•
32
Dosadašnja kontrola tržišne inspekcije trgovinskih lanaca pokazala je da se vladina uredba o ograničavanju marži nije poštovala u 76 objekta, od kojih su čak 73 Delezeova.
I Velja Ilić je najavljivao legalizaciju za 100 evra: "Danas svi grade i još problematičnije je gde sve grade"
23.09.2025.•
8
Od 1997. do danas menjali su se ministri i zakoni, a broj nelegalnih objekata samo je rastao – sa nekoliko stotina hiljada na skoro pet miliona.
Evropska automobilska industrija u krizi, to će uticati i na Srbiju
23.09.2025.•
15
Evropska automobilska industrija je u recesiji, jer je Evropa, umesto da se bavila sobom i svojim razvojem, štitila svoje tržište od Kine, a to će imati posledice i na Srbiju.
Tabaković: Građani uredno vraćaju kredite, nećemo olakšati kupovinu stanova za izdavanje
23.09.2025.•
9
Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković izjavila je da se Srbija nalazi na istorijskom minimumu kada je reč o učešću problematičnih, odnosno nenaplativih kredita.
Frilenseri u oktobru treba da podnesu poresku prijavu
23.09.2025.•
1
Frilenseri će od 1. do 30. oktobra moći da podnesu poreske prijave za treći kvartal u ovoj godini.
Bajatović: Novi gasni aranžman sa Rusima u oktobru
23.09.2025.•
0
Generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović izjavio je da će ove sedmice biti završeni pregovori o novom gasnom aranžmanu sa Rusijom i da će novi ugovor biti potpisan u oktobru.
Evropske zemlje ograničavaju programe "zlatnih viza" za strane investitore: Ovo su razlozi
23.09.2025.•
0
Evropske zemlje sve više ograničavaju programe "zlatnih viza" za strane investitore, što je u kontrastu sa politikom SAD koje uvode nove opcije za bogate kako bi ih privukle da se presele u zemlju.
Cena zlata na rekordnom nivou
23.09.2025.•
0
Cene zlata su skočile na rekordnih 3.728 dolara po unci, pre svega zbog mogućeg daljeg smanjenja kamatnih stopa u SAD i stalnom potražnjom za sigurnim utočištima od političke neizvesnosti.
Bocan-Harčenko: Gasprom se ne povlači iz NIS-a
22.09.2025.•
12
Ambasador Ruske Federacije Aleksandar Bocan-Harčenko izjavio je da promena vlasničke strukture u Naftnoj industriji Srbije ne znači da se Gasprom povlači.
Više leti nego zimi: Kakva nas potrošnja struje očekuje?
22.09.2025.•
2
Leto je stiglo do svog kalendarskog kraja, ali je i dalje veoma toplo, i maksimalne dnevne temperature dostižu, pa i premašuju 30 °C.
Promena vlasničke strukture u NIS-u prava ili podvala: "Sad čekamo da li će Amerikanci to progutati"
22.09.2025.•
8
Ruska kompanija "Gasprom" izašla je iz vlasništva u Naftnoj industriji Srbije - svoj udeo od 11,3 odsto prenela je na kompaniju "Intelligence" iz Sankt Peterburga, nedelju dana uoči isteka roka za uvođenje sankcija NIS.
Demanti kompanije Elrad Srbija
22.09.2025.•
0
Povodom netačnih i neproverenih informacija koje su se pojavile u pojedinim medijima tokom prethodne nedelje, kompanija Elrad Serbia d.o.o. Vlasotince izdaje sledeće saopštenje:
Dijaspora ove godine slala manje novca u Srbiju
22.09.2025.•
11
Priliv doznaka u Srbiju je u periodu januar-jun 2025, prema podacima Narodne banke Srbije, iznosio 2,3429 milijardi evra i bio je nešto niži u odnosu na isti period prošle godine kada je iznosio 2,541 milijardi.
Lidl pokreće međunarodnu kampanju "Lidl. Isplati se." - Obećanje potrošačima
22.09.2025.•
0
Lidl danas pokreće svoju prvu međunarodnu brend kampanju u 31 evropskoj zemlji pod sloganom "Lidl. Isplati se."
Tramp postigao sporazum sa Kinezima: Otkrio ko će upravljati američkim delom Tiktoka
22.09.2025.•
0
Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da će medijski mogul Laklan Merdok i poslovni lideri Lari Elison i Majkl Del biti američki investitori u predloženom sporazumu o nastavku rada društvene mreže Tiktok u SAD.
Srbija prošle godine izvezla drvene mrtvačke sanduke u vrednosti od 3,2 miliona evra
21.09.2025.•
7
Domaća drvna industrija već petu godinu zaredom beleži manjak u spoljnotrgovinskoj razmeni, a jedan od retkih sektora u plusu je proizvodnja drvenih sanduka za sahranjivanje, koje najviše izvozimo u Italiju i Holandiju.
Menja se vlasnička struktura: "Gasprom" ustupio svoje akcije u NIS-u, zadržao samo jednu
21.09.2025.•
20
Akcionarsko društvo "Intelidžens" iz Sankt Peterburga, koje je deo Gasprom grupe, postalo je vlasnik 11,304 odsto akcija Naftne industrije Srbije, navedeno je u dokumentu koji je objavila Beogradska berza.
Komentari 9
Sabahudin
Kuzman
Milan
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar