Strana ulaganja u Srbiji - evo u čemu je problem
Ne tako davno prizivali smo strane investicije i moljakali vlade razvijenih zemalja da pritisnu vodeće kompanije kako bi pojedine investicije realizovale u Srbiji.
Foto: 021.rs
Smatrali smo ih mnogo boljim razvojnim sredstvom od pozajmljivanja novca, pa potom ulaganja po zamisli i poslovnoj viziji direktora ovdašnjih fabrika, odnosno preduzetničke svite u nastajanju.
Stranci mnoge uposlili
Napokon, želja nam se i ostvarila. Unazad četvrt veka, strani ulagači počeli su ovde otvarati pogone, a u poslednjih desetak godina došlo je do veoma intenzivnog ulaganja fabrika u vlasništvu stranih firmi, odnosno preduzimača.
Samo u periodu od 2017. do 2025. godine u Srbiju je uloženo oko 25 milijardi evra, a razmahu stranih ulaganja doprinele su visoke subvencije kojima je Srbija podsticala inoulaganja, ali i preporuke vlada stranih država, ponajviše Nemačke, kao izraz podrške Srpskoj narodnoj stranci, sestrinskoj stranci Angele Merkel, kancelarke najrazvijenije evropske države u četiri uzastopna mandata. Danas samo u ovdašnjim nemačkim firmama radi preko 82.000 ljudi, a inoinvesticije su najviše doprinele da se nezaposlenost u Srbiji sa previsokih 22 snizi na prihvatljivih 7,5 odsto.
Međutim, još dok se ulagački nalet stranih investitora ubrzavao na srpskoj sceni, počele su opaske, potom i sve oštrije primedbe na, moglo bi se reći, stampedo stranih ulagača. Razumljivo je da su se prvo oglasili ovdašnji preduzetnici, za njihova ulaganja nije bilo podsticaja, pa se sticao utisak da ih država "tera" da svoj profit ulažu u okolne zemlje, gde imaju često povlašćen status stranog investitora.
Druga strana medalje
Polako, poslovna javnost počela je da uviđa ne samo dobre strane, već i slabosti stranih investicija. Jeste da zapošljavaju i uvećavaju nacionalni BDP, ali očekivanja da će ovde širiti kooperantsku aktivnost pokazala su se nerealnim.
Velike kompanije odranije imaju dugogodišnje dobavljače sa kojima postupno intenziviraju i šire saradnju, a izrađivači delova i komponenti su kroz dugogodišnju kooperaciju podigli kvalitet proizvoda što je, možda, i najbitnije za trajanje posla. I kada u proizvodnji završnog proizvoda dođe do inovacije, kompanija će izradu novih delova prvo ponuditi već proverenom partneru.
Drugim rečima, prostora za nove nema previše i da bi se manja lokalna radionica priključila dobavljačkom lancu velike kompanije potrebno je imati kvalitetnu i stručnu radnu snagu, kao i plan pristupa i postupnog razvijanja saradnje.
Teško da lokalna firma može sve sama, potrebna je i pomoć države, baš oko osmišljavanja i podržavanja širenja aktivnosti strane kompanije na domaćem tržištu. U Srbiji je baš to izostalo. Tačnije, sve što je aktuelna vlast preduzela su promene u delu srednjeg obrazovanja, a one su bile u smeru da se deo školskih aktivnosti za pojedina zanatska zanimanja odvija u fabričkim halama.
To je, pokazalo se, bila mera sa efektom, ali za osposobljavanje kvalifikovanih radnika za mašinom. Baš kakvi su potrebni stranim investitorima. Dobavljačkim firmama potrebni su obrazovaniji radnici i kreativniji menadžeri kako bi se velikim kompanijama razvojnim programom mogle nametnuti za nove saradnike.
Niske zarade
Bolna tačka stranih ulaganja su skromne zarade zaposlenih. Naravno da upravljački sloj ima više nego pristojne plate, njih često isplaćuje matična firma u domicilnoj zemlji. Ali, već niži upravljački sloj ima neuporedivo niže zarade, dok gro manuelnih radnika mesečno prima minimalac ili tek neznatno iznad.
Ne bi trebalo biti previše iznenađen ovakvom politikom zarada. Vlasniku je dolazak u Srbiju prvenstveno zanimljiv zbog izrazito niskih troškova rada, niske cene struje i, eventualno, skromnijih ekoloških kriterijuma nego što su u razvijenim državama. Ako nešto ne bude po očekivanju inoulagača, fabrike su izgrađene tako da očas mogu da se rasklope, spakuju i prenesu u neku od brojnih nerazvijenih zemalja koja jedva čeka svakog, pa i ne baš obzirnog, inostranog ulagača.
Dodatna nevolja sa inoulagačima je kontinuiran odlazak radne snage u inostranstvo. Upravo zbog (pre)skromnih zarada. Ako dođe do nestašice radnika, što zbog demografskog kolapsa u Srbiji, što zbog masovnog odlazaka u inostranstvo, stranci računaju na dolazak radnika iz država gde su zarade još niže nego u "zemlji na brdovitom Balkanu".
Tako je u Srbiji prošle godine sa regularnom radnom knjižicom radilo preko 46.000 stranih radnika, a procenjuje se da je najmanje toliko radilo i u sivoj zoni. Pitanje je koliko u ovakvim situacijama može da pomogne štrajk, čak i u zemljama sa mnogo snažnijim sindikatima i povoljnijom regulativom zarada.
Kako postati dobavljač
Tako su, nakon dobrih strana, na videlo došle i slabije tačke stranih investicija. Javnost je počela sve više da ističe problem tek kada se pokazalo da strane kompanije ne samo da ne šire lokalnu dobavljačku mrežu, već i da slabo ulažu. Sve više profit preko dividende i kamata vraćaju u matičnu državu, pa je tako lane iz Srbije u zemlje odakle su ovdašnje inofirme transferisano 4,4 milijarde evra, čak 40 odsto više nego prethodne sezone.
Kako je lane u Srbiju pristiglo 6,6 milijardi evra, još uvek smo u pozitivi, ali trend je takav da će se uskoro sva korist od inoulaganja svesti na plate zaposlenih, dok oporezivanje sa 15 odsto dobiti ne donosi očekivane prihode pošto su se računovođe izveštile da u poslovnim knjigama minimalizuju profit. U takvim situacijama ne čudi što gro ekonomske javnosti sada relativizuje ulogu stranih direktnih institucija i ističe potrebu za domaćim ulaganjima.
Pročitaj još
Korupcija glavni problem
Trenutno je popularno kuditi strane investitore, baš kao što se donedavno preterivalo u hvalisanju, a zapostavljale slabije tačke ovakve ekonomske politike. Potrebna su nam i strana i, još i više, domaća ulaganja, inobiznismeni, baš kao i domaći poslovni ljudi.
A biće ih samo ako država izgradi povoljan poslovni ambijent u kome ne bi bilo povlašćenih. Jer, jeste nedostatak subvencija umanjivao interes domaćih biznismena za ozbiljnijim ulaganjima, ali, znatno negativniji uticaj imala je izuzetno razvijena korupcija koja se najviše odvija ciljnim usmeravanjem budžetskog novca i novca javnih preduzeća i ustanova prema firmama bliskim strankama na vlasti.
Tek kada se prekine parazitska simbioza povlašćenih firmi i vlasti, i domaći i ovdašnji strani biznismeni okrenuće se ozbiljnim ulaganjima, odnosno saradnji sa domaćim partnerima.
Valjda će tada prestati i galama protiv SDI, jer siromašna Srbija još jako dugo neće imati dovoljno domaćeg kapitala, pa će oslonac na strani, kako kroz pozajmljivanje, tako i putem direktnih ulaganja, biti itekako potreban.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
NIS: Dobit manja 16 odsto u prvom kvartalu ove godine
30.04.2025.•
0
Neto dobit Naftne industrije Srbije (NIS) u prvom kvartalu iznosila je 1,5 milijardi dinara, što je 16 odsto slabiji rezultat u odnosu na isti period prošle godine, saopštila je danas ta kompanija.
Srbija će se nakon praznika zadužiti za 372 miliona evra
30.04.2025.•
10
Uprava za javni dug najavila je za 13. maj treću emisiju 10,5 godišnje obveznice u vrednosti od 43,5 milijardi dinara (oko 372 miliona evra), a koje su preostale od 180 milijardi emisije iz januara.
Objavljeno koliko će koštati gorivo do narednog petka
30.04.2025.•
1
Cena evrodizela do narednog petka biće jeftinija za jedan dinar i koštaće 188 dinara, dok će cena benzina biti nepromenjena 176 dinara, prenosi RTS.
Zbog zaliha mleka obustavljeno izdavanje dozvola za uvoz
29.04.2025.•
15
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić izjavio je da je zbog povećanih zaliha mleka obustavljeno izdavanje dozvola za uvoz mleka, proizvoda od mleka i proizvoda od palminog ulja, koji zamenjuju mleko.
Bečki institut smanjio procenu ekonomskog rasta Srbije za 2025, ali povećao za naredne dve godine
29.04.2025.•
1
Bečki institut za međunarodne ekonomske studije smanjio je procenu ekonomskog rasta Srbije za 2025. godinu sa 3,7 na 3,0 odsto, dok ju je za naredne dve godine povećao na četiri odsto.
Dve kineske kompanije na srpskim rudama ostvarile dobit od skoro milijardu evra
29.04.2025.•
9
Kineske kompanije Ziđin koper i Ziđin majning su prošle godine ostvarile neto dobit od skoro milijardu evra.
Radosavljević: Vučićeva tvrdnja da će blokade smanjiti plate i penzije je netačna, ovo su razlozi
29.04.2025.•
13
Najava Aleksandra Vučića da će plate i penzije manje rasti nego što je planirano nema veze sa blokadama studenata, već modelom rasta koji je udario u "plafon" pa nema doboljno para u budžetu.
Svetska banka: Očekivani privredni rast Srbije narednih godina od 3,5 do četiri odsto
28.04.2025.•
2
Očekivana stopa privrednog rasta Srbije u narednim godinama biće oko 3,5 do četiri odsto, saopštila je Svetska banka.
Šejn povećao cene za potrošače u SAD i do 377 odsto
28.04.2025.•
0
Kineski gigant onlajn prodaje Šejn povećao je cene svojih proizvoda za potrošače u SAD i do 377 odsto uoči uvođenja američkih carina na manje pakete.
Počelo dostavljanje poreskih rešenja onima koji izdaju stan na dan
28.04.2025.•
2
Poreska uprava Srbije najavila je da svi poreski obveznici, koji ostvaruju prihod od pružanja ugostiteljskih usluga (tzv. stan na dan) u narednom periodu mogu da očekuju poreska rešenja.
Apple planira da u 2026. preseli proizvodnju svih telefona za američko tržište u Indiju
27.04.2025.•
3
Američka tehnološka kompanija Apple planira da do kraja sledeće godine premesti proizvodnju svih iPhone-a za američko tržište u Indiju.
Globalna kriza za domaću upotrebu: Lošija prognoza MMF-a za Srbiju zbog protesta ili carinskog rata?
27.04.2025.•
3
Ovogodišnji prolećni sastanak Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Svetske banke dolazi u vreme velikih globalnih geopolitičkih neizvesnosti.
Kompanije će početi da zapošljavaju virtuelne AI radnike već od 2026.
27.04.2025.•
2
Velike korporacije će već od sledeće godine početi da zapošljavaju virtuelne zaposlene koje je stvorila veštačka inteligencija (AI) i to na puno radno vreme.
Kalifornija postala četvrta najjača globalna ekonomska sila, pretekla Japan
27.04.2025.•
4
Američka savezna država Kalifornija zvanično je pretekla ekonomiju Japana i trenutno je četvrta najjača globalna ekonomska sila.
Janafu na još 60 produžena licenca za transport nafte u Srbiji
27.04.2025.•
1
Društvo Jadranski naftovod (JANAF) saopštilo je da mu je na 60 dana produžena licenca za transport nafte u rafineriju u Pančevu u Srbiji koja je u vlasništvu Naftne industrije Srbije (NIS).
Zašto je malo odobrenih kredita za mlade: Nepoverenje naroda ili nestašica odgovarajućih stanova?
27.04.2025.•
10
Ugovoreno je 165 kredita za stanove, još 256 je odobreno, a 579 zahteva je u obradi, prema rečima Aleksandra Vučića.
Četiri srpska grada potencijalni magneti za strane investicije: Među njima i Novi Sad
27.04.2025.•
1
Na osnovu najnovijeg izveštaja fDi Intelligence za 2025, četiri srpska grada našla su se među najatraktivnijim destinacijama za strane direktne investicije (FDI).
Šejn i Temu podigli cene zbog Trampovih carina: Evo šta treba znati
27.04.2025.•
0
Šejn i Temu, veliki internet prodavci poznati po izuzetno niskim cenama, podigli su cene određenih proizvoda nakon što je Donald Tramp uveo visoke carine na kinesku robu.
Anet Kjobe je nova šefica misije MMF-a za Srbiju
26.04.2025.•
0
Međunarodni monetarni fond (MMF) objavio je da je za novu šeficu misije MMF za Srbiju imenovana Anet Kjobe.
Donald Tramp Mlađi stigao u Beograd: Razgovarao sa privrednicima
26.04.2025.•
22
Donald Tramp Junior se u Beogradu sastao sa privrednicima u Privrednoj komori Srbije (PKS).
Ministarstvo poljoprivrede raspisalo javni poziv za nabavku novih traktora
26.04.2025.•
5
Uprava za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede Srbije raspisala je javni poziv za podnošenje zahteva za nabavku novih traktora za 2025. godinu.
Komentari 8
Ekonomija
Anonimus
predrag
Evo juce Japanci otvorise novu fabriku, a par dana pre toga Tramp uvede takse. Nesretan tajming. Znaci samo da se pokupe i odu.
A zadnjih decenija price Ljoticevaca: ne valja socijalizam, malo inovacija, losi traktori, monumentalna gradnja po svetu i kod kuce -domacim lopatama, znojem i parama, ne valja Jugoslavija, Tito najgori covek ..
I sta sad. Ceo ovaj sistem na (naravno) pogresnim osnovama.
A mislili su moze bez obrazovanja (ravna je ploca), radnici ne trebaju, inzenjere nece ni Indijci da menjaju ..
Samo Grand, trgovina/ preprodaja uz pomoc politike, 'na veceri kod ..', maraton, fudbal, Jokic ...
Bolest !
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar